Još jedna u nizu vicoidnih dosetki na stanje smora u kojem se može naći jedan ili više ljudskih primeraka. Dosada koja možda nije u rangu sa onom jednog jebača na Vukajliji ali se definitivno kolje sa onom jednog badnjaka u Novom Pazaru. Elem, kako je Slava iz naslova strogo propisani POSAN hepening ( mada to ni najmanje ne sprečava neke savremene i samoprozvane vernike da svojim isto tako savremenim gostima posluže jebeno prase za doručak ), nedvosmislena je aluzija na duhovno stanje subjekta koji, poput sirotih pihtija iz naslova, ni sâm ne zna koje se pičke materine tu uopšte i nalazi. Doduše, prave sad i njih posne, od nekakvog makrobiotičkog kurca, šaznam...
Pera: Eee, momci, kako bilo na Sajmu?
Mika: Ćuti, brate, još se oporavljamo...
Pera: Što, bre? Pa, znali ste da ništa ne možete da kupite i pre nego što ste tamo otišli, xexe...
Mika: Brate, što se majmunišeš kad ne znaš šta je bilo? Aj' mu ti ispričaj, Žile, ja sam previše potresen...
Žika: Pa, stvarno ne znam šta da ti kažem, tebra. Bilo relativno do jaja; gledali makine, otišli na Dačijin štand da se Mika raspita za neki motokultivator, ja se slik'o sa znaš kakvom pičkom na novoj bembari, pojeli po dve pljeke za dva soma...I sve bi bilo ok da u jednom trenutku nismo sreli Peđu Zmaja...
Pera: Ne seeeri...Šta - i on bio tamo, a?
Žika: Ne, brate, nego je to bio njegov hologram! Pa, naravno da je bio tamo, koji ti je kurac?!
Pera: I šta je onda bilo?
Žika: Možeš da pretpostaviš, brate. Lik se nije ni pozdravio s nama kako Bog zapoveda a već je počeo da smara najstrašnije. Zakačio nam se obojici do kraja, nismo uopšte mogli da ga se kurtališemo. Smorili smo se, 'nači, k'o pihtije za Svetog Nikolu!
Pera: Uh, pa nije valjda bilo toliko strašno...
Mika: Baja je pit'o svaku hostesu da l' ide u paketu sa kolima.
Pera: U, jebote...Aj' vas vodim negde na pivo...
