Traumatično iskustvo kroz koje svaki treći (zbog uslova u kojima živimo, jednostavno ne može svaki) Srbin mora da prođe ukoliko želi da izađe iz ove zemlje. Pored toga što vam traže izvode iz knjiga rođenih/venčanih/umrlih 5 kolena unazad, tu su naravno i hrpe papira vaših rođaka/prijatelja koje posećujete, koji garantuju da ćete jesti njihovu hranu, spavati na njihovom kauču i sl., da ne pominjem izvode računa u banci, spisakove imovine koju posedujete i još 300 čuda koje morate da donesete, kako bi se ambasada osigurala da nećete ostati u njihovoj zemlji....
Kako objasniti ljudima da idem samo da vidim nekoga, i da ovaj život ispunjen kafama, roštiljima, pijankama, i sve to uz minimalan rad, ne bi menjala....
