Žargonski naziv za pretke današnjih srpskih porodica, koji behu rođeni između, približno 1850.-te i 1875.-te godine 19.-og stoleća, koji behu čitav svoj vek, pošteni, pametni i vispreni seljani, iako ponekad, na svoju ruku, behu dobre gazde svojih domaćinstava i uzorni očevi svojih seoskih porodičnih zadruga...
Ti ljudi behu upamćeni od strane svoje okoline, društva, ali i od potomaka, jer dobar deo njih je doživeo neku starost, kao velike drugarčine, mangupi, boemi i sve u svemu, kao vispreni, dobri i veliki ljudi... Oni behu pripadnici starije i srednje generacije vojnika Velikog rata i očevi srednje i mlade generacije hrabrih srpskih boraca iz Velikog rata (1914-1918)...
Pored svih gore navedenih podataka i odlika o precima poznatim kao ,,ludi Milojko, znatan deo njih se više puta ženio, imao više dece, ali i ljubavnica, ili nešto od ovoga, što doprinosi njegovoj muževnosti i reputaciji muškarčine...
Prema nekom pravilu, svaka srpska porodica ima nekog svog pretka, ,,ludog Milojka'', koji je bio starija ili srednja generacija ratnika I Svetskog rata... Ukoliko neka porodica ne bi imala pretka - ,,Milojka'', onda bi imala dedu, koji beše mladić u vreme Vel. rata, koji bi bio prva generacija od ,,ludog Milojka'' i delimično nadomestio nedostatak ,,pretka Milojka''... Generacije ratnika iz Vel. rata: stara (rođeni tokom perioda 1850.-1868.), srednja (1869.-1879.) i mlada (1880.-1900.).
Fenomen ,,ludog Milojka'', popularizovan je najpre u srpskoj humorističkoj mini-seriji ,,Ljubav na seoski način'' (1970.) i kasnije u filmovima ,,Žikina dinastija'' (1985.) i ,,Žikina dinastija II'' (1986.), u kojima se čuveni predak glavnih junaka, spominje...
Prosečni životni put prosečnog pretka ,,ludog Milojka'':
Rodio bi se tokom sedme ili osme dekade 19.-og veka, od obrazovanja bi imao četvorogodišnju osnovnu školu ili bi ga obrazovao pismeni rođak. Oženio bi se u proseku u 22. godini starosti, posle odsluženja vojnog roka. On beše pošten, inteligentan, vispren i vredan čovek sa sela. On beše drugarčina, lafčina, beše boem veseljak, lumper i gurman... Znatan deo njih je bio i borac iz Vel. rata...
Imao je u proseku petoro dece, od kojih bi makar jedan bio sin, očev naslednik, koji bi verovatno bio borac Vel. rata... Deo njih bi postali udovci u dvadesetim godinama, zbog postporođajnih komplikacija, tuberkuloze, boginja itd., ili u srednjim godinama, zbog istih i sl. razloga... Znatan deo njih bi se ponovo oženio i nastavio život dalje...
Nasledili bi imanje od oca i svojim radom, trudom, ali i nasleđem, uvećali bi imetak... Ti su ljudi obično umirali u 70.-im i 80.-im godinama starosti, a bilo je i onih, koji su umrli kao petostruko punoletni... Ostavili bi iza sebe (relativno) brojno potomstvo, dobro ime i dobar imetak...
Biti svjestan koliko si šupalj je jedan od najgadnijih kompleksa koje neko sebi može nabiti.
Takvi ljudi su svjesni svoga neznanja, te zaviseći od osobe do osobe, obično spadaju u dvije kategorije; tihi šupci koji ganjaju svoju nafaku te generalno ne predstavljaju neku opasnost po druge, i agresivni šupci koji čovjeku ispod njih mogu napraviti pakao od života.
Prva manje opasna kategorija mogu biti recimo manji poduzetnici ili niži poslušnici raznih stranaka.
Ipak opasnija verzija istih su oni koji kroz malo rada, uvlačenja u guzicu i na kraju štele postanu direktori većih firmi, ministri ili profesori.
Kad postanu profesori, naročito, institucija im obično dadne da predaju neki relativno lagan predmet ali za isti postave tobože tako visoke uvjete da studenti njihov predmet znaju padati po nekoliko puta, a kao direktori često imaju nenormalno visoka očekivanja za preduzeće iako ni sami nisu sigurni šta trebaju da rade na svom poslu jer njihovi "podanici" su ti koji završe 99% posla.
Skoro svi smo susreli bar jednu ovakvu osobu u životu, negdje, nekad. Njihov glavni problem je što su gladni priznanja i poštovanja jer ga u ranijem periodu života nisu dobili i sada žele da isto nadoknade u neviđenoj mjeri. Kao što gladan čovjek u očaju počne da primjenjuje silu jer je gladan hljeba i počne da krade, ovi moralni jadnici gladni priznanja i poštovanja istim instiktom počnu primjenjivati silu i strahopoštovanje da bi ostvarili svoje ciljeve, te velika većina ljudi osim totalnih psihopata samo se potrude da završe svojni nužni zadatak kod njih i pobjegnu što brže da je moguće.
Najgora stvar što se može desiti sa njima (a ovakvih balvana ima i na zapadu) je ako neko ovakav pročita Makijavelijevo dijelo "Princ" te nakon istog se ufura da je on u stvari žrtva i nehsvaćeni "intelektualac" i da svi ostali zaslužuju takav tretman od njega jer svi ljudi su šupci i on je daleko superiorniji od njih.
Mada njihova vladavina može potrajati, vrijeme je pokazalo da skoro svi takvi kad-tad glavom udare od zid. Ovo se obično desi kad nalete na nekoga daleko opasnijeg i nerijetko poštenijeg od njih, jer što kažu u Hrvatskoj: "Ni Bog silu ne voli!"
Očekivano konačno pristanište jednog (uspelog) emotivnog krstarenja u koje se, u najfrekventnijem broju slučajeva, uplovljava na način sličan onom jednog prekookeanskog broda u svoju ciljnu luku: mali remorker ga vuče ili gura, dok je ovaj izvesno vremena pre već pogasio sve svoje motore. Au, jebote, koja metaforčuga, najeb'o sam ako ova moja pročit...
- Mihajlo, nešto sam razmišljala... - Je l' te bolelo, hehe? - Ćuti i slušaj, blesane...Dakle - nešto sam razmišljala. Nas dvoje se zabavljamo već skoro dve godine a od toga godinu i nešto živimo zajedno. Volimo se, oboje solidno zarađujemo, porodice su nam relativno normalne...Mislim da je ono što ustvari hoću da kažem, ustvari, sledeće: gde ti vidiš sebe za nekih dve-tri godine od sada? - E, Marina, nemoj da me zajebavaš, molim t... - Ne, ne, mrtva sam ozbiljna. Gde vidiš sebe za dve godine? Lepo pitanje koje zahteva lep odgovor... - ...i koji ćeš ti skoro sigurno protumačiti kao pogrešan. Ma, daaaj, bre, previše dobro te poznajem... - Dobro, pametnjakoviću, ako me "previše dobro poznaješ" reci mi onda, molim te, šta misliš gde JA sebe vidim za dve godine? - Jaooo, je l' stvarno moramo ovo da radimo?! Ne znam gde vidiš sebe za dve godine, eto, ne znam! - E, pa ja ću ti reći. Vidim sebe kao ostvarenu mladu ženu, usrećenu od strane muškarca koji je, navodno, voli i sigurnu u život koji je dalje čeka. Samo to, ništa drugo. - Super, baš mi je drago. Je l' mogu sad da nastavim da gled... - Ne pitaš me koja je tvoja uloga u svemu tome? Ako je uopšte i imaš?! - Pa, naravno da je imam, šta ti sad to znači...Je l' hoćeš da se venčamo, 'el to to? Pa, reeeci lepo, jebote, što me zajebavaš ovde, venčaćemo se i gotova stvar! Niko još nije umr'o od toga, pa nećemo valjda ni mi... - Hmm, e, vidiš, to ti možda i nije tako loša ideja...
Devojka - i žena, i majka, i drug. I doktor psihologije.
Još jedna u nizu vicoidnih dosetki na stanje smora u kojem se može naći jedan ili više ljudskih primeraka. Dosada koja možda nije u rangu sa onom jednog jebača na Vukajliji ali se definitivno kolje sa onom jednog badnjaka u Novom Pazaru. Elem, kako je Slava iz naslova strogo propisani POSAN hepening ( mada to ni najmanje ne sprečava neke savremene i samoprozvane vernike da svojim isto tako savremenim gostima posluže jebeno prase za doručak ), nedvosmislena je aluzija na duhovno stanje subjekta koji, poput sirotih pihtija iz naslova, ni sâm ne zna koje se pičke materine tu uopšte i nalazi. Doduše, prave sad i njih posne, od nekakvog makrobiotičkog kurca, šaznam...
Pera: Eee, momci, kako bilo na Sajmu? Mika: Ćuti, brate, još se oporavljamo... Pera: Što, bre? Pa, znali ste da ništa ne možete da kupite i pre nego što ste tamo otišli, xexe... Mika: Brate, što se majmunišeš kad ne znaš šta je bilo? Aj' mu ti ispričaj, Žile, ja sam previše potresen... Žika: Pa, stvarno ne znam šta da ti kažem, tebra. Bilo relativno do jaja; gledali makine, otišli na Dačijin štand da se Mika raspita za neki motokultivator, ja se slik'o sa znaš kakvom pičkom na novoj bembari, pojeli po dve pljeke za dva soma...I sve bi bilo ok da u jednom trenutku nismo sreli Peđu Zmaja... Pera: Ne seeeri...Šta - i on bio tamo, a? Žika: Ne, brate, nego je to bio njegov hologram! Pa, naravno da je bio tamo, koji ti je kurac?! Pera: I šta je onda bilo? Žika: Možeš da pretpostaviš, brate. Lik se nije ni pozdravio s nama kako Bog zapoveda a već je počeo da smara najstrašnije. Zakačio nam se obojici do kraja, nismo uopšte mogli da ga se kurtališemo. Smorili smo se, 'nači, k'o pihtije za Svetog Nikolu! Pera: Uh, pa nije valjda bilo toliko strašno... Mika: Baja je pit'o svaku hostesu da l' ide u paketu sa kolima. Pera: U, jebote...Aj' vas vodim negde na pivo...
To su oni likovi koji čekaju da izadje neka nova pesma koja ce da bude što gledanija i onda počnu da izbacuju svoje glupe komentare.
1.vrsta-Ja nisam odavde Komentar koji je stvarno bez ikakvog smisla,ali obično slede mnogobrojni lajkovi,što je i bio cilj.To je relativno nov fazon,potiče od prokletih amera, i obično glasi: "I'm from Libia,and that's a great song! Ma salim se, iz Nisa sam."
2.vrsta-Trejd sa bogom Klasično bogohuljenje, obično se postavlja na pesmama Lejdi Gage, Dzastina Bibera i Dare Bubamare.Uvek se traže stare zvezde poput Elvisa,Bitlsa,Brus Lija u zamenu za ove novokomponovane.Naravno posle toga slede mnogobrojni uzvratni kometnari poput: "Bravo kralju,ako si im rekao!"
3.vrsta-Thumbs up likovi To vam je klasično ubijanje vremena i čisto ostavljanje komentara jer nemate šta pametnije da napišete.Može se navesti bilo koji razlog od toga lajkuj ako misliš da "ova andrea ima dobru sisu,ako misliš da guetta treba da se ošiša,ako misliš da vam se smučio petak od ove pesme" itd primera.Obicno se pisu malim slovima,bez razmaka,jer tako izgleda vise kul.
4.vrsta-Hejteri Nema mnogo priče oko njih.Udju na neku pesmu,vide da ima više lajkova od dislajkova i namerno kliknu dislajk.Neki se čak i pohvale time u komentaru.Tu spadaju i oni sa komentarima: " Bože izgubio sam 4:32 minuta svog života! ",a u njih spadaju i Biberovi hejteri,koji možda zasluzju cak i posebnu vrstu,jer ih je zaista mnogo.
5.vrsta-Gangsteri E to su vec zajebani likovi,i njihovi komentari su jako dugi,ali i smešni.Kada su se pojavili bili su donekle i interesantni,ali vremenom sve dosadniji i dosadniji: -Ej mama daj mi pištolj i 34 metka. -Ju sine,pa sto? -Da roknem ove likove sto su udarili dislajk. -Auuu,ide i mama s tobom. Tu spada i ona grupa koja je veoma retka,ali je bilo i takvih komentara vezanih za onu "Lajk-Dislajk" crtu: -Hejteri hvala što ste lajkovali,sada ova crta izgleda kao dzoint koji gori.
5.vrsta-Kulijana Oni si oni najnormalniji i ima ih i najviše.Udju da odslušaju pesmu,bace neki koment ili hejt ako im se pesma svidi ili ne svidi i nastave da kuliraju.Ne zanimaju ih druga misljenja ili odgovori na njihove komentare,vec jednostavno igraju svoju igru.
Ako je tačna ona da je Treći kanal 1989. godine bio kao Marsovska televizija, onda je BK sredinom mračnih 90ih bio sa druge galaksije. Velikom ironijom, kanal su pokrenuli ljudi bez mnogo ličnog ukusa, Karići, ali koji su u tom istorijskom trenutku bili spremni da izdvoje lovu za program koji je bio potpuno različit u odnosu na 90% tadašnjih medija (dodatna ironija je to što je TV "Pink", današnji simbol povlađivanja najnižim strastima, osnovao bivši urbani dečko i roker). Televiziju je vodio Aleksandar Tijanić, isti onaj koji je kasnije od RTS-a napravio ciganmalu, što samo govori da profesionalci shodno volji finansijera mogu da urade sve što im gazde zatraže. Program je bio uređen po modelu najmodernijih zapadnih kolažnih televizija, uglavnom se kao uzor spominje RTL. Ipak, iako je sve bilo po nekom uzoru, ništa nije bilo copy/paste kao ovaj današnji program. Imali su odličan jutarnji program, sinhronizovane crtaće (čak i neke kvalitetne koji se do tada nisu drugde prikazivali, poput Alfreda i Sandokana), relativno neutralan informativni program (jer su Karići sa svojim komšijom Slobom bili u fazonu primirja- "ne diramo mi tebe, ne diraš ti nas"), odlične serije i filmove, dobre kolažne emisije- kako strane, tako i domaće, fenomenalan sportski program, ali i solidan vanredni program za vreme bombardovanja. Kad pomenuh bombardovanje, baš negde u to vreme je počelo i posrtanje ove televizije: malo zato što im je NATO razjebao mrežu predajnika, malo zato što su shvatili da im je pametnije da izaberu stranu u predstojećem sukobu Slobe sa opozicijom- te su Karići izabrali Slobu. Kardinalna greška od koje ih nije spasilo ni to što su se već 5. oktobra prefarbali (za razliku od "Pinka", koji još nije stradao, jer je svakim novim vlastima potreban). Ipak, ova TV je sebi potpisala nekrolog kada je pater familias odlučio da se kandiduje na izborima. Naravno, BK je koristio kao svoje glavno oružje i uspeo da napabirči petinu glasova. Sa jedne strane iznenađujuće mnogo za jednog tajkuna, sa druge strane nedovoljno za vlast i sasvim dovoljno da mu se Dinkara osveti ukidanjem dozvole za emitovanje. Vredan kadar se razbežao po drugim stanicama, a onih nekoliko što nisu danas imaju svoj Jutjub kanal.
I da se sada, dvadesetak godina kasnije, preslika tadašnji program BK Televizije, verovatno ne bi imalo tu mnogo toga da se menja.
Naravno, za posebne muškarce idu i posebne reklame, a ovaj tip reklama je stvarno najkompleksniji koji postoji. Znam da ne deluje tako kada se gledaju, čak i deluju potpuno glupavo, što i jeste tačno, ali jedine su reklame koje idu u dva pravca koristeći dva tipa muškaraca i to nikada u isto vreme.
Prvi tip je onaj isti kul muškarac koji se pojavljuje u svim reklamama. Savršene građe, nit' deb'o, nit' mršav, neuredno-uredna frizura, kežual garderoba neutralne boje i sigurno je neki menadžer u pitanju. Savršen muškarac. Ali džaba. Čovek je jedan potpuni, jebeni papučar i to u rangu Duška Karleuše, ako ne i gori. Umesto negde da odzuji malo sa ortacima i opusti se uz pivce ili fudbalicu, on traži po radnji koji je najbolji deterdžent, omekšivač i tako neka slična sranja, jer je navatao potpuno beskorisnu ribu koja n'ume da opere svoju haljinu. I to ne juri samo da je opere, nego i da miriše na neke maline, kupine, aloe vera, kurac-palac ruzmarine, da bi ga ona potapšala po leđima, a onda otišla negde da pijanči sa drugaricama ostavljajući mu kući i majicu da joj opere kada mu već ide od ruke. Šonja.
Drugi je možda i gori od njega jer nije u pitanju šonja. A ne. U pitanju je jedan potpuno retardirani pripadnik našeg jačeg, ali ne lepšeg pola, koji tokom cele reklame deluje kao da je tek sa četrdeset naučio da veže pertle i to samo u čvor. Obično je stariji od onog prvog tipa, malo okrug'o, proćelav i kada progovori, glas podseća na onog sa supermen majicom iz Gunisa ili ako ne znate za njega, onda podseća na glas Roberta iz serije Svi vole Rejmonda. Kreten. U stanju je da se isfleka sa bilo čim što mu padne šaka, u bilo kojoj situaciji i onda kao debil otrči do žene da joj pokaže fleku sa nekom jadnom facom koju složi, a ona ga pogleda kao zaostalu osobu i uzme njegovu majicu da je opere, mazeći ga po glavi kao kuče. Na kraju mu pokaže da fleke nema, on pomiriše majicu i izjavi onda neki totalni idiotizam od kog se smeju svi u prostoriji, uglavnom deca ili neka komšinica.
Čudi me da ih do sada nisu uparili u nekoj reklami radi jačeg efekta.
Roštilj u vikendici koju je muškarac broj jedan, kul papučar, zaradio od bonusa u jednoj godini prodavanja polisa za osiguranje. Za stolom u prirodi sede on, njegova žena koja je do jaja pička, njihova deca koja su potpuno pravilna, jedno muško, drugo žensko, oboje imaju dugu meku kosu pa se ne zna ko je bata ko je seka tu, njegov stariji retardirani brat sa ženom domaćicom i njegovo dvoje dece, onako musava, obla, ali relativno normalna deca. Odjednom retardirani brat uzima neki sos da polije po roštilju. Sos mu ispada iz ruke i sve pada po majici. Od iznenađenje udara i tanjir pa mu meso pada u krilo. Polako, sa najglupavijom facom koja postoji, okreće se prema svojoj ženi i sleže ramenima. Ona se samo smeje i vadi neki prašak koji je nekim čudom bio ispod stola. Stavlja prašak na sto, pa mazi muža sa osmehom na licu. U tom trenutku papučar vadi omekšivač ispod stola i stavlja pored praška. Svi se smeju.
Sledeći kadar je pogled kroz prozor na decu koja se igraju dok domaćica pere sudove, gledajući papučara kako miriše pantalone od kretena. Kreten koji se presvukao stoji na livadi sa onom do jaja ribom, papučarovom ženom i pijuckaju vino. Vino mu naravno ispada iz ruke, poliva ženu, a ona se samo smeje jer zna da postoji taj nikada bolji prašak, da ima budalu koja će da joj opere sve, pa poliva sebe i iz svoje čaše umirući od smeha.
Opis posledice i uzroka efekta leptira u savremenom svijetu, u ljudskoj režiji.
Posle cjelodnevnog molerisanja po istanbulskim soliterima, Faruk je vozio kući, toliko slomljen da je zaspao za volanom i zakucao se u auto ispred njega na semaforu. Iz oštećenog vozila izašao je zajapureni Srbin sa spiskom i kurcem i počeo da nesrećnom Faruku tetoši čitavu familiju. Faruku je svega bilo dosta, stisnuo je muda, izašao iz kola i prebio Srbina na mrtvo ime. Ispostavilo da je pretučeni Srbin poznati košarkaš, velika zvijezda, tako da je čitav slučaj privukao pažnju evropskih medija. Revoltiran batinama i relativno blagom kaznom (novčanom), košarkaš je sazvao pres konferenciju i izjavio da napušta tu varvarsku zemlju koja još pod živi pod osmanlijskim uvjerenjima. Uslijedila je žestoka reakcija turske policije, reprezentativni bek je uhapšen. Srbija je odreagovala, uputila zahtjev za njegovo momentalno puštanje na slobodu. Turska je odbacila tu mogućnost, što je dovelo do demonstracija Srba u Istanbulu, kojima su se priključili Grci, Rusi i par Hrvata. Izazivajući ogromne nerede na ulicama, demonstracijama su se priključili i mnogi Turci, nezadovljni radom svoje vlade, čime se dostiže ogromna snaga i brojnost, što dovodi do građanskog rata. Košarkaš biva oslobođen, ali nemiri ne jenjavaju. Rusija staje na stranu pobunjenika, Amerika potpomaže vladu. Irak koristi priliku da ugrize Ameriku pa upada na stranu pobunjenika. Egipat prati situaciju i šalje trupe na ispomoć Turcima, sve u cilju nanošenja štete iračkim snagama. Nezadovoljni bespotrebnim izlaganjem opasnosti vojske, porodice egipatskih vojnika izlaze na ulice tražeći povlačenje svojih trupa. Vrh države odbija, što izaziva revolt stanovništva, i još jače demonstracije... Kurir u novom broju: U Africi opet državni udar, umorni Turčin izazv'o sudar.
Dosao je na sajt slucajno,pretrazivao je neke gluposti na guglu.Onda je video da na tom sajtu , Vukajliji , postoji neko takmicenje u pisanju kratktih tekstova,definicija.Odmah mu je na pamet pala skola i skolski primeri definicija.medjutim kada je malo poceo da cita ostale kako pisu , video je da to zapravo nije to to i da mozes da pises skoro sta hoces.Mladog surfera namernika je zainteresovala ideja oko takmicenja i on se registrovao kako bi se oprobao.Medjutim bas tog dana mu se desio maler da na tastaturu isipa neki sok pa je posledica toga bila disfunkionalnost nekih tastera i silom prilika njegovo danasnje ime po kojem ga svi poznaju.Napisao je jednu definiciju posle nekoliko dana , cist sleng ,ono sto je u osnovi bila ideja sajta.Nestrpljivo je cekao rezultate glasanja za svoju definiciju.Medjutim , glasovi su padali retko kao sneg u maju."U cemu ja to gresim" pomisli se on i nastavi samo da posmatra.Kada je video da nema pravila poceo je dosta aktivnije da pise.Pisao je sve i svasta.Njegov stil jos uvek nije bio sazreo, i zato su ga drugi prezirali i zeleli da ga oteraju , jer njima nije bio potreban jos jedan zalutali novajlija koji ce da prosipa gluposti.Naravno da nije mogao da im se suprotstavi, bio je sam a njih mnogo.Jednog dana u prelistavanju sajta otkrio je rang listu popularnosti.Ono sto je video napravilo je prekretnicu u njegovom bivstvovanju na sajtu.Video je njega,grandioznog sampiona , rang CAK NORIS , bio je jedini svoje vrste , svi ostali su bili samo Vukajlija Hall of Fame ,imao je preko 7 000 poena.Rekao je sebi "i ja cu tu biti jednog dana".Poceo je da pise sve vise i vise definicija,prosek im je bio mali,ali njemu to nije bilo vazno , vazno mu je bilo samo da napise sve sto mu je iole bilo zanimljivo , shvatao je to kao doprinos sajtu.Mnogi su ga osporavali, jedan metalac se posebno okomio na njega.Ali on je i dalje ostao tu.Polako,vremenom , poceo je da ostavlja iza sebe mnoge druge autore, probijao se kroz masu anonimusa.Na red za preticanje su poceli da dolaze i redovni posetioci sajta,doduse manje aktivni.S tim uspesima pocele su da dolaze i prve pohvale, pozitivni komentari.Ubrzo je pronasao svoj karakteristicni stil koji su mnogi zavoleli.Poceo je da gazi i dokazane autore,sve vise se probijao na gore, ka vrhu.Postao je relativno poznat.Jednog dana neko mu je u komentaru rekao "bravo majstore , za nas mlade ti si car".I tako je to trajalo.Anomaliju na vukajliji su i dalje osporavali ,ali ona je rasla i dalje.Sada vec iskusni autor je dobio prvu definiciju dana.Sada je vec prestigao i neke legende sajta i dosao u sam vrh zbivanja.Definicije dana je dobijao sporadicno i retko , svega cetiri ili tri, ni on vise nije znao.Na dalje ih dugo vreme uopste i nikada vise nije imao.Ali i dalje je rastao.Vremenom je dostigao tacku prepoznatljivosti velikog,sada vec uveliko zaboravljenog, sampiona sa pocetka njegove karijere.On je sada tu,ali ga i dalje velika vecina osporava.Medjutim on i dalje raste,jaci je nego ikada, i ako ovako nastavi,postace mit, Frankenstajn Vukajlije.
Ljudi koji se iz raznih razloga parkiraju na vratima u javnom prevozu, zbog čega često izgledaju kao da baš tu zarađuju za hleb. Dolaze u više vrsta.
Portiri u niskom startu. Uvek spremni za izlazak, čak i kad izlaze na poslednjoj stanici. Često zagledaju kroz prozor da provere da li su na dobrom putu. Čvrsto se drže za šipku ispred vrata i nevoljno sklanjaju kad neko hoće da uđe ili izađe. Penzionerski profilisana vrsta.
Honorarni portiri. Šverc varijanta portira, ne smeta nikome i rado se sklanja, ali uvek je na oprezu zbog kontrolora pa konstantno baca pogled ka narednoj stanici ne bi li uočio nekog. Živahno se kreće po stepenicima i vrlo je predusretljiv.
Gorile/izbacivači. Šifonjersko-džiberska varijanta portira koja obožava da se nasloni na jedno krilo koje nipošto ne pušta da se otvori na stanici. Ne bi pustio ni sebe da izađe da se ne plaši svoje snage. Relativno miran dok ga niko ne gleda u oči ili mu se ne obraća.
Portiri debili. Ovu vrstu jednostavno čine glupi ljudi. U blaženoj tuposti prave gužvu i izazivaju gnev saputnika samo zbog otužne činjenice da ne razumeju koliko smetaju. Niko ih nije naučio osnovnoj kulturi u javnom prevozu. Na ovu vrstu se jednostavno ne treba žestiti.
Konferencijski portiri. Najčešća vrsta, nastaje nenamerno, i često je izazvana velikim gužvama. Ima ih između pet i deset istovremeno na jednim vratima. Često ulaze u žustre rasprave o portirskoj nadležnosti.
