Još jedan u nizu izraza koji se koriste za radnju o kojoj mi muškarci izgleda baš volimo da pišemo. Naime, to je jedan kulturan, fin i pomalo elitistički izraz za, kako da se najkulturnije izrazim bez ovog izraza što definišem, šamaranje majmuna. Nije jasno. Dobro, onda za guslanje ili razvlačenje gliste. Jasnije? Ne. Pa dobro, mislim na četkanje zeca. Ljudi davljenje Štrumfa, jel sada kapirate?
Dobro da pojednostavim, onanisanje. OK, mislim na drkanje.
Inače otvaranje šampanjca možda i najviše podseća na to zbog zvučnog efekta i pene koja krene iz flaše posle mućkanja.
- Halo.
- Vojvodo od Velsa, ovde Ministar odbrane Ser Henri. Zvao sam vas više puta, niste se javljali na telefon pa sam javio gardi da proveri da li ste dobro.
- Dobro sam Henri, opozovi gardu. Stalno me smaraš čim se ne javim.
- Morate da se javite Vojvodo. Mi smo brinuli za vašu bezbednost.
- Nisam mogao da se javim jer sam otvarao šampanjac.
- O Vojvodo pa vi ste nešto slavili.
- Ne Henri, otvarao sam šampanjac, razumeš.
- Pa jel ste nešto slavili?
- Otvarao šampanjac. Uf, kako da ti objasnim, šamarao sam banderu.
- Ne razumem Vaše Visočanstvo.
- Drkao sam Henri. Drkao.
- tu tu, tu tu, tu tu, tu tu.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.