Ukoliko vas je umorni rodjak gradjevinac upoznavao s carima ovog lijepog grada, mogu da razumijem da ste malo bili razocarani : tamo gdje su vecinom naseljeni Srbi, tu oni cine bijelu manjinu, zajedno s Portugalcima i od nedavno Poljacima...
A ono sto vas je provozao Jelisejskim Poljima se takodjer ne racuna : ni to nije Pariz.
Pariz su sacuvali francuzi kao siromah Nike patike.
Nikad nije bombardovan, a radjen je od specificne pariske sedre, koja se mnogo bolje odrzava (i izgleda) od Jupolove farbe.
Spomenike su klesali robovi (neke su cak maznuli Egipcanima, da se ne bi mnogo zajebavali), a sto je najbitnije gradjen je planski, sto ga cini mocnim.
Takodjer ne stede na osvjetljenjima, jer znaju da se imidz grada svjetlosti ne odrzava restrikcijama.
Glavne falinke su mu prljava Sena i gej predsednik opstine. Ostalo je ok.
A da, i Diznilend je bulja, al' je dovoljno udaljen da ne kvari utisak...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.