Ruralni supermarket. Događaj gde možete nabaviti bukvalno sve. Pa dobro, ne možete naći fakultetsku diplomu aktuelnog predsednika republike ili Mojsijev zavetni kovčeg. Veliki broj prodavaca je tu da vam proda najrazličitije artikle, od plastičnih pištolja za decu preko suvenira u obliku šajkača, čuturica i ostalih patriotskih zajebancija do polovnih vojničkih uniformi nabavljenih ko zna kako i skinutih sa ko zna kog palog za otadžbinu na kojima su zakrpljene rupe od metaka. Takođe, moguće je doći u posed hladnog i vatrenog oružja ispod tezge ili go-go igračice koju je na tu manifestaciju doveo lokalni makro direktno iz Moldavije.
-M'linko, šta ti je ono tamo u šupici prekriveno ceradom?
-Koje? A, jes, kupio sam neki polovan tamić, reko' da ga malo sredim, valja mi da teram k'ompir i tako to na pijacu.
-A je li, otkad to ugrađuju onolike cevke na tamiće?
-A, gled'o si znači, 'bem li ti panaiju! Šta ti ima da zaviruješ pod moju ceradu u mojoj avliji, a?!
-I ti si zaviriv'o kad sam ufatio Milunku onomad u senu. Ti nikom za Milunku i ja neću nikome za ono čudo pod ceradom. Koji ti je ono kurac i 'de si ga naš'o?
-Ono ti je BM-21 Grad, ruski, pravoslavni. Neću valjda neke švapske da nabavljam. Kupio od Radoja švercera na vašaru za Preobraženje, on ti je to nabavio od nekog Rumuna što nije imao da mu plati prevoz nekih Moldavki preko granice. I eto, završio kod mene. Šta ćemo ako se opet zarati, neće valjda ovakva vojska da nas brani? Kad udare Bugari, ja samo upalim mašinu i bijem k'o lud.
-Što Bugari?
-Znaš kako je meni pokojni đed prič'o, kad se zarati samo udri po Bugarinu, ne'š pogrešiti.
Namešteno, unapred režirano da liči na ono što oštro oko posmatrača treba da vidi. Figurativno rečeno, farbanje govneta zlatnom bojom i prskanje istog skupim parfemom.
- Gos'n ministre, evo finansijskog izveštaja. I, ovaj...
- Šta si se tako stis'o? Gukni!
- Ne znam kako da Vam saopštim... Katastrofalan je! Još malo pa bankrot države!
- Idi bre, u tri lepe, ja mislio nešto ozbiljno! Malo ga samo fingiraj i to je to.
- Pa... Već je fingiran najbolje što može.
- Jebote, sve moram ja! Daj 'vamo da vidiš profesionalca kako radi! Gledaj i uči! Opaaaa, sad smo u suficitu! Tražim bonus zbog dobrih rezultata.
.............................
- Deco, još malo pa mama dolazi, pa da ponovimo... Sve je bilo u najboljem redu, policija nije dolazila ni zbog kakve terevenke, Džeki je kod veterinara, nisam ga ja pregazio u vlastitom dvorištu. Onaj ormar nemoj slučajno da je neko otvorio, nije ni bezbedno, mislim da sam tamo i sekiru i pola kuhinjskih noževa smuvao... Nov tepih sam kupio da je obradujem, a ne zato što je stari izgoreo! I evo vam pare za sladoled ili šta već. Ona Moldavka u podrumu će valjda da ćuti do večeras. A ako neko od vas samo zucne, ima da prođe gore nego prošli put! Jasno? A, evo je mama!
- Ijao, vidi kako se sve cakli! Nije bilo problema dok ja nisam bila tu?
- (horski) Ne, nikakvih.
Floskula koja u deterministički i očekivani tok radnje ubacuje apokaliptički faktor razvoja događaja, čija je verovatnoća dešavanja otprilike između one da ćeš u sledećem izlasku na prelo biti sodomiziran od stane šiptarskog tajnog agenta hermafrodita prerušenog u mađarsku porno divu, pa do šanse da ti se život skonča u napadu zombi dvogrbih kamila na dan kad pokojnoj babi daješ zadušnice.
Saveti prosečnom maturantu pred odlazak na matursku ekskurziju u Španiju:
Prababa: "Na ti, sine moj, ova marama, nikad se ne zna da l' ćeš zaigrati kraj neke cure u kolu, sramota je da se držite za ruke, nego svako po na jedan kraj da u'vati..."
Pradeda: "Evo ti tri kile baruta i ova tandžara što mi je poklonio Vojvoda Radomir Putnik, nikad se ne zna kad će Švabo, seme mu se zatrlo, napasti!"
Baba: "Sine moj, evo ti dve tepsijice pite sa jabukama, nikad se ne zna 'oćete li imati šta tamo jesti, stranci su to, ko zna šta će vam dati, ne da bog da vas ko potruje." :krsti se i plače:
Deda: "Na ti ova gluvara, nikad se ne zna da l' će vas tamo na prelu poćerati kojekakvi brđani sa vrljikama kad im budete curama namigivali."
Mater: "Sine, ponesi ovaj termofor i ova tri džempera od merino vune, nikad se ne zna da li će kakva promaja da te ošine po krstima."
Otac: "Evo ti ovaj galončić sa antibioticima, veterinar Mitar mi dao, nikad se ne za da l' ćeš da fasuješ hlamidiju ili triper, ti popij ove dve jutro-veče, to on daje priplodnoj junadi i ovim momcima sa pilane kad idu kod Moldavki."
Naziv autobiografije jednog od braće Ture o teškim počecima i detinjstvu na opasnim ulicama Obale Slonovače.
Novinar: Evo pored mene je proslavljeni fudbalski as, Jaja Ture. Jaja, šta možeš da mi kažeš o svojoj, kod navijača, dugo iščekivanoj knjizi? Mora da je puna emocija jer, nije tajna da si se sa bratom borio sa siromaštvom dok nisi postao profesionalni fudbaler.
Jaja Ture: Upravo tako. Vidite, dok su ostali iz ovog dela sveta bežali od bede u Zapadnu Evropu, naši roditelji su nas zbog svog patriotizma osudili na siromaštvo, ali ni dan danas se ne kaju. Dok su upravo deca tih nafuranih gastarbajtera pikala fucu bubamarama po pariškim mini pičevima, ja i moj brat smo gurali burad jer loptu nismo imali i tako nabijali kondiciju. Burad koju smo krali iz raznih mini marketa jer kod kuće smo imali samo jedno u kome su bila dva krastavca, pola glavice kupusa i jedan karfiol. Mama nam nije dozvoljavala da ih pojedemo, uvek je govorila da će bure biti svečano otvoreno kad budemo potpisali prvi profesionalni ugovor jer šampanjac nismo mogli da priuštimo. Kažu ljudi kad sam potpisao za "Građane" da je "Crncu zinula guzica za pare". E pa gospodo jeste! Jeste, jer je taj isti crnac čistio govna sa cipela od jutra do mraka kako bi sebi kupio jednu krem bananicu i Koka Kolu, a onda uveče bivao lešen od strane oca jer nije kući doneo jetrenu paštetu za familiju. Nevin sam bio do svoje dvadesete godine. Za kurve para imao nisam, a rave iz škole me nisu htele jer nisam prao zube. Pitate se zašto? Zato što nisam imao četkicu. Još tada sam sebi rekao da ću i to nadoknaditi. Kada sam potpisao za Metalurg iz Donjecka i napokon pojeo krastavac i karfiol iz turšije, napravio sam žurku sa osam Moldavki. Znate, Moldavija je blizu Ukrajine pa nije bio problem otići u provod, a priča se da su od tih para tri štale i dve plevnje napravljene. I dan danas me ugoste kad ih posetim k'o dam sam im rod rođeni. Neka znaju svi koji ubuduće daju sebi za pravo na mi nabijaju na nos visoku platu šta sam prolazio kao dete, zbog toga je i ova autobiografija napisana prvenstveno, jelte.
