Географски неодређено место у земљи Србији на коме се причаjy причe.
- Добро бре брате, који ћемо курац красни овде? Слушај ти ту музику, види те људе, шљаште јеботе! Није ово брате за нас, 'ајмо лепо код Јоке у кафану, молим те.
- 'Ај да уђемо, немој да си сељак, можда нађемо нешто младо и пијано да водимо кући. Клинке се данас сати...
- Знам, знам, сатиру од курца. Добро 'ајде, али само на сат времена, ја дуже од тога не остајем овде.
- То легендо Шумадије, Србије и Републике Српске! 'Ајде упадај...
- Уффф...
- Јао, види их само... Тако младе и сочне...
- Који ти је коњино матора, ово бре само што је из основне изашло. Немој да робијамо.
- Ону тамо бих одробијао... Ммммм...
- Ти бре стварно ниси нормалан... 'Ало мајмуне, прекини да мазиш Бобана на сред ди... Чек, чек, чек, јел оно... Јесте, у уста ли га јебем!
- Ко бре?
- Мики.
- Где?
- Ено га десно од звучника, скрнави неку малолетницу.
- Пази стварно... Види га ђубре перверзно, а овамо нам прича приче, шатро нема кинту, има испит... Е сад ћу да му јебем матер!
- Чекај, идем и ја.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.