Odjeb osobe pred samoubilački pohod. I uglavnom upućen nekoj zdravorazumnoj osobi. Posledice poduhvata su najčešće par meseci u bolnici i nekoliko šavova, al jebiga.
-E Đole, reci koliko je sranje ova barutana.
-Da bre, ne znam ni koj sam kurac dolazio.
-Jebote otac ludi ne pali ovde cigaru! Poginućemo jebem ti život!
-Samo me gledaj.
(nekoliko dana kasnije i dalje polu-mrtvom stanju)
-Osećam se ko Stevan Sinđelić jebote. Moćno!
-Jebaću ti majku, kad budem bio u stanju da ustanem.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Tebreks, Real – Almerija, šta misliš?
-Kec ko kuća.
-Ja mislim da Almerija pravi iznenadjenje.
-Ti nisi normalan decxko. Nemoj da sereš nego turi keca ko sav normalan svet.
-Samo me gledaj. Dajem crvenu.
Kace nešto ne računa. Ne broji. Ne važi. Ekvivalent mršavom liku sa trbušnjacima.
- Kako vas sinoć otresosmo u PES-u, nevera!
- Vi igrali sa Barsom, mi sa pečovanim FK Gornje Sisovo. Ne važi vam se to dechaci!
Neočekivani nožozabij u srce mozga.
-Da li je belance belo ili bjelo?
-Pfff, pa žuto, trik starij od Krkobabića.
-Belance, decxko, belance...
Vrtsa kape/šešira/kačketa koja usled dužeg nošenja i nepranja ispusta opojne mirise poput onih u čabru.
-Izvinite? Gospodine,hej? Aloo, decxko, čabarkapa. Makni bre taj turban, vonja na jarčevinu.
-Izvini dete, znojava mi glava ne bi da ga skidam.
-Aha...Majstore zadnja!
Velike poliglote. Nebitno dal' se biciklista iz Španije, Nemačke, Engleske, Italije ili Francuske popeo na pobedničko postolje, ovi komentatori će imati ulogu prevodilaca. Znaju sve jezike u prste i ne libe se da to i gledaocima pokažu.
Sa druge strane, postoji i realnija opcija, a to je da izmišljaju sadržaje intervjua biciklista, što ustvari, jelte, i nije toliko teško. Samo čekam kad će da se desi čudo i da u nekoj etapi pobedi Japanac, da neki Hidetoši Nakata otkloni sve sumnje u vezi njihovog poznavanja stranih jezika.
Najčešće se ironično koristi, upućuje dunsterima koji su sve samo ne poliglote.
- Vi hev trajd tu provajd...
- Tomo, dechko, jesi planirao da komentarišeš tur de Frans na Eurosportu?
Isto što i fetiš u seksu. Nešto posebno u životu što ti je milije da uradiš nego 'leba da jedeš. Često nema nikakvog smisla, ali mora biti urađeno da jebe mater.
-Za koji kurac stavljaš majonez, kečap i senf u pljesku, a ne stavljaš luk?!
-Odjebi, merak mi.
-Koji si ti decxko jebote.
Krajnje halapljiva i proždrljiva osoba. Rado bi i staru cipelu pojeo, samo da mu neko kaže da je jestiva. U principu, gde je hrana tu je i on. Neretko je i elegantno popunjen.
-Da zovemo i Milana na žurku?
-Si ti lud, decxko? Biće prasetine i roštilja, a i krompirića. Ako Milan đedo, nestade to sve u roku od pet minuta. I tanjir bi proždrao on, ne sumnjam.
Jako korisna stvar koja rešava misteriju da li je neko jeb'o pre tebe.
- Novajlija:Hm, mogao sam nešto da definišem, a da setio sam se, definisaću moju babu.
- Dežurni u smeni: Koristi pretagu decxko, neš jebati!
Pitanje postavljeno osobi koja je izjavila nešto sasvim očigledno, nebitno, glupo, ili sva tri zajedno, s namerom da joj se stavi do znanja da je upravo to i uradila i na taj način spusti.
VAŽNO: Mora biti bombon, nikako bombona!!!
Zašto bombon? Zato što je bombon adekvatna nagrada za debilizam.
Srpska verzija od engleskog: Wanna cookie?
- Alo decxko! Kaže se JEL ne JER!!!!
- Ok. O'š bombon?
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
- POBEDIjO JE ĐOVAK!!!
- O'Š BOMBON??
------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Brate, iskenjao sam se malopre ko zmaj!!!
- Oćeš bombon?
Srce pumpa, krv ključa, vratna žila bije ritmom hiljadu bubnjeva, dok se iz grla hiljada mladih, napucanih momaka otima ovaj stih ponosa i lokalne samouprave! Bohore, decxko, pokrij tu tetku na plećki, Smare, ljepoto, omaži taj majonez sa bicepsa - ovde je primerke napucala brza hrana a tetovirala priroda...ili ćale, dok je još bio u mogućnosti, phahaha. Gde je to "ovde", pitate? Znajte, tako nešto se ne pita, hnjo. Tako nešto se ZNA i to, ako ne iz nekih drugih razloga, onda zbog radi lične bezbednosti. Ono, matori, kročiš u verovatno najopasniju teritoriju na svetu, tu endemsku beogradsku opštinu (otkinuće me zbog ovog "beogradsku", al' zaslužio sam) naspram koje i Bronks, i Harlem deluju k'o amiške vukojebine a brazilske favele kao godišnji odmor za vaše unutrašnje organe, nači, ne bi bilo loše znati gde i dokle se ta teritorija uopšte prostire. Što se ortodoksnih Zemunaca tiče, tu dileme nema: na severu je sâmo nebo granica, dok je na jugu to čuvena i po svemu legendarna palačinkarnica "Pinokio" u Karađorđevoj ulici, ta mitska "point of no return" kota, to omiljeno fast-food stecište zemunskih lobanja s početka ovog oproštajnog pism...*NAČI, BATEEE, SAD SI REKO BEOGRADSKA OPŠTINA I NIKAD VIŠE, ŠČUO???*
Razbijene lobanje i sa dvadesetak kopči preko celog bića, pišem ovaj primer i pitam se šta mi je sve ovo trebalo. Ja sam samo hteo da informišem buduće naraštaje i, možda, spasim par usijanih glava. Ovako zamalo izgubih onu sopstven...e, jebiga, eno ih idu Bohor i Smare, moram palim u ilegalu. Drž...
