Разредни: Је л', бре, Стефане, како ти ово долазиш у школу? Све нешто по Болоњи.
Стефан: Како то мислите?
Р: Па погле' ово од јуче. На првом часу ниси био, други и трећи си испоштовао, са четвртог и петог си опет испарио, а на шестом си се појавио.
С: А па професоре, да Вам објасним.
Р: Немој ништа, сам ћу. На првом си био код доктора, је л' да?
С: Баш тако, професоре.
Р: А са четвртог и петог си отишао код зубара?
С: Јесте.
Р: Да те не боли горња лева петица можда?
С: Откуд знате?
Р: Ма 'ајде, молим те, продај те приче родитељима. Само чекам да дођеш и да ми кажеш како си закаснио јер је бурек био много масан, па ниси мог'о да опереш руке лепо или да ти је било црвено на свим семафорима за пешаке.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
Д: Је л' дедино, како си ово наместио овај плуг?
У: Што деда, шта му фали?
Д: Ма ништа, све си га по Болоњи урадио, морам све да преправљам.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
С: Професорка, како је могуће да за испит имамо 700 страна?
П: Лепо колега. Зашто не би било могуће?
С: Али професорка, по Болоњи...
П: Колега, маните ме са том Болоњом. То да вреди нешто не би било по Болоњи, него по Минхену, Берлину, по нечему немачком, квалитетном.