Deo grada, neplanski predviđen za bacanje smeća, crkotine i toksičnog otpada...
Carstvo divljih deponija, u kome vladaju kuga i botulizam.
- "Au Mile, lipsala mi krmača čoveče..."
- "Nemoj da pričaš, pa od čega bre?"
- "Crveni vetar, izgleda... Šta ću s' njom sada, jebote?"
- "Ajde sačekaj da doteram kombi, pa ćemo je baciti kod pruge..."
_________________________________________________________________
- "E kume, završismo i ploču, fala Bogu..."
- "Fala Bogu baš... aj' u to ime... (guc, guc, guc, gulp)"
- "A šta ćeš sa svim ovim šutom...? Pogledaj koliko je toga..."
- "Sa' ću ja da okrenem Radeta šofera, da on dođe sa svojim FAP-om, pa da mi to natovarimo, i pravac kod solane... Ko ga jebe, nismo ni prvi ni zadnji koji su tamo bacili..."
Prebivaliste svih provincijalaca koji studiraju u nekom od vecih gradova, prevashodno u Beogradu.
Ej, cao, odakle si?
- Cao, pa jaoj, ja sam sa periferije.
Sve mi je jasno...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.