Veoma destruktivna radnja po um. Iako smo otparali samo 3 sata na kauču, buđenje iz ovog stanja ume da bude krajnje konfuzno po subjekat do granica da ne samo da nije svestan vremenske i prostorne dimenzije u kojoj trenutno obituje, već nekad zaboravi i svoje ime - koliko ima godina i da li je možda dobila, ali onda se opipa i vidi da je dečkonja. Tada se sistem polako diže.
-Vaaaaarghhhmnjkhsssss njamh njamh...
-Pa ko mi se to probudio?
-Hu d fak ar ju !? oO (skening: keva, majka, biološko biće koje nas je dovelo na ovaj svet)
-Hoćeš da jedeš sine?
-Što..? (mrak napolju, jbt u kom gradu ja to živim) Koliko je to sati..?
-Ajde Marko, sine, ustaj pa da se spremaš.
-Gde idemo? Koji je dan danas...
-Magarče, pakuj se, vidiš da smo svi spremni!
-Što? Gde to idemo
-Pa kolonizovali smo Mars!
-Idi bre ćale u kurac..
-Hahaha!
hahahaaaa, gadna stvar. Jednom prije 12 godina sam zaspao popodne i probudim se u 18 h sa pomračenjem svijesti, uđem u dnevni boravak i kažem starcima i komšijama "dobro jutro!":D Popadali su od smijeha. Od tada spavam isključivo noću!!! +
ja kad god spavam popodne, što se dešava vrlo retko, kad god se probudim i pogledam kroz prozor nešto neodređeno, ne znaš da l' je noć il' rano jutro..gledam koliko je sati ali mi ne dopire do mozga..xD
ne znam da l' je jutro,da l' je veče+