
Свечана гозба за волухарице. Још ако је волухарица мазохиста, агонији никад краја. Сам пистаћи је у суштини тотално фушарски одрађен још од мајке природе/богаоца а у сарадњи са мултинационалним хуманитарним фондовима за ангажман мале афричке деце за доживотно брање пистаћија са свог дрвета у свом атару у замену за вакцину против колере и лепре, пистаћи постаје полупрозвод који уместо да прође кроз бар још једну фазу обраде (грубо скидање штроке), опуштено се пласира на тржиште и захваљујући аури егзотике, макробиотичкој зрнастости и неазсићеним мастима, дакле здрављу (на страну 20% соли у сувој материји), а све то уз резон скупо је значи добро је, постаје елита међу грицкалицама коме глупи, досадни кикирики може да се сагне.
- Добродошлиии! Иволте, уђите, цок-цок-цок! Седите... ко шта пије?
- Пиво, пиво, пиво, пиво, пиво, чај од кантарионове душице, пиво, пиво.
- Ево саће, ладно ко дедин курац, чај нема одјеби. Послужите се пистаћијем...
- Вау брате, пистаћи, који буржуји ове Полументе јбт. Дај ту ванглу вамо.
... После два сата дављења пистаћијевим шкољкама, забијања истих под нокте до граница издржљивости Малог Радојице и јебања мајке недовољно отвореним примерцима ове племените биљке, сви леже на поду усана расцветалих као у Луја Армстронга, поломљених зуба, крвавих нервних завршетака на прстима и пре свега измучене душе. Пистаћи је победио. Од оне вангле остала је дупло већа запремина љуштура неприметно мање тежине на штету јестивог материјала. А на столу нарамак јебених пистаћија херметички затворених у оклоп који сачмаром не би разнео.
Онај морон што пије чај: Е, јел имаш неки бонсек, циркулар, хилти бушилицу, нешто дотворимо и ове, можда они нису ужегли јбг?
Kinder jaje majke prirode. Platiš mnogo, ubiješ se dok ga raspakuješ, pojedeš za sekundu, a imaš smeća kao za dve čokolade. Jedina razlika je što svako kinder jaje možeš da otvoriš, a nad pojedinim pistaćima bi se razmislile i ruska i nato avijacija.
...al` jebiga kad su ukusni...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.