
стање у које доспевају особе које су претходне ноћи јако мало спавале, па су поподне нашле времена да надокнаде сна. Ово стање се јавља у моментима буђења и карактерише га базична збуњеност праћена иначе бесмисленим питањима, али та питања су од кључног значаја особама које у тим тренуцима покушавају да се лоцирају у простору и времену. Основни показатељ је немогућност дефинисања доба дана и исхитрени потези попут упорног гледања у часовник и декламовање обавеза боље него у чистом будном стању! Дотична особа увек мисли да је преспавала пола дана, иако је можда спавала укупно пола сата.
9 поподне је. Средња соба, врата отворена, сија светло у ходнику. Мама се буди – ''Шта је ово... је л' то јутро ...или вече.. '' – и жмирка ка сијалици у ходнику.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
uh, nemaš pojma koliko mi je poznato ovo stanje :)
+