Ako misliš da se lepo najedeš,zaljubiš,poljubiš ili pojebeš sa nekim, sve to moraš u Parizu jer se jedino tamo sve to kvalitetno radi. Provereno,ima u svim filmovima.
Francuz: Žvle kon žtem ti l npa amor.
Dobra riba: Ahhh,to je tako romantično. Pariz je zaista grad ljubavi.
U svim holivudskim filmovima koji su apokaliptične (smak sveta i ostala čudesa) tematike, primetićete da posle bilo kog američkog grada, prvi grad koji najebe u ostatku sveta bude Pariz. Neverovatno je da to bude Amsterdam, Seul, Johanezbugr ili Velington - ne tu bude baš pariz. Ispada da postoje "the almighty" USA, Pariz i ostali.
Ta logika, khm... ovaj, totalno debilisanje služi da se u svakoj sledećoj tinejdž komendiji prave planovi za odlazak u .... pogađate - Pariz. Ah, taj grad ljubavi, to svaki pravi tinejdž amerikanac i svaka prava amerikanka mora da vidi, oseti, napravi najneverovatnije orgije jer to je Pariz. (Namerno sam stavio malo a ispred amerikanac i amerikanka).
I u hororima se putuje u Pariz. Njihovi studenti i srednjoškolci uvek za ekskurzije putuju tamo.
Poslednja ekskurzija 1 (avion eksplodira kad poleti ka Parizu).
Onaj film sa meteorom što nije Armagedon, gde Morgan Frimen glumi predsednika SAD (prvi grad kog ogroman komad tog meteora koje se izdvojio prvo razrova Pariz, kao da se svemir kuglao).
Armagedon (nije najebao, ali prvo prikazuju snimak Pariza da se svi skrivaju).
Onaj novi kao sf-horor, gde biljke odlučuju da onesposobe ljude i pride ih ubiju (panika, haos i totalni raspad sistema bace u totalni kolaps ceo SAD, a tek posle toga, na kraju filma - Pariz).
Grad svetlosti, Ajfelovog tornja, ljubavi... Kazu da ne postoji par u Parizu koji nije zaljubljen. O samom gradu, sve najlepse...i izmedju ostalog mesto gde jedan nas kosarkaski klub ide u fajnal for. :)
Pa je l' nije?
tamo obicno svi ameri iz americkih komedija idu na medeni mesec...
Polazeći od pretpostavke da tamo ne postoji nijedan tavan na kome se meso suši, meni nepoznati srpski naučnik je, u drugoj polovini XX veka, dokazao da je to neka teška zabit.
selo moje lepše od pariza
lepo iz daleka,
još lepše iz bliza
na kući se odžak puši
na tavanu meso suši
Ukoliko vas je umorni rodjak gradjevinac upoznavao s carima ovog lijepog grada, mogu da razumijem da ste malo bili razocarani : tamo gdje su vecinom naseljeni Srbi, tu oni cine bijelu manjinu, zajedno s Portugalcima i od nedavno Poljacima...
A ono sto vas je provozao Jelisejskim Poljima se takodjer ne racuna : ni to nije Pariz.
Pariz su sacuvali francuzi kao siromah Nike patike.
Nikad nije bombardovan, a radjen je od specificne pariske sedre, koja se mnogo bolje odrzava (i izgleda) od Jupolove farbe.
Spomenike su klesali robovi (neke su cak maznuli Egipcanima, da se ne bi mnogo zajebavali), a sto je najbitnije gradjen je planski, sto ga cini mocnim.
Takodjer ne stede na osvjetljenjima, jer znaju da se imidz grada svjetlosti ne odrzava restrikcijama.
Glavne falinke su mu prljava Sena i gej predsednik opstine. Ostalo je ok.
A da, i Diznilend je bulja, al' je dovoljno udaljen da ne kvari utisak...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.