Panajia je ustvari zito koje se sluzi iskljucivo u slavu pokojnika,na parastosu,medjutim,nas narod je ovaj izraz iz ogromnog neznanja poceo da koristi i za ono zito koje se sluzi na slavama,sto dovoljno govori o novokomponovanosti nasih danasnjih "vernika".Inace sto se zivog jezika tice,Panajia se sirom cele Srbije koristi u sklopu raznoraznih psovki od kojih je verovatno najrasprostranjenije seksualno opstenje sa istom,sto opet dovoljno govori o novokomponovanosti nasih danasnjih "vernika".
-Jebem'iti panajiu!
Delikates od psenice sa nasih prostora,spremljen specijalno u cast slavljenika.Nazalost,velika mana gorepomenutog je sto je slavljenik ne moze degustirati osim ako nije Toza vampir ili neka druga srpska mitoloska karakondzula...Zbog zablude zitelja nase nase zemlje,ali i zbog neopisive mastovitosti istih,da u svoje vulgarizme ukljuce sve zivo i mrtvo,rec panaija je zavrsila i u nasim psovkama:
Jebem li ti panaiju!!!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.