
Српски назив за чај.
"Шта радиш ?"
"Ево пијем чај."
"Болестан си ?"
"Не."
"Желиш да смршаш."
"Не."
"Остао си коначно без ичега па једино можеш да пијеш прокувано лишће ?"
"Не човече само пијем чај."
"Човече па ти пијеш чај ! Још само фали да ставиш цилиндар и монокл па да тако седнеш у кнезу. Нико нормалан не пије чај осим ако није болестан... "
"..."
"Осим ако не постиш ! Па да, 'оћеш да будеш верник на вишем нивоу па зато пијеш чај, јер чај није ништа друго него посна супа на брзину спремљена без икаквих додатака. Браво човече, него немој више да глумиш енглеза и дођи лепо ко човек да се напијеш ко свиња са друштвом у парку."
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Pobeda! +
Супер је ово!
Хмммм...