Naziv za mušku osobu sa kulturnim manirima, ali sa dozom uštogljenosti. Muškarci češće koriste ovaj izraz, jer će većina žena za mušku osobu sa ovakvim opisom pre reći da je fin..
Pičkasto = fino...
- Što je fin ovaj komšija Milovanović..
- Uglađeni peder, vazda nalickan..
- Nije, baš ima stila!
- Ima moj kurac! Jesi ti primetila kako je lik pičkast?
- Ne lupaj, tako je fin! Jesi ti to ljubomoran?
- Murš! Jebo t'on!
Pičkastom samo u ličnim dokumentima piše da je muško. To je idealan sin za svaku porodicu jer on uvek sluša mamu i tatu!
Nikada nema hrabrosti da lupi šakom o sto, i najlakše mu je da izigrava žrtvu i da pušta da neko njime briše pod! Takav se u vezama nikada ne trudi i nikada se ne bori, već sve prepušta svojoj lepšoj polovini, koja je ujedno postaje i jača polovina ako uspe da je izmanipuliše. Ne daj bože da se oženi, taj će biti večiti papučar, slabić čije će sve probleme rešavati supruga pored njenih problema i još plus čišćenja, pranja, kuvanja i gajenja dece. Takvi nisu nikakav autoritet svojoj deci! Posle dosta godina braka supruge počinju da ih mrze, a deca da ih žale!
Njihov život je najčešće parazitski ili poluparazitski (ako kojim slučajem nađu posao).
To su emotivni, socijalni, moralni paraziti koji isisavaju svu pozitivnu energiju, vreme i emocije onima koji im se posvete!
Takvi su omraženi i među pederima!
Svi idioti u koje sam bila zaljubljena! Čekam za promenu nekog ko nije pičkast! Čim budem prema nekome stvorila zaštitnički odnos, pobećiću glavom bez obzira!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.