Alternativa nepodnošljivoj lakoći postojanja, kada svojim životom ne možeš da upravljaš, nego pustiš da te vetrovi nose i vode gde ti se neće-i to te boli, naročito ako moraš pri tom da se menjaš, gubiš i preterano ulizuješ. U traženju rešenja skloniš se na neko mesto gde se truješ alkoholom i sličnim stvarima. Stvaraš virtuelni svet, samo tebi jasan, i gde za sebe znaš samo ti. Tešiš se i pljuješ po svemu, pa i lupiš neku oznaku besa i neslaganja nekom tamo s ko zna koje strane inteneta, dok ti neka mala topla uteha prostruji kroz prste.
Budite se ljudi, dok je vreme i probajte da postanete ljudi...

Ono kad ispariš s posla 'samo da odneseš tetki lek'.
Ili kad si 'na solfeđu'.
Ili na 'Bagat kursu'.

(Referenca /samo za ljubopitljive i znanju radi/: Farington iz Džojsovih „Prepisa“ „Counterparts“, zbirka „Dablinci“).