Al` na dupetu. I to ne zbog uzbuđenja ili preteranog fizičkog napora, već zbog evropskog standarda - dve čarobne reči koje ćete čuti u svim sferama današnjeg životarenja.
Ulazim u međumesni autobus koji je, podrazumeva se, prošao tehnički pregled po, ne više JUS-u nego nekom EU standardu, a ja po inerciji a i gravitaciji spuštam svoj zadnji trap na udobno plišano sedište u nadi da ću se ljudski naodmarati narednih šezdesetak minuta, dok napolju zaliva poprilično.
Avaj, iznenadna toplina pod mojim amortizerima, praćena škrgutavim zvukom u trenutku neodoljivog kontakta ovih dveju stvari i neverica da takva toplina može biti neprijatna. Ustajem, gledam okolo ne bi li se zabola u nešto suvo, ali slaba vajda, sa plafona kišica tinja istim intenzitetom kao i napolju, čak neki putnici razapeše širme, al` džabe suva glava, a guzica mokra k`o opirača.
Od besa i muke ovlažih i ispod pazuha.
