Ta to vam je onaki jedan baca koji ustaje oko 5h, pre petlova, jer mora da namiri i na'rani svinje, krave, koze, ovce, konje, živinu... A i kere, kad je već ust'o. E, ondak tek može da popije rakijicu što je pek'o odonomad i da dođe u obzir neki fruštuk, malko slanine, koji čvarak, kobasicu domaću, ili kad je kriza-bar leba i masti. Kafu posle fruštuka može da popije, al' i ne mora, tako mu je mindađ. Ako je baš uz'o naum-ići će na njivu, al i ne mora, može i sutra, neće pos'o pobeći. Kad ga vidiš-ne možeš ga promašiti. Nosi bele pelengaće, one široke, u nogavicama mogu trojica čestitih da se mimoiđu. Gore ima košulju, ako vuče promaja ondak preko nje i pruslu, koju od stomaka ne može da zakopča, a i ne mora, bitno je na leđa da ne vuče. Šešir na glavi je obavezan, ili bar šubara, da se ne pre'ladi glava ako je oznojan izaš'o naulicu. On nikad nije besan, može samo da se najedi, al' i to ga brzo prođe, najbolje ako poje' štogođ. Od lekova ima besendin i ako nije od onih koji ne voledu da idu kod doktora-može se naći i neka terapija za srce, il' bar za povišen pritisak. Posle ručka obavezno odmori bar pola sata, jer kasnije treba krave pomusti, kad dođu iz ispaše. Kod svinja se neće samo počistiti. Ako se sa njim rukuješ-imaš osećaj da se rukuješ sa drvetom, takve su mu šake od posla. Vikend i praznici u njegovom kalendaru ne postoje. Vreme smrti običnog Lale (Lalus domesticus) se ne izražava satima i danima, oni umiru u vreme setve, žetve, ili oranja pred kraj sezone.
„promaja“
Tačno ta rečpromaja47 definicija →
Pojava koja nastupa pre razarajuće , smrtonosne - promaje .
Miroslava u kujni , na šporetu u tiganju prži luka za musaku za sutrašnji ručak , u drugom tiganju pravi zaprške za čorbu a u trecem pohuje neki novi specijalitet , koji baca dim i zejtin na sve strane .
Miroslav zaduvanio " Point " , otvorio treću paklu . Draganče se vraća iz škole , ulazi ... Stavlja masku što mu zapakovali u džep da nosi u školi zbog H1N1 , zateže je na najače i dere se : " Abe magarci matori otvorite da se izluftira ... " - ne stiže da završi rečenicu , pada u komu .
Miroslava & Miroslav : " Nee , će ni' utepa promaja ! "
Preživevši nekako ''lude godine'' mladi čovek koji se najeo roditeljske džigerice se susreće sa neobičnim fenomenom čiji je jedini cilj zamena uloga, tj. došao je red da njemu roditelji prožderu neki vitalni organ.
Ja kao 'ćer'' sam uvek bolje komunicirala sa ocem, tako da nisam upućena u ono što očevi priređuju sinovima, al zato odlično znam šta makje priređuju svojim udavačama.
Prvo, počine nezdravo da se interesuje za moj ljubavni život, što je uvek u prošlosti u skladu sa našim prećutnim dogovorom, kulirala.
Drugo, dolazi do spontane materijalizacije velikog broja njenih poznanica sa fakultetski obrazovanim sinovima. (Koji nisu toliki kreteni, koliko nam majke podmeću noge svojim navodadžisanjem.)
Treće, promaja je po njoj najveća pošast čovečanstva! Time- džoketine se trijumfalno vraćaju u garderobu cele porodice!
Keva, postaje svoja staramajka (koja je inače šampion u smaranju), počinje da ti kupuje gaće bubrežare (lakši tip), svileni donji veš koji ćeš da nosiš prve bračne noći (!) i dečije benkice i da ih slaže u tvoj miraz (za čika Lazu). I uvek i zauvek će biti nezadovoljna tvojim kuvanjem, tvojom tehnikom brisanja prašine, zalivanja cveća, ma ni salatu ne znaš da urežeš kako treba, a tek da izabereš dobru tikvicu na pijaci! Zaboravi! Iako sve to savršeno radiš od jedanaeste godine...
Stalno nešto pičkeće, nervira se kao klimakterična veverica, zuji na sve strane u global ne radeći ništa i polako postaje verna kopija svoje majke, a to je nešto što se klela pred ikonom kućnog patrona da nikada neće postati!
Na kraju, kad uvidi šta je postala, samo slegne ramenima i nastavi dalje, uklapajući se u sliku savršene mimikrije.
Samo da ne počne da mi se zabrađuje!
Ima i gadnih deda tamo negde, ali moja familija to ne gaji, nama su muški svi umiljati, tako da nisam upoznata sa rastom i razvojem te živuljke.
Uglavnom nalakćena na šank, jede cigaretu za cigaretom, a od povremene nervoze, ili nedostataka koje ljute gasi ih na pola. Razmazana jeftina šminka koja se probija kroz dim i polusliva s umornog naduvenog lica gde su godine ostavile maha i blajhana kosa sa tri prsta izrastkom su njen trejdmark. Pokušava da izvuče iz sebe još po koji trzaj šmekerskog pogleda koji je posedovala pre cirka dvadeset godina i privuče po kog kamiondžiju, ili pripitog putnika - namernika kako bi se ogrebala za koju radžu, a dala brzu snošku za uzvrat. Klati se dok ide od jednog kraja šanka do drugog, dok je kafedžija tera ona lomi štiklu i u hodu kidajući i drugu psuje. Izlazi napolje, hladno je, a plastična ofucana jaknica sa okovratnikom od nejebane kamile, inače jedino nevino na njoj je ne štiti od vetra. Pije joj se, spora i duga noć je pred njom. Umornim pogledom i poluprisutna gleda u pravcu pridolazećih i nada se da su ovi farovi upravo njoj bljesnuli.
:umorni i šifonjerskih dimenzija masni kamiondžija se približava kafani:
- Srce, hoćeš da se malo družimo?
- Daj, bre Žaklina, mani me, vozim tri dana, ne vidim na oči, a gladan sam ka' pas...
- Samo jedan brzi šećeru, a, da te ova mačkica odradi?
:namiguje polutrepćući i klateći se:
- Nit' sam ja šećer, nit' si ti mačkica, nego dodji da se ugreješ i da trgnemo po koju ljutu, a jebada ne mora, promaja je dole, svi znamo da kroz barsku stolicu propadaš, zato i stojiš nalakćena na šank.
Jedan od najsvečanijih dana ikada, sem iz pogleda novorođenča - kojem je to prilika da bude ispolivan hladnom vodom, bude nazvan pogrešnim imenom i da se uplaši kad vidi bradatog grmalja u crnini.
Novorođenče u crkvi : "Gde sam to ja ? A tako sam lepo pajkio kod mame, i kakvo je ovo veliko mesto, sve neka promaja i sve neki izlizani posteri.
Ma kakav je ono grmalj u crnoj odeći ? Čekaj što me prihvata... jaaaaoooo... !@#$%#!@# me je polio hladnom vodom @!$#@ mu mater kad ga do'vatim. Evo sad ću da mu se upiškim za inat da vidi kako je kad te poliju !"
Pop : "Svijeto dete sa prečistim i nevinim mislima - tebe ćemo sad da zovemo Mašinko Kurtonić !"
Novorođenče : "Ma kad te ja uv'atim videćeš ti kurtončića..."
Konstatacija kojom na kulturan i fin način skrećete pažnju da u sobi, u koju ste upravo zakoračili, nešto opasno smrdi.Na taj način, pored toga što ne želite da uvredljivo zvučite, indirektno sugerišete stanarima (koji su nesvesni smrada koji svojim intenzitetom štipa za oči )sobe da momentalno otvore sve prozore,kako ne bi došlo do onesvešćivanja ili gušenja.
Nedelja, 10:36, studentski dom,sasvim obična soba, četvorokrevetna.Patike i čarape su razbacane po podu.Na stolovima ispijene pivske flaše,čarape i flaša rakije...otvorena.Na otrcanom itisonu tragovi povraćke,rolna toalet papira,čepovi,srča,parče hleba...i čarape.Ekološka katastrofa.U kontaminirano područje ulazi prvi komšija, mamuran.Zapljuskuje ga talas alkoholnih isparenja i zaostalih prdeža.Pridržava se rukom o zid, trlja oči i otežano dišući, uspeva da izgovori (kroz nos) : "Malo vam je zagušljivo ovde...da otvorim prozor ?" , usled čega dobija negativan odgovor :" Pa jesi ti lud ? Pa da nas ubije promaja ?"
Muževljev pokušaj da se snađe u kuhinji, dok žena leži u krevetu.
-Samo ti leži dušo, ja ću sam sve da spremim. Gde stoji brašno?
-Gore levo!!!
-Prosuo sam griz i šećer dušo, al' nema veze, samo ti leži,usisaću ja to!
-Sve si bre smotan.
-A gde je otvarač za konzerve, nema ga u fioci ženo?
-Vidi gore desno!
-Eto, sad sam i glavu razbio, gde je jod, jebem ti fioku, vrti mi se cela soba, odoh da legnem, aj ustani i donesi mi Analgin, otvori prozor, napravi mi palačinke i zatvori vrata od sobe, ubi me promaja!!!
-E jebem te nesposobnog!!!
Što bi pros' narod rekao, cmizdravac. Osoba koja više voli da privuče pažnju plakanjem nego pobedom na Farmi ili sličnim rijalitima. Tu osobu treba izbegnuti u širokom luku, jer može lako da vam se popne na vrh kite i da posle završi u kapeli, jer da se bije pojma nema.
-Mare, šut!
šutira on, pogodi golmana u glavu, ovaj za čas poče da lije suze krokodilske
-Mare, jebaću ti i majku i oca za ovo! :šmrrrrrrrc:
-Ajde bre ustaj, nemoj da si splač, i mene je bio jedan igrač iz FK Promaje napucao u jaja pa sam živ...
-Ali boliiii! :šmrrrrrc:
-Ajde beži sa terena da te sad ne nabijem medicinkom u sred nosa pa ćeš onda imati razloga da kevćeš...
-Aaaaaaaaaaaaaaaaaaa! (*beži):šmrrrrrrrrrc:*
Dokone babe ili dede u autobusu GSP-a, spremni da naglas rešavaju sve probleme koje im padnu na pamet, a misle da je koroisno da javno ukažu i drugima na njih...
Eto , za nas nisu novi autobusi, pogledajte gospođo, otvorili prozor a klima radi, a da ne govorim o tome koliko je opasna promaja. Znate vi ste svi, kolko vidim ovde mladi, al u Titovo vreme tako nešto,nemoguće, eto može da potvrdi ovaj stariji gospodin...blablabla
__________________________________________________________________________
Joooj al je vruće u autobusu, pa da mi stariji pomremo. A Tadić i ovi njegovi se vozaju u kolima sa klimom! Joj kako bi jato sve naterao prevozom javnim na pooso da ide. Bagra! Slažete li se sa mnom gospodine?.......
Tekst i melodija su pisani za takmičenje "Pačija škola". Ne morate da čitate, ali obavezno oslušnite melodiju.
Slutim, skoro će mrak. Kako se bliži, u meni raste nemir. Jutros o njemu nisam razmišljao. U podne ga se nisam plašio iako sam se do tada već susretao s njim.
Bogu hvala, gazim devedesetu. Ah, guram nekako, malo me muči reuma, sevne u krstima pred neki kijamet, ali srce se još nije umorilo. I glava me sluša. Ni promaje se ne bojim. Vid me izdaje i o tome htedoh da vam pričam.
Prođoh kroz dva rata, kroz onaj veliki i aktivno. Ovaj najnoviji me je dotukao. Ubiše mi sina, dušmani! Milosrdni! Na onom prokletom mostu!
Tad sam prvi put video mrak. Još me prati i plaši.
Onomad, malo posle te nesreće, varih ogradu s komšijom Milojem. Svetlucaju iskre kroz masku. Prelepa slika. Samo se kod mene zadržala malo duže. Legao sam i budio se s njom. Doktor kaže - ablacija retine. Ništa strašno, malo će to da prihefta. Laserom! Postoperativna procena: na levom oku je vid sačuvan do 20%, na desnom manje od 15. Popraviće se, kaže, malo naočarima, malo čuvanjem od napora, pa neću u nišandžije.
E, moj doktore, izgubio sam ja sve ratove, još se malo koprcam u ovom psihološkom. Sa životom!
I stvarno, ne prođe malo, počeh da razanajem oblike, slike kao loše sklopljen mozaik. Nosim naočare i sve bolje vidim, kao da će mi značiti!
Al' čovek ti je čudna zverka, sinko, tvrđa od najtvrđeg paščeta. Izvedoh na put unučiće, divna deca. Danas su već svoji ljudi. U njim nađoh utehu i tračak svetlosti.
Unuk mi često čita novine, ja se brzo zamorim. Kaže kako živimo u mraku. U tamnom vilajetu, u medijskom mraku...
A ne zna da je to tek suton, dok god ima zraka svetlosti, priroda je lepa, u suton su senke najduže, najživlje. I mašta je najrazigranija. Dobro, i izjutra, ali davno beše, jedva se sećam. A naredna jutra su za nove ljude.
-Sine, pročitaj nešto veselo, pa da mrem!
-Nemoj tako, deda, u normalnom svetu ljudi rade da bi uživali kad odu u penziju. O tome sam razmišljao kad sam čuo da je pogled u suton najlepši.
-Akobogda, sine, za tebe, tvoje sinove, unuke... Ja sam svoje svetlo potrošio.
Gasi!
-Deda! Dedaaa!
