Znaš onaj osećaj kad se nikad nisi napilo? Ni ja. Ali zato odlično poznajemo ono kad prebodeš. Kad niko živ ne može da te zaustavi ni smiri. Kad praviš sranja brzinom kojom Lea Kiš izgovara "hahaha aplauz!"
Ne postoji osoba u kafani koja ti ne smeta, koja ti nije pogledala ribu popreko, koja te nije izlaktala dok si jurio ka klozetu da se ispišaš nakon što se svo pivo ovog sveta slilo u tebe. Konobar ti ne menja pepeljaru dovoljno često. Svetlo nije dovoljno jako. U kafani je hladno. Preglasna je muzika. Ima previše dima. Smeta ti što je sunce zašlo. Što se zemlja okreće (druže, tebi se tada okreće i kafana i zemlja i sto i stolice). Zabediš na sve i svakoga.
A: Šta uradiste na kraju s Vojom?
B: Šta da uradiš s pijanim govedom. Udario je rođenog brata, mislio je da je konobar. Prevario devojku s njenom najboljom ortakinjom. Povratio Marku na haubu i promašio klozet, zapucao na vrata od menjačnice pored, pa se uključio alarm, pola noći nas peglala murija. Nismo mogli da im objasnimo da Vojkica malo prebode kad se napije.
