Jedini razlog zbog kog sam se, kao klinac, radovao odlasku u robne kuće & tržnjake...
Jedva sam čekao da mama završi svoj dosadni obilazak sprata, da bih ponovo mogao da se popnem ili spustim...
Na ulazu:
- "Mama ajmo odmah na prvi sprat, ovde nema ništa zanimljivo..."
- "Ali htela sam da pogledam neke cipele... Obuća je ovde, u prizemlju..."
- "A pogledaćeš kad siđemo... aaaajmoooooo"Na spratu, posle pola minute:
- "Mama, ajmo dole da vidiš cipele..."
- "Dete dosadno si... idi pa se sam spuštaj niz stepenice."
- "Toooo, hvala ti mamice..."
Obične stepenice pod dejstvom veće količine alkohola.
Omiljena dečja zanimacija i strah i trepet svih mama. Uključuje sumanuto penjanje stepenicama "za silaženje" i obratno, uz dečji pokušaj da se dokažu protiv ove tekuće mašine.
Bilo koje stepenice pri povratku iz kafane.
Stanes,i ne mislis.
Jedina stvar koja nas vodi ka vrhu, a ne očekuje ništa za uzvrat.
Jedini izum koji je čovek smislio koji ne može da se pokvari. I kada prestanu sa radom, postaju samo stepenice.
Velika kolicina ironije s obzirom na to da covek moze slobodno da ceka ("zableji") da ga popnu do vrha al' on ce se odupreti tome i pocece da koraca stepenik po stepenik.
Luna park za siromašnu decu.
