Švalerka, žena, tašta, bivša žena i njena majka na jednom mestu.
Олигархија пичвајза као таквог.
Тако некада мора бити. Све што може да крене наопако, кренуло је. Све што је могло бити организовано и испланирано изврнуто је наопачке и претворено у циркус. На површини новонасталог океана гована плутају само зло, мрак и глупост. Ти, у центру целог циклона лудила размишљаш о богу као Ди Каприо у "Крвавом дијаманту" и закључиш исто - бог је одавде одавно запалио.
-Баба! Крпе баба брзо! Баци ту икону јеботе мокре крпе ми требају, облоге! Сине, како ти је?
-Аблалблблблблбл...
-БАБА!
-Пусти облоге сад, намажи му ову мас' на чело, ја ћу да прочитам ово, коврнуће се пре јутра, па каже ОЈ МАТИ БОГОРОДИЦЕ ТИ ШТО КРИЛО СВОЈЕ ЧУВАШ ЗА БЛАГОСЛ...
-Иди баба у пичку материну! Хало, хитна? Дете ми се шлогирало од температуре, молим вас адреса је...
-Све екипе су на терену, позовите касније! САВКА! ПА ЈЕСАМ ЈА РЕКЛА БЕЗ ШЕЋЕРА? (клик)
-Поцркали! ПОЦРКАЛИ!!!
(одлази у кафану ка старом оцу, кардиохирургу у пензији и најпознатијем мачванском покерашу, ван пензије, кога затиче крвавог, самог за столом, окруженог срчом)
-Оде кућа сине.
-Ћале, малом скочило изгледа на чет'рес, блед је као крпа, хвата га дрхт...шта оде?
-Кућа. Имао сам црвену, мајке ми твоје покојне, имао сам руку живота. Јебеш све. 'Оћеш дуњу сине, ја ево на пола друге. Флаше, мислим.
-Каква дуња, унук ти умире!
-Сви ћемо ми једног дана. Ајд' да видимо шта му је, дај руку, раме, јебига.
(излазе напоље, пљусак је све јачи, чопор керова јури бициклисту, бициклиста излеће у супротну траку, Шкода кочи, уклизава, последњим трзајем коси њих двојицу, који потом устају, а возач излази са бејзболком док се са задњег седишта чује вриска)
-ЧЕКАЈ МАЧКО ДА ВИДИМ КО МИ ОВО СЕРЕ ПО ЖИВОТУ!
-Па добро човече пизда ти материна уби ми оца па да ли си ти... (звек)
-Мачка рађа сина тамо, боли ме курац бре саћу да вас испросипам овде па у болницу!
-Сине! Сине јеси жив?! (звек)
-И ти матори што излећеш на улицу по овом времену, и теби ћу да јебем матер! Ево сад ћу да ти јебем матер!
-Аман, онај на бициклу је... (звек)
-ЋУТИ ДОК ТИ ЈЕБЕМ МАТЕР!!!
-КУЦО ПУСТИ ЉУДЕ ЈЕБОТЕ РАШИР'ЛА САМ СЕ ЗНАШ КОЛ'КО САМ СЕ РАШИР'ЛА!
(кроз кишу се пробија бело-плави Пежо 307, закуцава се право у Шкоду, настаје кратка тишина, из Пежоа излазе господа у униформама, чује се мекет новорођенчета)
-Госпоџа плаче тамо док се ви овде лемате, па какав је то начин питам ја?
-ПИТ'О ВАС ЈЕ КАКАВ ЈЕ ТО НАЧИН?!
-МАЧКО! МАЧКО ЈЕСИ ДОБРО!? ЈЕ Л' СИН МАЧКО?! (звек пендреком)
-Јесам се ја теби обратио или ти се нисам обратио? Сале, у кавез са њима за једно два-три минута.
(два-три минута васпитних мера касније, у притворској јединици)
-Јесте гос'н командир, Шкода кренула у рикверц, нека луда жена 'тела да побегне од ових, чуо се плач, вика, псовке. Тако је, гос'н командир. Хвала гос'н командир. Свако добро. СЛУШАЈ 'ВАМО ГИЛИПТЕРИ, ја сада морам да вас чувам до јутра уместо да одем кући и легнем к'о човек, тако да вам саветујем да будете као јебене бубице, шчули?!
-Детету ми није добро...
-Мачка ми родила сина...
-Оде кућа крв ти јебем...
-ШТА ТО МЕНЕ БОЛИ КУРАЦ, ЈЕ Л' ВАМ ЈА ЛИЧИМ НА НОВАКА ЂОКОВИЋА?! КО ВАС ТЕР'О ДА СЕ КОЉЕТЕ У ТРИ УЈУТРУ И САДА ДА МИ ТУ ИЗМИШЉАТЕ И ЈЕДЕТЕ ГОВНА, ПРСТЕ ЋУ ВАМ БРЕ ПОРАЗБИЈАТИ ПИЧКА ВАМ МАТЕРИНА ПИЈАНА! И ДА НИСАМ ВИШЕ ЧУО НИ КАКВА ЈЕ САД ОВО ВОДА ЈЕБОТЕ?!
-Види, вода.
-Ау, па ово тече јебе мајку...
(петнаест минута касније)
-Јасно, гос'н командир. СЛУШАЈ БАГРО, река се излила, оде све у курац! Пустићу вас да се не подавите, па шта вам бог да, ај' сад у пизду материну!
-Ћале, па кућа нам је поред реке!
-Хехехехехехех...
-Који ти је бре ћале па изгинуће баба и мали!!!
-Је л' ја рекох да сам им'о руку живота? Није наша кућа отишла хо хо хо. 'Оћемо на дуњу момци, да прославимо тог сина мајку му јебем!?
Glavni grad demona u Paklu, opisan u Miltonovom "Izgubljenom Raju". Po opisu on je bio arhitektonsko čudo izgrađeno za sat vremena koje je nadmašivalo bilo koji ljudski grad. Međutim neki neimar je promašio u veličini gradnje pa su demoni stalno morali da se smanjuju da bi mogli da uđu u njega.
Sjajna arkadna igrica iz devedesetih godina na Sony Play Station 1!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.