Ultimativna ženska misterija. Žene za kojom se ne bi na ulici okrenuo, ali koja pleni šarmom nakon susreta oči u oči. Uglavnom predstavlja implicitno jebozovnu ženu, kod koje govor, izgled, kosa ili nešto sasvim drugo čini iskru privlačnosti. Ono nešto što ona ima čini je potpuno jedinstvenom da sve druge padaju u vodu. Tip žene dobio ime po poznatoj srpskoj glumici koja nije neka lepotica, nije mnogo zgodna, ali predstavlja nepresušan izvor šarma i seksipila.
MILOŠ: Hej, Nešo, da te upoznam, ovo je Sandra...
NENAD: Nenad, drago mi je...
SANDRA: Drago je i meni, reklo bi se nadasve. Kaže mi Šomi da imaš neku frku na faksu, nemoj da se zezaš, uzmi uči. Lepši si od Miloša malo, što znači da će ti učenje malo manje od njegovog pomoći u životu, ako me razumeš, ha-ha. Šalim se ja malo, nemoj da mi zameriš. Elem, odoh do toaleta, bojim se da ne zavadim dva druga ako ovako nastavim.
NENAD: Au, brate, kako je divna, sjebala me u dve rečenice!
MILOŠ: Jeste, matori, ima ono nešto k'o Branka Katić, zaludela me skroz!
Zemlja ludosti, naša Srbija. Nastalo po asocijaciji na Diznilend (zabavni park). Gde se narod razume u svaku oblast. Sve od obrazovanja, pa preko vođenja države, do sporta. Tradicionalne (za nekoga sa strane lude) vrednosti koje su od davnina urezane u porodice. Bilo da je u pitanju kuhinja, neki predmet ili govor. U fizičkom uređenju, a i u društvenom, postoji mnogo začkoljica. Takođe, stanovnicima nikad ne valja standard, reljef, pa i sam ostatak naroda. Ipak, to je država ludorija u kojoj se živi.
I just got here, and it’s already bizarre!
Welcome to Srbolend!
Zenska osoba, zitelj srednjoskolskog ili studenskog doma koja je uvek spremna da pere, pegla, cisti, brise i daje savete, a za uzvrat trazi uvek samo jedno, a to su dve stvari da se saslusa i poslusa. Nastaje od obicne cure koja se jednom ponudi da nesto uradi, a onda rmba do kraja zivota ili do kraja skolovanja. Treba naglasiti da je palacanje jezikom (govor, drnkanje, drobljenje i sl.) samo propratna pojava koju ponekad vredi istrpeti zarad visih ciljeva!
Neko: Mama, jel moz da mi opeglas ove majce, treba mi za sutra?
Domska keva: Mogu! Kako ide ucenje? E one tvoje guarane da prestanes da pijes otici ce ti cuka nacisto! I sta napravi s onom? Nista, pa rekla sam ti ja nije ona za tebe.
Neko: Dobro mama, ajd opeglaj mi to.
Video zapis monologa u kome se osoba najpre namršti, zatim počne da priča o nekoj opšte poznatoj stvari sa takvim nadahnućem kao da niko drugi ne zna da je crno crno a belo da je belo, a sve u cilju promocije sebe. Govor obično traje duže nego što je potrebno da se iskaže "poneta" i praćen je neprikladnim i prenaglašenim iskazivanjem emocija. Takođe, karakteristično je da besednik, iako iskazuje mišljenje većine, pokušava da ubedi slušaoca da je njegov "stav" buntovan i marginalan.
Domaće
Strano
Kako to samo moćno zvuči. Eeeej, 'ladno može BILO KOJI tekst! Znaš ti šta je to?! Sve što ti padne na pamet i sve što bi moglo da ti padne na pamet. I sve što si u stanju da smisliš, čak i one gluposti koje nisu ni za priču. Sve ono što čuješ, vidiš, znaš, iskopiraš, prekucaš, pomisliš, ispečeš pa pružiš Vukajliji na tacni da izgovori. A i ne moraš ni da razmišljaš, možeš nasumice da lupkaš po tastaturi i Vukajlija će opet i to moći da izgovori. I to na bilo kojem zemaljskom ili vanzemaljskom (onom filmskom) jeziku (samo pod uslovom da je transkribovano). A što je najbolje u celoj ovoj priči, ova opcija je dostupna bilo kome, ne moraš čak ni da budeš član ni ulogovan.
E, Vukajlija je to. Nije Vukajlija bilo ko. Da, da, nema zezanja.
http://vukajlija.com/govor/nek-kaze/novo
Karaman-Karić je najnovije prezime ćerke Verice Rakočević, inače bivše supruge Predraga Mijatovića (u to vreme je bila Elena Mijatović), konkubine Andrije Draškovića, a trenutno supruge Jugoslava Karića.
Pošto niko sa sigurnošću ne može da kaže čime se dotična bavi, vrhunski vokabularisti iz obližnjeg parkića su pokušali da razreše ovu misteriju analizirajući koren reči oba prezimena, pa su tako i došli do verovatnog zanimanja poznate Elene.
U tu čast, ovaj izraz je ušao u svakodnevni govor (videti primer dole).
Ortak 1 (bleji na klupici): Batinjo, jel ti prođe tiket juče? Jesi dobio nešto?
Ortak 2 (gleda u zemlju, odmahuje rukom): Ma karaman karić.
Poklič gramatičkog ratnika, borca za ispravnu primjenu svih gramatičkih pravila u rečenici.
On ispravlja greške. Gramatičke, sintaksne, interpunkcijske i sve druge moguće. Njemu ne promiče ništa! Budnim okom prati tekstualne poruke koji mu svi šalju preko društvenih mreža i ne libi se da iskoristi zvjezdicu (*) kad mora, ne bi li vratio svom sagovorniku ispravljen govor, za koji je sagovornik mislio da je dobar. Ako li čuje ili vidi neku očiglednu grešku (sumljam, prim. prev.) trza k'o Gavrilo Gavrilović.
Ne jebe.
- Vidi onog malog kako je debel.
- JE L' SE ZA TO VUK BORIO? PROMJENA L U O KRETENU! PROMJENA L U O!
- Jer si dobro?
- Matero draga, što se ja družim s tobom...
Fascinantna pojava. Apsolutni mast hev svih avanturističkih, Indijana Džons filmova. Odlikuje ih čest govor u aoristu, što je i normalno za taj vremenski period, ispremetan red riječi i, vrlo često, višeznačnost. U filmovima za cilj imaju da proizvedu strepnju i uzbuđenje kod gledalaca, dok istorijski gledano, nema apsolutno nikakvog objašnjenja zašto njihovi tvorci nisu pisali kako Bog zapovijeda, nego su se kurčili pišući zagonetke.
- Ej, brate, vidi šta sam našao dok sam kopao bunar!
- Opa, šta ti je to?
- Nemam pojma, neka kamena pločica...
- Šta to piše na njoj?
- Ček' da vidim... "Oni koji oružje nosahu, ovuda prođoše, barjakom vijoreći i put Kosova odoše, ljeta Gospodnjeg, 1389."
- U jebote, nosi to u muzej, možda uzmeš neku kintu...
- Zajebi, valjaće mi da zapušim onu rupu kod dimnjaka što mi prokišnjava kroz nju...
- Koja si ti sirovina...
Radnički izraz za blebetanje brez smisla, ili teško proseravanje, najčešće intelektualnog tipa. Obično se osoba koja smara govorom toliko trudi da ne serenda, ali, nažalost, lingvičke sposobnosti su i dalje loše, pa usiljene reči zvuče kao namučen prdež, a ceo govor se pretvara u blagu gasnu serendadu, odnosno efikasnu uspavanku.
-Eeee, Mile moj, vidiš kako je jesen lepa? Lišće kao od zlata, čuje se tišina koraka, i lepi cvrkut ptica... Uskoro će sve ulice dobiti taj čarobni, zlatni prekrivač. U pozadini čuješ i potok kako žubori i...
-Moju matoru kako gađa ono čudo od kera papučom da odbrani našu kuju Žujku u teranju. A to ti nije bio potok, govedo matoro, nego komša Pecikoza prazni septičku jamu. Isprdeo si tešku uspavanku, šta je bre sa tobom?
-Ma, pokušavam ovom mom malom da napišem sastav na temu ''Jesen stiže''.
-O, hvala Bogu, još sam pomislio da si pokušao da pišeš, mada bi imali taman papira za dupe i potpalu. Ćuti i daj da utovarimo ovaj ugalj, a malog pusti da radi sam, ima taj više vijuga od njegovog matorog, al' mora da se nauči radu, dovlači ga ovamo da donese pivo.
Još jedna aplikacija na Vukajlijinom sajtu u kojoj se mogu naći dosta duhovite i dovitljive "teme".
Kad malo bolje razmislim ova aplikacija i nije stvorena da bi imala drugu namenu sem da bude "silos" pamova u službi dobre zabave.
http://vukajlija.com/govor/nek-kaze/9859
