Oličenje nebitnosti. Nije super a nije ni heroj ali zato ima jednu moć - nevidljiv je. Ko zna, možda bi zbog svoje neprimetnosti u nekom drugom univerzumu bio dobar profesionalni ubica ili tajni agent. U ovom je, jebiga, statista. Igra na životnoj poziciji levog smetala i treća je postava. U drugom timu. Često ga porede sa rezervnim točkom, osim što od točka ima neke koristi.
E sad, da me neko pita zašto je to tako - tri blage nemam šta bih mu rekao. Genetika? Mentalni sklop? Možda je previše mekano umešen? Da nije stidljiv na čukun babu Radunku? Ili je glavni i odgovorni krivac nemogućnost da se nametne?
Možda ništa od toga, a možda i sve zajedno. Jedno je sigurno - pored takvih stabala prolazite svaki dan.
Nikada se nisam izdvajao. Možda zato što sam užasno tih. Od kad znam za sebe, progovaram samo kad moram, kad me nešto pitaju. Lakonski govor, Sparta i taj fazon. Ali drugi to ne vide tako, zovu me Muto. U školi sam znao odgovor na svako pitanje, ali koliko god visoko da podignem ruku, nastavnica me nije prozivala. U trećem razredu sam na školskoj priredbi bio drvo. Nije to bio nimalo lak zadatak, c! Morao sam da mašem rukama koje su u stvari predstavljale grane. Molio sam onog gore da me drvoseča secne pa da se stropoštam posred bine, bar bih tako došao do izražaja. Al' ne lezi vraže - stavila me učiteljica u sam ćošak. Čak je i mala Maja bila Sunce, i imala je puno rečenica da izgovara. Zavideo sam joj na tome, mada sa ove tačke gledišta priznajem da mi se sviđala. Čujem udala se i napravila karijeru. A ja, Muto... ništa. Evo i sada, dok mašem rukama kao nekad granama imam osećaj da me niko ne jebe ni dva posto. Pogađate, saobraćajac sam.
Definicija napisana za takmičenje ''Komparejšn kompetišn'', krug II.
Punkt kontrapunkt. U nekom momentu, između napada dokonosti, neko u Ministarstvu Prosvete imao je iluminutak i rekao glasno u zbornici Ministarstva (primi ga autoru jer ne znaš da Ministarstvo Prosvete nije nužno zbornica iz srednje škole): "Pa oni se drogiradu. Moramo nešto da poduzmemo po tom pitanju!", na šta je jedan od saučesnika u brejnstormingu (?!!) dodao, ništa manje posustajući u kolektivnom entuzijazmu: "To je posao za Bananamena", te su svi međusobno pogledali i kolektivno odobravali glavama. Ono što je usledilo bila je realizacija da je Bananamen jebeni lik iz crtaća, što je dočekano sa privremenim osećajem beznadežnosti, dok se konačno neko nije dosetio da ulogu karaktera sa kojim se tinejdžeri mogu lako poistovetiti ipak treba proslediti lokalnim nosiocima zakona i reda, odnosno prašinskom drotosaurusu. Pošto je opšte poznato da je preduslov za nošenje policajske značke bar tri godine pedagoškog obrazovanja sa fokusom na Pijažeovu teoriju kognitivnog razvoja, onda ovaj potez Ministarstva prosvete uopšte nije iznenađujući, te je, štaviše, sasvim logičan.
Realizacija
Naravno, policajski tabor je ovo dočekao otvorenih ruku te je pohrlio u realizaciju programa. Zavisno od geografske lokacije, program koji se sprovodio varirao je od upoznavanja sa opasnostima koje nude droge, alkohol, cigarete, ili, iz nekog razloga koji je jasan samo Brahmaputri i Šivi, ulaska u minsko polje (više relevantno za Bosnu i Kosovo). Ovi poslednji su u principu bili prilično kul i edukativni iz dva razloga - 1) lako se moglo steći praktično znanje kako modifikovati neaktiviranu eksplozivnu napravu zarad rešavanja međukomšijskih (ne)sporazuma, te 2) obično bi na kraju prezentacije panduri delili svetleće stikere. U ranim instancama, pre američke kampanje na Irak i Afganistan, dok je SFOR imao snažno uporište na ovim prostorima, štampan je čak i strip o Supermenu koji izvlači dva dečaka iz minskog polja, Adnana i Miroslava, sa premisom da Miroslav na prevaru zovne Adnana u minsko polje da mu nešto kaže na šta obrezanko stane na paštetu i izgubi nogu. Neke stvari čak ni supermen nije u stanju da spreči...
Epilog
Krajnji ishod je obično bio krajnje predvidiv. Deca bi bila razbacana u dva tabora - oni kojima je prvi susret sa drogama/alkoholom došao iz šapke poručnika Borislava zvanog Popara, zbog čega im je u kosti usađen takav strah od droga koji se jedino mogao držati pod kontrolom upotrebom ksalola, zolofta i bromazepama (poslednja dva samo ako su imali tetku u Njemačkoj). Drugu kategoriju su sačinjavali oni koji su imali nešto praktičnijeg iskustva sa tematikom (popušili prvu pljugu, popili prvo pivo, skupljali prve puževe u minskom polju), na koje se dramatični govor našeg protagoniste nije mnogo primio. Postoji i treća kategorija, doduše daleko malobrojnija ali nimalo zanemariva po uticaju, razredni komedijaš Perica koji obavezno na kraju prezentacije mora da upita "koliko to košta"/"a gde ima da se kupi".
Naravnoučenije
A jes Peca lud, jebo ga ćaćin ćaća.
Ultimativna konstrukcija u srpskom jeziku kada je predodređenost bavljenja nasumičnom i, po mogućstvu, visokostručnom profesijom u pitanju. Omiljena floskula međ' roditeljima koji su beznadežno zaljubljeni u sopstvene potomke te istom sebe teše a drugima se pravdaju što im je sin jebeni trut koji po ceo dan drka kurac gajbi a ćerka wannabe fuksa iz "Seks&Grada" koja radi to isto...samo, fazon, nekom drugom. Seljačko-stupidna logika tipa kakvi kurac škola, obrazovanje, trud, samopregornost i ambicija - ako si jednom kad si im'o tri godine video avion i tom prilikom izjavio "Joooj, mamaaa, vidi avijoooon!!", onda ćeš definitivno jednog dana kad porasteš imati nedvosmilene predispozicije da postaneš vrhunski pilot/inžinjer. 'Ajde, bre, marš u pičku lepu materinu.
Elem - da. To su oni ljudi koji veruju da im je naslednik/nica rođeni lekar samo zato što vrišti na pojavu onog transfera od glavnog glumca iz serije "Scrubs" ili, pak, zato što ne vrišti prilikom kada prima godišnju vakcinu protiv gripa ili tako nekog sranja kojim bodu decu. Drugi korisnici Credo-a iz naslova, međutim, u debilnom prenosiocu sopstvenog genetskog materijala instant prepoznaju rođenog arhitektu čim mali debil uspe da sklopi jebene lego-kockice u kakvu suvislu formu. Ustvari, pomenuta proricanja idu tako daleko u svojoj imbecilnosti da je i najbezazleniji događaj/potez dovoljan da bi mala nakaza bila proglašena novim Karadžićem, Teslom, Andrićem, Đokovićem, Vojislavom, The Prof-om.
Pa, jebemmumater, i ja sam kao beba voleo da ronim u kadi (ili mi je barem to tako moja keva pričala) pa opet danas ne zarađujem za život istražujući olupine španske Armade iz XVI čeka u jebenom Mediteranskom moru...mada bih to svakako voleo, jebiga...
- E, matori, 'dezbio?
- Ma, bio kod Kaće na ručku, izblejao sa nećakom i tako to...
- E, daaa, jebote, ja skoro i zaboravio da ti šveca rodila...Pa, kako je? Šta radi? Kaće mali u školu?
- Dobro je, bre, eno radi u pošti u komšiluku, ima solidnu platicu a i onom njenom ne ide loše taj biznis sa Dancima. Sve u svemu - do jaja. A mali je, 'nači, rođeni političar, već ga, fazon, vidim za 20 godina kako drži govor u Skupštini, hahaha...
- Šta? Sad je u fazi laganja, a?
- Jok, bre, nego u fazi zabadanja. Sakrio mi novčanik negde i 'ladno nije 'teo da mi ga da dok mu nisam obećao 'iljadarku, mali je namazan, 'nači, za sve pare...!
---------------------------------------------------------------
Ugodne trenutke ispijanja podnevne kafe sa najboljom drugaricom prekida neznabožačka halabuka koju udarcima kašike o staklenu čašu pravi trogodišnji sin jedne od njih...
- ...i ja odem tamo...:CANGR!CANGR!:...i shvatim da nisam ponela...:CANGR!CANGR!:...da nisam ponela...:CANGR!CANGR!...ovu, kako se zove...:CANGR!CANGR!:...Joj, bre, Marina, pa ovaj tvoj sin je nemoguć!!
- Ma, rođeni bubnjar, šta sam ti rekla, hihihi...:CANGR!CANGR!:
- Samo da ne odraste u rođenog kretena...:CANGR!CANGR:
- Šta reče? Izvini, nisam te čula, hihihi...
- Rek'o što je talentovaaaan...!
Pamćenje koje odlikuje umetnička sloboda pri reprodukciji događaja iz prošlosti (za razliku od fotografskog pamćenja koje verno prikazuje sve detalje).
Način na koji političar pamti svoja predizborna obećanja:
- Dragi moji građani, kada dođem na vlast, obećavam vam... Ma šta obećavam!? Zaklinjem vam se - plate će skočiti 300 posto u prvih godinu dana...
--------
(godinu dana kasnije)
- Znate kako, gospodine Ćosićiću, vi ste moj govor izvukli iz konteksta. Nisam ja obećao narodu ništa, niti bih ja ikada obećao nešto što znam da nije ostvarljivo!
- Ali imamo snimak kako to govorite
- Ma nemojte vi meni te vaše montaže. Valjda ja znam šta sam rekao!
_________________________________________________________________
Kako sportista vidi utakmicu koja se upravo završila:
- Kako objašnjavate ovaj sraman poraz od reprezentacije San Marina?
- Paa, aa, ovaaaaj, ne biiih, ja to, ovaaaaj nazvao sramnim. Ovaaj, aa, aa, ipak smo se mi, aa, ovaaj, stvarno trudili, i dali sve od, ovaaj sebe da pobedimo, ali ovaaj, momenat dekocentracije, je aa, ovaaaj presudio.
- Da, ali vi ste primili osam golova, to ne bi moglo baš da se nazove momentom dekocentracije?
- Paa, aa, ovaaaj, ja se ovaaaj, aa, aa, sećam samo, ovaj, jednog gola, ovaj aa, možda i dva...
- More mrš! Nauči da pričaš, pa ću ponovo da te intervjuišem.
- Ovaaaj, aa, hvala.
"Tamba" na Kuvashu-Mbele jeziku.
XIX vek. Kolonizacija Afrike.
Duboko u afričkoj džungli, u selu prekrivenom palminim krošnjama i dimom iz malih ognjišta, beli kolonizator se popeo na improvizovanu binu od drvenih greda. Držao je govor koji je trebao da promeni „istoriju“ sela.
„Ako nam dozvolite eksploataciju drveta, mi ćemo vam sagraditi mnogo novih kuća, stambenih zgrada, bolnica, sportskih terena…“
„Tambaaaa! Tambaaa!“ – odzvanja uglas, dok plemenski bubnjevi prate svaki takt.
„Mi ćemo vam sagraditi vrtiće, škole, univerzitete, pozorišta i bioskope, ukoliko nam dozvolite eksploataciju zlata i srebra!“
„Tambaaaa! Tambaaa! Tambaaa!“ – bubnjevi se pojačavaju, a deca skaču oko nogu odraslih.
„Isto tako, izgradimo vam aerodrome, luke i puteve, mnogo puteva, samo ako nam dozvolite eksploataciju dijamanata!“
„Tambaaaa! Tambaaa! Tambaaaaaa!“ – svi u glas, čak i stari ljudi sa štapovima, mahom klimaju glavama.
Kolonista siđe sa bine i, ne skidajući šešir, uđe u žbunje da se olakša. Misli, dok otkopčava šlic: „Odlično! Ovde smo završili posao. Biće para!“
Jedan klinac, provirujući iza palme, baci pogled na kolonistu i šapne drugarici:
„Koliki čovek, a kolicka tamba!“
Odjevni predmeti geek-a: naočale popularno zvane "tegle", karirana košulja koja je zakopčana do posljednjeg dumića, neka maramica sa cvjetićima u džepu košulje, smeđe kratke pantalone - vehabijski stil oblačenja, crni kožni kaiš koji je omotan četiri puta oko njegovog struka, neki swatch sat na lijevoj ruci, olovka iza uha i terminatorski zubi - aparatić
Fizičke karakteristike geek-a: 56 kg iako ima 17 godina, noge debljine mog penisa, dugi i deformisani prsti od pisanja i korištenja tastature, blijedo lice tako da Kasper izgleda kao Obama u poredjenju s njim, bagavi prsti sa bradavicama zbog prekomjernog stimulisanja spolnog organa, šlaufasti stomak, špicasto lice, veliki kukasti nos, buljave crne oči, tanke obrve kojim bi mnoge djevojke zavidjele, plava kosa koja liči na hrpu nepravilno složene slame, prekratko odsjeceni nokti, upali ubrazi, "guzičasta" brada (brada prepolovljena jednom borom, najbolje dolazi do izražaja kada se ta osoba smije)
Govor tijela klasičnog geek-a:
Mahanje rukama - uzbuđenost
Brzo treptanje - prisjećanje davno zaboravljene definicije
Oblizivanje oko usta - potpuna pozornost prema temi o kojoj se trenutno diskutuje
Pomjeranje usana - ponavljanje gradiva u sebi sve dok ne zapamti
Diranje genitalija - borba protiv animalizma u sebi
Isprazno udaranje prstima od stol - automatska radnja direktno povezana sa kuckanjem tastature do besvijesti
Cupkanje nogom - nervoza zbog ispita, strah od "loše" ocjene iako u 99% slučajeva dobije najbolju ocjenu
Čišćenje stakala na naočalima - to vam dođe kao predah, bjeg iz realnosti/materijalnog svijeta jer tada ne vidi ništa, gubi se, ne prati konverzaciju sve dok ne stavi naočale na svoju jajastu glavu; a vi naravno morate čekati dok ne obavi svoj maleni ritual
Gledanje direktno u oči - neki kažu da je to mit ali zaista geekovi nekada gledaju u oči dok razgovaraju sa vama, to je dokaz da mu/njoj beskrajno značite i da bez dlake na jeziku mogu reći sve ono što misle, pa čak i opsovati u vašem prisustvu
Trljanje nosa dlanom - kada geek pokušava da govori neistinu trlja nos - pinokijev sindrom
Glađenje obrve kažiprstom - duboko razmišljanje
Dlanovi spušteni na stol - potpuna sigurnost u sebe, "sve znam i ne može mi niko ništa" izgled
Prekrštene noge - spremnost da se usvoji još x stvari koje mu/joj u životu neće trebati, ali da bi bio najbolji u razredu, mora znati sve što profesor predaje
Smiješak - "jebi me ako ne budem znao" ponašanje
Čopkanje nosa - razmišljanje o djetinstvu i dogodovštinama koje su mu se dogodile
Iznenadni uzvik "Yes" - dešava se kada geek nadjebe sam sebe; uglavnom to je odgovor ili riješenje nekog problema koje je prethodno profesor zadao - i naravno niko osim njega nije uradio zadatak
Dlanovi okrenuti jedan prema drugome - molitva upućena Bogu prije ispita jer čak i ako je pritajeni ateista, mora biti siguran da mu neka "veća" sila neće stajati na putu da dobije najbolju ocjenu i po Bog-zna-koji-put dokaže kako je pametniji od ostalih
Odnos geek-a prema društvu i obrnuto:
Dolazi geek ispred škole
Siledžija: Ej, žutokljunac, jesi li uradio zadaću iz engleskog ?
Geek: J-j-je li m-m-mene pitaš?
Siledžija: Da, tebe pitam jadniče.
Geek: Jesam, ali ne znam da li bi bilo pametno da....
Siledžija hvata geek-a za vrat, otvara ruksak i uzima svesku
Siledžija: Ako pisneš nekome o ovome, ima da ti se najebem keve poslije časa
Geek jeca i trese se od straha
Siledžija dobija pet iz engleskoj jezika
Izgleda da su ljudi u zabludi kada misle da "Um caruje, a snaga klade valja" .
Najčešce je to dobrodošlica koju često čujemo u američkim filmovima. One su često surove prirode, podcenjivačke i znaju da omaložavaju vojnike, da l' oni bili dobrovoljci ili regruti. To može da bude nešto ovako:
Pukovnik: Dobrodošli kerovi. Svi ste vi ovde obična govna, kojima ne bih dao ni da mi otplivaju niz wc-šolju. Svi oni koji su do juče sisali majčino mleko, kunem vam se ovim značkama, propišaćete ga sutra. Pola vas ce već sledeći dan da traži da ode odavde, cime ćete dokazati da niste ništa više od običnog zglavkara. Nećete imati pravo na greške. Svaka vaša greška biće najstrožije kažnjena. Ima da mi se obraćate sa "sir,yes sir". Jedan vaš prestup i vašim guzicama ću brisati moje cipele. Još jedan prestup i skinuću vam kožu s ledja kako bih ispolirao svoj kabriolet, mada bih pre uzeo krpu i njom polirao nego što bih dozvolio da vašom bednom kožom čistim ista.
Regrut: Sir, smem li da piam nešto?
Pukovnik: štaaaaa!!! Čiji se to kurvin sin udostojio da me prekine??? Brzo se javljaj ti mali psu ili cu tvoje oci staviti na tiganj i ispržiti ih mom mačoru za veceru.
Regrut: Sir, ja sam sir.
Pukovnik: Tiii??? Kako se usuđjuješ ti mala vrećo govana da prekidaš moj govor? Straaaaažaaaa, vodite ovo govno u kupatilo i dajte mu četkicu za zube da čisti. Ne puštajte ga dok celo kupatilo ne bude blistavo kao moje cipele...
Predgovor :
Bio jednom jedan vitez koji je bio najmoćniji u celom kraljevstvu i onda je jednog dana posle bitke sa zlim čarobanjakom shvatio da život nema smisao, postao je veliki mangup, počeo da čita Ničea i lepo odlučio da svakom živom biću tera strah u kosti tako što će ime Vitez promeniti u ime Crni Vitez. I onda naravno uništi jedno lepo mirno kraljevstvo, zavede tiraniju, proglasi grindcore i death metal jedinom važećom kulturom i počne da vlada sa gvozdenom pesnicom i pomoću svoje zle legije Crnih Vojnika - koju čine uglavnom pijani gorštaci čija je jedina krivca ta što ih niko nije učio ko su dobri, a ko loši momci. Ali tokom zle bitke u kojoj je Crni Vitez pomoću svog Crnog Zmaja, spaljivao plamenom mirno kraljevstvo, kralj šalje svoju trudnu ženu daleko u bestragiju sa nešto novca i odanim slugom crncem koji niko ne zna otkud on usred kraljevstva koju čine nordijci al' pošto ga glumi Semjuel L. Džekson niko se ništa ne pita. I tu počinje glavna radnja filma...
Radnja Filma :
1) Posle 17 godina od tog događaja, neki klinac seljak koji još ni žensko dupe nije video, živi mirnim životom u selu punom patuljaka, sve dok jednog dana ne otkrije da on nije patuljak kad shvati da mu je ćale jedva do pupka po visini. Tu se onda otkriva da je on misteriozni sin neke žene koja je došla sa nekim crncem i da se ona porodila u tom selu, jer nije mogla više dalje i ionako je doslovno pucala od zdravlja, ona je umrla i ostavila mu neku magičnu amajliju na kojoj piče neki drevni moto koji uključuje čast, borbu, slavu i besplatno haranje selom subotom.
2) Onda klinac pošto je vrlo ljubopitljiv i radoznao, odlazi iz sela da traži svoje korene i tako u neku noć on naiđe na neku krčmu vrlo sumnjivog kvaliteta u koju ipak ulazi, i čak ionako ulazi na sav glas u krčmu i počne da govori o časti i slavi njega niko ne napada. Al' cvrc posle oko pet minuta, kad kaže krčmaru da mu je grozno pivo svi potežu najrazličitije oružije i sprave za mučenje u cilju da malog nauče pameti, a pošto je još i lepotan da ga sodomizuju u procesu.
3) Ali odjedanput, kada je mali uspeo da nokautira trojicu pre nego što ga je gomila zarobila, a neki manijaci u njoj već razvili određene bolesne mentalne slike o njemu, iz ugla pojavi onaj sluga crnac, sa dugom belom bradom i vrlo velikom motkom. A pošto crnca glumi Samjuel L. Džekson on bez problema u dve sekunde razbije celu krčmu, svakoga iz gomile umlati od batina, a one manijake ubedi da se okrenu normalnom životu i da se lepo ožene.
4) I pošto on lepo spase mladog junaka, on ga odvede u neku pećinu gde mu zaleči rane, psihološki ga proceni i otkrije mu ko je on zaista. I tada u epskoj pesmi on mu preda jedan srebrno-zlatni mač sa draguljima izrecituje drevnu davno zaboravljenu zakletvu kraljeva i proglasi ga počasnim Svemoćno Poslednjim Vitezom Od Reda Hrabrih I Časnih Ljudi Koji Će Ubiti Crnog Viteza.
5) I onda mic po mic, ova dvojica odlaze na neko daleko putovanje bogu iza nogu.
6) A za to vreme Crni Vitez, koji je postao Crni Imperator, sazna za događaje u krčmi pomoću magične Crne Kugle, i on u svojoj Crnoj Kuli sa svojim Crnim Vojnicama odluči da započne još jedan ogroman rat da uništi sve normalno u svetu, jer mu je prokleto smorno da gleda sve one ljude kako nose belo i druge boje, jer je Crno jedini pravi put boje. I tako on pošalje svoju hordu Crnih Jahača da nađu tog klinca jer da bi pokrenuo rat, ionako ima ogromnu milionsku armiju Crnih Vojnika, Crnih Jahača i Crnih Zmajeva njemu fali onaj srebrno-zlatni mač koji ne shvata kako će mu pomoći u osvajanju sveta, al' pošto je magičan mora nečemu da služi.
7) A za to vreme crnac i klinac, dolaze do neke daleke vukojebine, gde se sasvim slučajno ispostavi da je glavni centar Oslobodilačke Armije Sveta Koju Čine Nacije Raznih Duginih Boja, i gde se otkrije da je sluga crnac njihov glavni zen majstor i učitelj filozof koji uči nihove mlade kako da mlate motkom i ostalim hladnim oružjem.
8) I u tom trenutku se pojavi vođa te armije, za koju se ispostavi da je princeza Alamala Ribasija, koja je prelepi riđi ženski vilenjak star 400 godina, al' koja se nikada nije oprobala u ljubavnim veštinama jer čeka onog pravog već vekovima, ionako je gomila prelepih kraljeva i vilenjaka nudilo na svoje živote samo da je vide golu. I ona se na prvi pogled zaljubi u klinca, al' pošto je ipak princeza nekog tamo nestalog vilin-kraljevstva ona ipak drži do sebe pa počinje da tvrdi pazar.
9) Al' cvrc dok se svi tako lepo upoznaju redom, otkriju se neke tamo daleke rođačke veze i ko zna šta još odjedanput se sto hiljada Crnih Jahača pojavi iz vedra neba baš ispred kapije tvrđave gde su svi odseli.
10) I tako počne ogromna epska bitka, svi redom ginu, Crni Jahači napreduju bez problema i seku sve redom jer se bore protiv male gomile
patuljaka i vilenjaka. A onda iz vedra neba, glavni junak izlazi na neki kamen, sunce ga obasija savršeno k'o da je u pozorištu, i čak iako vrlo često muca i nema pojma kako da sklopi prosto proširenu rečenicu, on ispriča tako vatren govor u kojem se pominju čast, spasenje, žene, deca i male mace da bi se čak Čerčil, Lenjin i Hitler zajedno posramili i otišli nazad u osnovnu školu da uče ponovo gramatiku.
11) I onda počne da pršti epska muzika, čuje se ceo filharmonijski orketar kako svira k'o da je sudnji dan i vilejnjaci i patuljci iz vedra neba izvade svoje mačeve i sekire, urlaju k'o neviđeni manijaci i navale na Crne Jahače k'o Etopljanin na roštilj.
12) I tu nekako usred epske bitke bori se onaj crnac sa šestoricom Crnih Jahača, a onda se iza njega pojavi Crni Čarobnjak koji je neviđena pička, uvlakuša i dentroid jer je uspeo da ubije crnca tj. Semjuela L. Džeksona. I dok krene užasno tužna melodija, i dok u slow-motionu crnac pada na zemlju i gleda bitku, dolazi klinac, malo se rasplače i malo govori u negaciji, pa podigne svoj zlatno-srebrni mač i dok se Crni Čarobnjak smeje onim zlim demoskim smehom, klinac navali na njega i isecka ga k'o da je krenuo mašinom za seckanje mesa. I naravno Crni Čarobnjak uspe da padne sa trideset metara visine, ionako se borba odigravala usred nekog ravnog poljančeta.
13) I onda počne polako završna špica, bitka je gotova, patuljci i vilenjaci su samleli Crne Jahače i već prave pobedonosnu povorku, kad se pojavi klinac sa telom crnca i počne još jedna ovog puta nostalgično-melanhonična pesma. I onda se čuje ženski sopran kako peva na latinskom, organizuje se ogroman pogreb na koji dođe pola miliona ljudi, klinac održi još jedan srcecepajući govor o časti, smrti, večnoj slavi i onda sa pogreba odjaha na svom vernom Belom Pastuvu u zalazak sunca. A ona vilin-princeza koja se odjedanput ponovo pojavila ionako je nije bilo u pola filma, gleda u zalazak nešto zapeva na drevno-vilinskom i odlazi kući da sanjari junaka na klasičan devojački način.
I onda se pojavi drugi deo filma, koji traje duplo duže sa još krvavijom epskom bitkom u kojoj se vilin-princeza i klinac konačno zavole, usput se otkrije da je Crni Imperator zapravo davno izgubljeni ujka, a u trećem delu konačno dolazi do sudara svih svetih armija na nekom poljančetu ispred Belog Grada, uz epsku muziku, a klinac pomoću davno izgubljene mape nađe ulaz u Crnu Kulu gde Crnom Imperatoru iseče glavu i nabije ga na kolac. I na kraju se oženi vilin-pricezom i odlazi u zalazak sunca sa njom po treći put...
Dobro poznat advokatski izraz nakalemljen na farmaceutski marketing radi izbegavanja bilo kakve odgovornosti i odjebavanja dosadnih konzumenata lekova sada ima svoju primenu i u svakodnevnom govoru u kome služi za odjebavanje likova koji vam non stop kukaju o svojim problemima ne obazirući se na to da vas baš zabole za njihovo prenemaganje. Može da se koristi i na nadrkanim tipovima koji bi pošto poto da vas izbace iz takta i naprave sranje. U drugom slučaju ishod je neizvestan.
1) marketing: POTPUNO PRIRODNO! LEČI ŠULJEVE, VRTOGLAVICU, EPILEPSIJU I RAVNE TABANE. NEMA NEŽELJENIH EFEKATA!!! Moguće nus pojave svrab i crvenilo po preponama, promena boje kože, jaka djiareja praćena povraćanjem i otpadanje bradavica. O korišćenju leka i mogućim posledicama posavetujte se sa vašim lekarom ili farmaceutom.
2) Svakodnevni govor:
A: Joj, brate dobio sam onaj posao što sam konkurisao...
B: Super, šta si se tako zbabio, da častiš i da pevaš, ja već tri godine ne mogu da nadjem posao u struci.
A: Ma, da, lepo ovo zvuči, ali početnička plata nije ni pola od one koja bi trebalo da bude na tom radnom mestu da je ovo normalna država. Još ne znam ni šef kakav je, šta ako je neki seronja, a jeste sigurno jer danas samo seronje iz stranaka su šefovi, tolike kadrove imaju da ih svuda zaposle a koridor jedan deset godina ne mogu da naprave. A i ova današnja deca samo sede za kompjuterima i ništa ne rade, na šta li će da liči ova zemlja tek kad oni budu na vlasti...
B: Čekaj, čoveče, gde ti ode? Za te probleme ti se lepo obrati lekaru ili farmaceutu, oni su navikli da slušaju kuknjavu po ceo dan, a kad budeš rešio da častiš za šljaku onda zovi na pivo.
Sada sigurno mislite da ću ovako definisati repere, ali grdno se varate! Verovali ili ne pored repera još teže poziraju samo odbornici Srpske Radikalne Stranke u Pirotu!
Dok traje sednica Skupštine Opštine Pirot Radikali se trude na sve načine da: hodaju šemkerski kad izlaze za govornicu, da upotrebljavaju reč ''znači'' što više puta, da se lome celim telom kada učestvuju u raspravi, da kao fol su uvek hladni kada odgovaraju na neku repliku, da se međusobno podržavaju i daju petaka kada ''matiraju'' političkog protivnika isto tako kako bi radili i crnci u getu...
Vođa Radikala polaganim hodom Džona Vejna izlazi za govornicu: ''Poštovani odbornici, znači, ja sam se javio jer , znači, ovo ga, znači, nema nigde. Pa gde ste vi videli, znači, da se, znači, tako troše, znači, opštinska sredstva. Vi ste svi (menja pozu mlatarajući rukama kao da repuje) znači, nesposobni da vladate''. Završava govor i uz pratnju horskog pokliča nabacuje pobednički kez na lice i vraća se na mesto.
Odbornik Radikala koji je zaposlen po partijskoj liniji u opštinskom Vodovodu (iako nema veze sa vezom za to radno mesto) izlazi malo bržim tempom za govornicu i taman kada gledalac počne da misli da će dotični da počne sa brejk-densom, on krene da brejkuje rečima: ''Ovaj, znači, vi što me prozivate za to radno mesto ste obične jajare i fukare. Znači, nije da nije, ali brate realno, znači, izašao je konkurs i ja sam se , znači, javio na njega i, znači, primili su me, znači, skroz legalno i nije po partijskoj liniji. Šta si, znači, Petroviću rekao sad? Pa, šta ja, znači, znam što taj konkurs nije išao preko Biroa za zapošljavanje. Znači, nisam ja Biro brate, znači, ja sam odbornik i, znači, što mene to sad zabole?''
Sednica lokalnog parlamenta je bar za mene tri puta zanimljivija nego sednica skupštine Republike Srbije baš zbog ovakvih teških pozerština koji misle da su kul zato što su takvi!
