Salonski prdež na skupovima visokog društva.
- Oprostite, vrli moj gospodine, ali učinilo mi se da sam osetio kakve inkognito tople vetrove iz vašeg pravca?
- Ali naravno, dragi moj, ove ostrige s kavijarom što sam jutros doručkovao vasceli dan mi malenkosti more probavni trakt.
- Saučestvujem u vašoj neprijatnosti, i meni je to sinoć pasiralo od jorkširskog pudinga na prijemu kod britanskog ambasadora.
Proizvodi unutrašnjeg sagorevanja dobrog i poštenog čoveka.
-Baš je dobar momak, moja sestra zaista ima sreće... A ja plaćam danak svojoj gluposti.
-Što odmah počinješ da daviš? Ne mešaj nas sa njima, nije to isto... Lepo smo se proveli, upoznali, fin je lik, poštenjačina...
-Naravno da nije isto kad je on kulturan, on putuje, govori strane jezike, ne blene samo u fudbal kroz pivo... On čovek ide dalje!
-More, kako nas je taj tvoj Gospodin Kultura počastio svojim plemenitim gasovima u liftu, i bolje da se ne zadržava.
