
Цена карте код "дивљака", тј. такси превозника који раде на црно.
Аутобуска станица, стаје аутомобил, возач отвара сувозачева врата и виче:
-До Ужица по цени аутобуске?
Обично старији декица/бакица са цегером притрчавају возилу и у журби седају са цегером у крилу.
Преварени декица/бакица:
-Сине, кол'ко ти је до Ужица?
Квази таксиста:
-По цени аутобуске, 100 динара.
Преварени декица/бакица:
-Код Златана (локални аутобуски превозник) је 70.
Квази таксиста:
-Па није ти ово аутобус, ако 'оћеш дај 100, ако не'ш м'рш напоље.
Naravno da se ne voziš prvom klasom...pa sta ako se osećaš kao krompir,istrpi malo!
Ipak je "po ceni autobuske"!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.