Сасвим обична новчаница. Црвене боје са ликом Стевана Мокрањца. Није нешто претерано атрактивна и нема неку значајну вредност. Међутим, ако се мало дубље зађе у Мокрањца, свако ће схватити да је педесет динара много више него што смо мислили.
За педесет динара можеш да сиђеш до прве трафике и уплатиш кредит кад си у говнима, јер немаш да одговориш риби, а притом сте имали стоту свађу овог месеца која значајнија и јебенија од било које раније. Са Мокрањцем можеш да купиш плетеницу и југурт да би ти остало за пљуге. Можеш да одеш у кафану и да наручиш кафу, јебига, немаш пара да се напијеш, али можеш да попијеш кафу на миру. Са педесет динара можеш да одеш до кладиноце. Да одиграш прелазе, голове, сигурице, системе и узмеш кинту за два месеца унапред.
Некад си могао са том сумом новца да изнајмиш сони цео дан. Да купиш снешка белиђа и да ти остане за сок од десет и жваке. Могао си да купиш два хлеба и да не размишљаш да ли има да ти остане за још нешто.
Црвена, мала, вредна, увек ми стоји у задњем џепу, за сваки случај.

Jedina razlika izmedju mene i prosijaka.