Perverzije u srpskim narodnim izrekama (deo drugi)

Терао зеца, па истерао вука

Пре него што почнемо са осуђивањем, морам читаоцима скренути пажњу на једну чињеницу: српски мозак деценијама је затупљиван помешаним утицајима западне и источне културе, па се може рећи да део одговорности за сексуалну ретардираност иде на душу светским моћницима. Претпостављам да сте схватили како је реч о зоофилији, али већ након поимања чињенице да се сакупљач свих народних умотворина зове Вук, свака иоле интелигентнија особа морала би узети у обзир могућност да секс са животињама има дугу традицију у Срба.
Досади човеку монотоност, остане без пичке или једноставно га намами Милка како жваће хрскаво сено, онако како само она зна. Очигледно је да је ова изрека намењена онима који су мало претерали (мада је код оваквих случајева већ мало теже одредити границу), па није реткост била да се у шуму иде и зарад ''дневне дозе''.
Наравно, увек је постојала одређена опасност, природа је неукротива, човек незасит, а резултат је често знао бити трагичан. Једра кошута се мало ритне, избије јебачу ваздух, лекари далеко и нестручни и ето ти поворке. Деци су пуштане приче о томе како су им ујаци и стричеви страдали у окршајима са вештицама, седмоглавим алама, караконџулама и којекаквим шумским срањима, па отуда насташе домаће бајке. Сасвим реалан епилог, нисте ваљда поверовали да су се Срби за време свакодневног клања са Турцима бавили научном фантастиком из забаве.

- Је ли, Пргомире, к'о је оно тамо отпевао своје?
- Растислав, распорила га нека звер.
- Е, тако му и треба. Ено је Шаруља, жива и здрава, а он какав је луд, у шуму! Терао зеца, па истерао вука.

Не ниче све што се сеје

Потврда да се и доста раније него што смо мислили знало за контрацепцију. Што јес' јес', имали су наши стари неретко и десетак деце, али како се једва скупљало хране и за дотадашњу децу, морало се кад-тад престати. Описана либералност у сексу несумњиво је извршила највећи утицај на усавршавање контрацептативних средстава, истих оних који су очували, свеједно низак, животни стандард Србина предмодерног доба. Са друге стране, ништа не одбацује могућност да се овиме означавала жена нероткиња, али историјске прилике и познати менталитет дају предност првом тумачењу.

- У, бре, крв ти јебем! Опет се нисам контролисао! Биће то седамнаесто у осам зима, шта кажеш!?
- :вади неки смрдљиви лист нафилован семеном течношћу плодитеља: Не ниче све што се сеје!

Тукле се јетрве преко свекрве

Веома двосмислена реченица, којој ваља прићи са филозофског гледишта. Сврха и суштина народних изрека непобитно су истакнуте у претходним примерима, па верујем да се одмах може започети дискусија о врсти, очигледно не баш нежног секса. Почнимо са чињеницама:

-дефинитивно је реч о тројкама (а можда чак и о више учесница)
-могућа је присутност бичева, конопаца, лопата и осталих ударим-па-мударим средстава
-рођачка веза указује да је тадашња породица била блиска као што се сматра, али и знатно отворенија

Поенту потребе за оваквом врстом сатисфакције опет можемо тражити у друштвено-политичким приликама времена у којем су живели наши стари. Свакодневни исцрпљујући рад у пољу, небројени ратови, комшијски окршаји, те неочекивана страдања која су као разлог имала секс или неиживљеност, знатно су отежавали просечној жени пут до врхунца. Не смемо заборавити ни раније поменути и опште познати положај жена у породици и друштву.

-Ах, ах, ах, јаче удри Јерина! Јаче!
-Трудим се, не могу више!
-А вас две преко мене нашле! Па, ваљда сам ја овде најстарија, две године курца нисам вид'ла, ман' се тог конца и дедер истумбај ме оном лопатом!