Prisustvo odsustva.

Unutrašnjost ljudi čija je spoljašnjost samo lepa ljuštura, koja u sebi čuva jedino, manje ili više vešto, skriveno ništa.

osecaj koji se ponekad javi iz cista mira. osecate se kao da nemate sta da kazete nikome, pa i sebi, niste tuzni, svakako niste srecni, samo ste prazni. smetaju vam ljudi, a ne godi vam samoca. zelite da praznina prodje, a ne znate kako. zelite samo zagrljaj, bez reci, bez zvuka, samo toplotu i sigurnost tudjeg tela, koje ce pogledom razumeti sta je i samo cutati.

Toliko sam malo ziveo da sam sklon da pretpostavim kako necu ni umreti; cini mi se neverovatnim da se jedan ljudski zivot moze svesti na tako malo; i nesvesno umisljamo da ce se, pre ili kasnije, nesto dogoditi, velika greska. Zivot sasvim lepo moze biti prazan a kratak, i prazni dani prolaze ne ostavljajuci traga, ni uspomena, a onda se najednom zaustave....