
стање у које доспевају особе које су претходне ноћи јако мало спавале, па су поподне нашле времена да надокнаде сна. Ово стање се јавља у моментима буђења и карактерише га базична збуњеност праћена иначе бесмисленим питањима, али та питања су од кључног значаја особама које у тим тренуцима покушавају да се лоцирају у простору и времену. Основни показатељ је немогућност дефинисања доба дана и исхитрени потези попут упорног гледања у часовник и декламовање обавеза боље него у чистом будном стању! Дотична особа увек мисли да је преспавала пола дана, иако је можда спавала укупно пола сата.
9 поподне је. Средња соба, врата отворена, сија светло у ходнику. Мама се буди – ''Шта је ово... је л' то јутро ...или вече.. '' – и жмирка ка сијалици у ходнику.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
uh, nemaš pojma koliko mi je poznato ovo stanje :)
+