Zadovoljstvo koje uvek kratko traje a omiljeno je u narodu nakon napornog dana na poslu i dobrog ručka.
- Ajde budi se bre, spavaš već skoro dva sata!
- Jooooj daj ne laži pa samo što sam zatvorio oči, nema ni pet minuta...
To je vreme kada košija dolazi po šećer, baba sa sela zove da vidi kako si, a drug te zove da mu instaliraš Medalju časti.
Veoma destruktivna radnja po um. Iako smo otparali samo 3 sata na kauču, buđenje iz ovog stanja ume da bude krajnje konfuzno po subjekat do granica da ne samo da nije svestan vremenske i prostorne dimenzije u kojoj trenutno obituje, već nekad zaboravi i svoje ime - koliko ima godina i da li je možda dobila, ali onda se opipa i vidi da je dečkonja. Tada se sistem polako diže.
-Vaaaaarghhhmnjkhsssss njamh njamh...
-Pa ko mi se to probudio?
-Hu d fak ar ju !? oO (skening: keva, majka, biološko biće koje nas je dovelo na ovaj svet)
-Hoćeš da jedeš sine?
-Što..? (mrak napolju, jbt u kom gradu ja to živim) Koliko je to sati..?
-Ajde Marko, sine, ustaj pa da se spremaš.
-Gde idemo? Koji je dan danas...
-Magarče, pakuj se, vidiš da smo svi spremni!
-Što? Gde to idemo
-Pa kolonizovali smo Mars!
-Idi bre ćale u kurac..
-Hahaha!
Najproduktivniji deo radnog dana svakog penzionera, strateški poziconiran između ručka i večere, omražen među klincima jer im je u tom periodu uz pretnju bušenja lopte zabranjeno igranje fudbala iza zgrade!
Uglavnom se mogu videti studenti ili đaci u autobusu dok se vraćaju iz svoje prve smene. U slučaju da osoba sedi do prozora glava je naslonjena na isti i prilikom naglih skretanja majstora u krivinama dolazi do blagih udaraca glavom od prozor što dovodi do kratkog buđenja osobe. U slučaju sedanja na drugom sedištu od prozora glava uglavnom pada napred i pri kočenju autobusa dolazi do cimanja i kratkoročnog buđenja. Ukoliko vidite uspavljenika kako se budi i hitro skače znajte da je samo promašio svoju stanicu.
Nešto što traje sat-dva, a osveži nas više nego 7-8 sati spavanja noću(ili ujutru).
