Mnogo koriscena rec u srpskom jeziku. Njome se moze adekvatno opisati apsolutno svaki predmet bez obzira da li se govori u losem ili dobrom kontekstu. Jedina multifunkcionalnija rec od ''pizdarije'' je rec ''kurac'' koja je sama po sebi opis za sve zivo (i nezivo).
-Sto ti je dobra majica!
-Ma, more neka pizdarija, kupila na buvljaku.
-Bato, mogo ti dobra ova pizdarija, zeze k'o luda.
-Aha. Moj deda pek'o juce, pa hteo da probas.
Zaista, zaista uznemiravajući video snimak. Loš trip. Onaj koji dvadeset godina kasnije u suzama prepričavamo psihijatru. Ne mislim na one prosečne scene iz horora dž produkcije gde neko u ukletoj kući juri grupu tinejdžera štilovkom premazanom kečapom, ili na sranja sa judžiza koja uključuju tri crnca i tinejdžerku koja je nevina, al ko ovčica iz Svena. U pitanju su mnogo ozbiljnije stvari koje se mogu naći na mračnjaku ili maderlesu koja obično uključuju egzekuciju raketnim bacačem ili scenu sa milfačom koja je od ragbi lopte posmislila da je dildo . U svakom društvu se obično nađe neki baksuz koji misli da mu je zakleta dužnost da ovakve stvari deli sa drugima, i da dobija duple poene ako to uradi za vreme obroka. Neiskusni se obično zajebu i upuste u razgovor sa baksuzom koji se završava pegliranjem, noćnim morama i/ili dvomesečnom erektilnom disfunkcijom.
Baksuz: E, brate, jesi gledao ono...
Lik 1: Ne.
Baksuz: ali nisam ni...
Lik 1: Ne!
Baksuz: ali samo sam hteo...
Lik 1: NE!
Baksuz: ali samo da ti...
Lik 1: šupičkumaterinu bre, zadnji put kad si mi pričao one tvoje pizdarije, nije mogao da mi se digne dve nedelje. Sikter!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.