Deo grada, neplanski predviđen za bacanje smeća, crkotine i toksičnog otpada...
Carstvo divljih deponija, u kome vladaju kuga i botulizam.
- "Au Mile, lipsala mi krmača čoveče..."
- "Nemoj da pričaš, pa od čega bre?"
- "Crveni vetar, izgleda... Šta ću s' njom sada, jebote?"
- "Ajde sačekaj da doteram kombi, pa ćemo je baciti kod pruge..."
_________________________________________________________________
- "E kume, završismo i ploču, fala Bogu..."
- "Fala Bogu baš... aj' u to ime... (guc, guc, guc, gulp)"
- "A šta ćeš sa svim ovim šutom...? Pogledaj koliko je toga..."
- "Sa' ću ja da okrenem Radeta šofera, da on dođe sa svojim FAP-om, pa da mi to natovarimo, i pravac kod solane... Ko ga jebe, nismo ni prvi ni zadnji koji su tamo bacili..."
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
ulogovao se samo da bi dao plus
totalno tacno
+