Географски неодређено место у земљи Србији на коме се причаjy причe.
- Добро бре брате, који ћемо курац красни овде? Слушај ти ту музику, види те људе, шљаште јеботе! Није ово брате за нас, 'ајмо лепо код Јоке у кафану, молим те.
- 'Ај да уђемо, немој да си сељак, можда нађемо нешто младо и пијано да водимо кући. Клинке се данас сати...
- Знам, знам, сатиру од курца. Добро 'ајде, али само на сат времена, ја дуже од тога не остајем овде.
- То легендо Шумадије, Србије и Републике Српске! 'Ајде упадај...
- Уффф...
- Јао, види их само... Тако младе и сочне...
- Који ти је коњино матора, ово бре само што је из основне изашло. Немој да робијамо.
- Ону тамо бих одробијао... Ммммм...
- Ти бре стварно ниси нормалан... 'Ало мајмуне, прекини да мазиш Бобана на сред ди... Чек, чек, чек, јел оно... Јесте, у уста ли га јебем!
- Ко бре?
- Мики.
- Где?
- Ено га десно од звучника, скрнави неку малолетницу.
- Пази стварно... Види га ђубре перверзно, а овамо нам прича приче, шатро нема кинту, има испит... Е сад ћу да му јебем матер!
- Чекај, идем и ја.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.