:KLIK!: "Širom planete Zemlje rasprostranjeni i sa današnje tačke gledišta pomalo zastareli sinonim za čuveni izum Vladimira Zvorikina i Phila Tejlora Farnsvorta iz 1923. godine, bez kojeg se trenutni savremeni svet ne bi mogao ni dokazati a kamoli zamisliti. Obavezan komad nameštaj u svakoj kući koja makar i malo drži do sebe, najobrazovaniji član planetarne porodice konzumenata koja uz istog jede, pije, spava, drka i - uostalom - živi i umire. Apsolutni i nedvosmisleni simbol kreativnosti ljudskog uma ali i, paradoksalno, njegovog uništenja. Da, pogodili ste. U pitanju je Nj.K.V. TELEVIZOR. Zaboravih "jebeni". Kao magnet oduvek privlačeći ljudi ka sebi, televizor je tokom godina uspeo potpuno da zagospodari našim životima a da smo mi to prihvatili mirne duše, bez i najmanjeg izraza bunta. Poput kakve mađioničarske kutije iz koje se može izvući trista čuda - otud i poreklo samog naziva - pomenuti je uz sebe prikovao generacije i generacije Zemljana i danas, sasvim i očekivano, uživa masovno poverenje i poštovanje istih, kao idolopoklonika organizovanih u religiju virtuelne provinijencije. E sad, ono što je zapravo zagospodarilo njima tj. nama, nema ama baš nikakve veze sa televizorom kao komplikovanim elektronskim sokoćalom već pre sa onim što je ta komplikovana elektronika omogućila. Ipak, velika većina se ne bi složila sa mnom. Jer, ima li ičeg lepšeg od gledanja dobrog filma, prenosa fudbalske utakmice ili kvalitetnog talk show-a ( sa Isidorom Bjelicom kao gošćom, razume se ) subotom uveče tj. kad ionako nema šta drugo da se radi tj. uz kokice, pivo ili čašu finog, polusuvog vina? Doduše, i nedeljom se daje "ona emisija o vnogosaurusima" na Prvom a posle se nikako ne sme propustiti još jedna transcedentalna reprizna epizoda domaće igrane serije na Drugom ( jer možda nam je nešto promaklo minulih godina ) nakon koje se tek na spavanje može ići čiste savesti. Ponedeljak je, pak, rezervisan za "Kulinarski VIP duel" na Trećem što je, opet, u direktnoj koliziji sa "američkim rvanjem" na Četvrtom, ali za šta služi daljinski, majku mu?! Utorkom - sapunice, sredom - specijal o Kosovu. Četvrtkom se obavezno mora pogledati "Menjam krmaču" rialiti ( takođe VIP; prim. prev.) dok je večernji "must see" jebeno direktno uključenje u "kuću". Petkom će se već naći nešto, siguran sam. Uostalom, i te 1929. godine kada je konačno prezentovan svetskoj javnosti na Petom Berlinskom Sajmu, ljudi su blenuli u televizor isto tako kao što vi sada blenete u ovu defku i to je verovatno jedina konstanta na koju možemo računati i u budućnosti. Prijatno veče želim." :KLIK!:
EDIT: U slučaju uzjebane slike, štelovati ovde.
„komad“
Tačno ta rečKomad6 definicija →
Od noćne more mlađih maloletnika i vrhunca gurmanluka punoletnih morževa i prosečne srbadije, masna krmetina prelazi svoj put rasprostranjenosti u rasponu od slavske poslastice (kolači su za pičkice) preko sredstva za mirno rešavanje sukoba u međunarodnom pravu. Sve i svja za sve.
1975
- Ajde Ivice sine jedi.
- Neću! Masno je bre kevo gle žila.
- Ček, sad će ti mama izabrati komad.
- Al da ima kožicu.
2014
- Konobar! Dolaz' vamo, nemoj da ti sad kafanu polupam pa zatvorim!
- Izvol'te, gospodine ministre. Šta izvoljevate?
- Šta je ovo sunce ti poljubim?
- Pa pečenje gospodine. Lično sam birao komade. Sve od buta.
- Nosi ovo da ti ih ne bi sad u guzicu sater'o. Daj masne krmetine jebem ti dan! Tačiju kilo jagnjetine. Jel kilo?
- Mund.
- Mund, mund! Nego šta već mund. Da pričaš bratac po Kosovu kad si sa Ivicom lumpovao u "Tri hrasta". Ščuo?
- Jel to sve gospodine?
- Još si tu? Leti jebem ti kolje i da poneseš još kilo belo i sifon. I račun Tačiju da plati.
- Oćete li slatko šta da vam spremimo?
- Ne jedem ja ta sranja. Ako baš oćeš zamotaj njemu koju palačinku sa orasima.
- Unë nuk e kuptoj.
- Une, une! Jeste, tako je. Sad će račun.
Obilaženje kafana u kojima rade isključivo konobarice, na nivou jedne manje opštine. Nema smisla ako se obilaze kafići u velikom gradu, što zbog njihovog velikog broja pa se ne može obići za veče, a I mora se potrefiti neki gdje je jedna dobra konobarica, pa se izgubi draž za traganjem. Ovako između dva zla biraš manje, I nadaš se boljem u idućoj kafani. I tako to krene , negdje pred veče, otisne se odabrana ekipa na putešestvije. Vođeni glasinama, uđeš u prvu kafanu koja liči na gubavca, što visi to I otpada, fali komad zida, okrajak šanka, I nogar od stola.Gazda ne da ture da mu je posljednaj.Ali zato kod konobarice preliva ko da su je pravili NS seme I pančevačka azotara. Drmneš tu dvije tri, nisi ni ti zagrizo da je muvaš a I njoj je tek počela smjena pa logično, nećeš jebati. Nećeš jebati ni ovako ni onako, nigdje, zato svi idu na turneje ali je konkurencija jaka pa samo rijetki uspiju piti do kraja smjene I biti u stanju da mogu jebati. Ideš u drugu kafanu, bolje su konobarice, čuo si tako. Samo nisi kontao da je tu sjedište drvne industrije. Ali za konobarice su bili u pravu, dobre. Ostajete tu. Kafana pored puta, a ona dobre volje. Odlazi sa nekim šumarom u carske odaje, nakon nekoliko minuta izlaze, on ne može više stajati na nogama, a ona se ponaša kao da joj je trn up’o u oko pa ga izvadila I nonšalantno sjeda drugom u krilo, a trećem već šalje poljubac. Ljubomorni jebač započinje kavgu. To je rat klanova u drvnoj industriji, između sjekača I brentaša. Skontašmo da mi stojimo između dvije vatre ko radikali na b92. Sporazumjevamo se pogledom, a moj kum cijedi kroz zube ne pomjerajući usne, ko logoraš kad ga juri oberšturmfirer:”Ajmo , izginćemo”. Pokupimo se kod prvog razbijanja čaša, da nas ne pomješaju sa suprotnim taborom, I razgulimo. Idemo u iduću kafanu, sa vrata nas dočeka pičvajz, konobarica odvalila sisu ko bromzu ovna predvodnika pa krivi nekog baju što joj dobacuje, jebe mete ništa ne ostavlja kaže kako je bila na demonstracijama u Beogradu I murija je jurila da ce mu se krvi napiti,naruzi ga ko baba Sarova. Nema ni tu ništa, idemo dalje. U sledećoj se popičkale konobarice pa smo se ponadali da ćemo gledati tuču ženskinja ko u američkim filmovima, ali ništa ni od toga, bilo trijeznih, pa rastavili. Vakat kući. Sretne se tu svakojakih likova, seoskih pijanaca, normalnih likova, propalih I uspješnih studenata, sirovina I mekušaca, svi okupljeni oko nje, jedne, jedine, konobarice. Hvala im što postoje, ako ikad budem imao kafanu biće I konobarica.
Ono sto je vecina nas pretrpela usled sopstvene lenjosti, jer u izboru izmedju dobre, ali desetak minuta udaljene cevabdzinice, i kioska sumnjivog kvaliteta odmah iza coska, imali smo tendenciju da izaberemo potonje.
Veliki odmor, red ispred modifikovane prikolice prijateljski nazvane "Kod Dese", koju opsluzuje nasmejana, ali bezuba, doticna Desa.
Desa:Izvoli?
Ja: Jednu pljeskavicu.
Desa: Evo odma'.
Na trenutak bacam pogled na zelenkasti komad mesa bacen na zamascen rostilj, iz koga se, cini se, cuje cviljenje sirotih kucica od kojih je doticni napravljen.
30 sekundi kasnije:
Desa: Sta ces od priloga?
Jos jedan pogled na jos uvek crvenu pljeskavicu tutnutu u cvornovatu lepinju, odlucuje me da bar pokusam da zamaskiram ukus gorepomenute:
Ja: Stavi majonez, kecap, zelenu salatu, krastavac, paradajz, ljuto, vegetu...
Al' vraga, sve mi je jasno kad vidim uzegli majonez i kecap (domace) kako iz plasticnih kanti bivaju pljusnuti po pljeski, prekriveni cudno braonkastim povrcem (naravno domacim).
Desa: Izvoli.
Odmicem se par metara i zagrizam kalambur u svojim rukama. Vec sa prvim ukusom na licu mi se javlja gadjenje, pa mucnina, pa opet gadjenje. Nekako proguram prvi zalogaj kroz gusu, a onda slegnuvsi ramenima kupujem Kolu na najblizoj trafici 'da lakse klizne' i nastavljam sa jelom. Uvece:
- Umph... stomak... egh... kupatilo... brzo... BUARGH... BUAUMH... BVAH...- i tako do duboko u noc.
Sutra:
Pera: E, 'cemo kod Dese na po pljeskavicu posle?
Ja: Vazi!
Ako nista drugo, danas mogu i budjavu krpu da pojedem, nista da mi ne fali.
Stara narodna mudrost koja se odnosi na to da kada treba da pozajmiš nekome nešto on te kumi, moli, preklinje, uz obavezno:
"Vraćam tad i tad, samo da ovo i ono. Budi bez brige. Nećeš ni primetiti da si mi dao."
Da ne bi ispao pička, lepo daš čoveku to što ti traži, oslanjajući se na njegov obraz, tj. poštenje.
Ali, ne lezi vraže. Kada ti stvar koju si dao ustreba, pošto su svi rokovi za vraćanje probijeni, moraš da odeš kod osobe kojoj si stvar pozajmio, ne bi li uzeo nazad ono što ti pripada. Neretko se dogodi da je svar delimično ili znatno oštećena, a može da bude i potpuno neupotrebljiva.
Panično lupanje na ulazna vrata tvog doma, uz još paničnije pritiskanje zvonceta. Dok ti kroz glavu prolaze misli toliko crne, da ne možeš da veruješ kako ti padaju na pamet, takođe panično otvaraš vrata:
- Joj, brate, izvini molim te što ja ovako... Treba mi onaj tvoj radapciger, nešto mi nije u redu veš mašina. Vraćam ti čim završim, kol'ko sutra, samo da vidim o čemu se radi.
Bez ikakvih pitanja daješ komad alata.
19 meseci kasnije, kada tvoja veš mašina oboli od neke bolesti, tražeći radapciger setiš se kod koga je. Prvo zoveš telefonom:
- E, ja sam. Je l' mi kod tebe radapciger?
- Koji radapciger!?
- Kako koji? Pa onaj koji sam ti dao pre godinu i po dana!
- Aaaaaaaaaa, taj. Pa nije kod mene.
- Kako nije?!?!?!?! Gde je !?!?!?!?
- Dao sam ga komšiji kad je popravljao bajs.
- Dobro ( počinje da ti se muti vid ), i šta sad?
- Pa ništa... skokni ti do njega, on će još malo da dođe s posla.
- Ja da skoknem?!?!?!?!
- Pa uzeo bih ja, al' žurim, zvao me burazer na pecanje.
Pošto sa budalom ne vredi raspravljati, odeš kod komšije da bi konstatovao da tvoj radapciger više nije funkcionalan, i da možeš samo da ga baciš.
A onda... Eeeee, tako je nastala crna hronika.
Klipovi su u stvari smešni video zapisi koji su vrmenom, iz meni nepoznatih razloga, dobili naziv klipovi. Dele se u više grupa.
Televizijski klipovi
Televizijski klipovi su klipovi koji su dobijeni slučajno dok se vodila neka reportaža i veoma su popularni kao npr. “Petak 13. u Zaječaru’’, “A vi kako te” itd.
Romski (Ciganski) klipovi
Romski klipovi su klipovi dobijeni snimanjem Roma kada im se postavi neko pitanje. Romski klipovi se dele u dve grupe: slučajni i namerni. Slučajni su, kako im ime kaže, slučajno dobijeni i u većini slučajeva su bolji od namernih. A namerni su oni koji su dobijeni dogovorom. Da bi bili jednako dobri kao slučajni mora biti dobra gluma. Pr. “Imam vaške ko perinač”,”Pa ima tu pacovi kilo komad ko zec” itd.
Klinački (tinejdžerski) klipovi
Klinački klipovi su klipovi koji su snimili tinejdžeri iz dosade ili iz tog razloga da privuču žensko društvo ili da bi ga “izbacili” na You Tub. U većini slučajeva su smešni. Primeri za ovu vrstu klipova su “Mixa prica vic’’ I dr.
Fosilni klipovi
Najčešće snimaju tinejdžeri dok su glavni glumci penzioneri i u tim klipovima tinejdžeri zajebavaju penzionere. Primer ’’ Džoni lik’’,’’ Bakutan’’ itd.
Tradicionalan običaj koji se održava neposredno nakon sahrane pokojnika, koji smo uspešno pretvorili u paganiju, skaradu, bogohuljenje..Naime, nekada u nedostatku automobila, rodbina je iz udaljenih mesta putovala i po nekoliko dana kako bi stigla na sahranu drage osobe. Shodno tome trebalo ih je nahraniti i lepo ugostiti (koliko je moguće) jer su putovali dugo, naporno i sigurno su gladni i žedni.
Danas medjutim, postoji verovanje da se za dušu pokojnika mora nešto pojesti, kako ova valda ne bi završila u paklu. Zato je linija koja graniči slave od daća postala jako tanka, i ogleda se u tome što se na slavi jedu supa i torta, a na daći čorba i štrudla..
Sve po redu! Kada posetioci daće ulaze u dvorište, prvo peru ruke u lavoru u koji je iz nekog razloga ubačen komad crepa (da pokojnik ne ode u pakao, ili ne daj Bože da se vrati kući).
E onda se čeka pop da očita očenaš, da gosti kažu neka mu je laka crna zemlja, i tu je kraj svakom razumu. Počinje se sa aperitivom za dušu (da ne ode u pakao) i o mora biti rakija. Onda kreću : bela čorba, sarma, pečenje pa štrudla (da pokojnik ne bi otišao u pakao), pa se dalje nastavlja sa dižestivima, obično alkoholnog porekla (da pokojnik..). Sve to vreme pokojnik neće biti spomenut ni po lepom ni po ružnom. Ako se neko i seti po koje anegdote iz života preminulog, ne uspeva da je kaže jer u besedu su uključene teme sa sahrane (sport, seoski radovi, lagani tračevi, vremenska prognoza, politika)..
Uglavnom, bitno je da ima svega i da nikome ne manjka (valda i zato da bi gazda pokazao da kuća nije siromašna i da je domaćin čovek). Kada se dobar deo gostiju dovoljno napije, kreće glasniji razgovor, u nekim situacijama malo fali i da neko zapeva, a dogodi se i to da se napije i pop (poražavajuća istina) i tada i sam kreće da se smeje i priča lakrdije sa ostalim prisutnima. Pojedini zgadjeni gosti moraju da ćute kako ne bi napravili skandal i rasterali ljude kući (jesi normalan, ovo je dedina daća, oteraćeš ga u pakao..). Kada gosti krenu kući, sa njima ni slučajno ne smeš da se pozdravljaš ili da ih ne daj Bože ispratiš do kola, makar to bila i braća iz inostranstva koju nećeš videti naredne tri godine. To je strašan greh! Po verovanjima, njih će zadesiti nesreća, njivu, stoku i živinu pošast, ti ćeš uvrediti i samog Boga (familiju i da ne pominjem), a pokojnik zbog toga može otići u pakao..
- Kretenu jedan bezočni! Pa šta radiš!? Čorba nije bila dovoljno kisela! Štrudla je ispala tvrda! Pečenje se ohladilo! Tata zbog pritiska nije mogao ništa za dušu da popije! Još se ti pozdravljaš i pratiš, a nisi ništa za dušu dedi ni pojeo! Jao majko mila, svi ćemo otići u pakao! Oprosti nam Bože grešnima!
Iliti biti odabrovan. Mnogi bi napravili grešku i pomislili da je ovo jednostavan lapsus, i najčešće bi bili u pravu, ali kada to nije slučaj, u pitanju je u potpunosti nova emocija.
Naime, odabrovanje je stanje uma nimalo slično veselju koje prati obradovanost nečim, a da opet, sa druge strane, ne predstavlja ni tugu, setu, niti ma kakav oblik negativnog raspoloženja. Lako bi se u stvari moglo reći da odabrovanje uopšte ne pripada spektru emocija koje inače doživljavamo kao odgovor na nešto. Odabrovanje je jednostavno nedostatak tog standardnog emotivnog odgovora, budistički zen, nirvana... ili pak enormna količina bola u kurcu koja se javlja nakon što čujemo informaciju koja nas ama baš ni u kom pogledu ne pogađa ili interesuje. Ponekad, u ekstremnim slučajevima, pri prolongiranoj izloženosti, data informacija budi u nama želju da pregrizemo najbliže stablo, po mogućnosti hrastovo, odnesemo ga do obližnjeg potoka/reke, i krenemo da pravimo svoju branu, jer nas eto, jednostavno, toliko boli kurac.
Lice 1: E, si čuo da ponovo dolazi Putin?
Lice 2: Ne čoveče, baš si me odabrovao...
Lice 1: Uf, idem ja tako sa one dve...
Lice 2: (neraspoložen za nebuloze lica 1 čuje samo mumlanje) da da, nastavi...
Lice 1: ...i mi tamo, taj i taj lokal, ta i ta riba, ovo i ono, i tako ti avioni kamioni
...
pola sata kasnije lice 1 završava memoare poslednjeg afro-samuraj staklar-kibogra i oduševljeno posmatra lice 2 kao kuče koje je donelo prethodno bačenu lopticu, a da je pritom loptica, putem slučajnih vreme-prostor krahova u toku leta brzine mah 5, stigla do doline Tigra i Eufrata u III vek pre nove ere, gde je protumačena kao božanski dar za koji se kuče kasnije borilo sa Gilgamešom i hordom njegovih sledbenika u Vavilonskoj kuli, koja se rušila zbog istovremene erupcije svih 5 vulkana koji su se nalazili u neposrednoj okolini... I kiša je padala...
...
Lice 2: Matori, to je stvarno izuzetan događaj, evo ako ne veruješ, al sav sam ti baš jebeno odabrovan sada... Pazi, znači idem ja sada do košutnjaka video sam nedavno baš jedan dobar komad bukovine, pa kad to pregrizem i odvučem do ušća zovem te...(odlazi u nepoznatom pravcu odmahujući glavom)
Rečenica koja nam govori o tome koliko su se ljudi otuđili, udaljili jedni od drugih, i povrh svega, koliko smo izgubili razumevanje za druge ljude i njihove probleme. A možda su ljudi uvek bili takvi.
Kraljica među predrasudama, ilustracija izvođenja zaključaka na osnovu svega nekoliko činjenica koje o nekome "znamo". Kod osobe kojoj je upućena, često izazove erupciju besa.
"Ma kome je lako, pi*ka ti materina, ti si se naš'o da mi pričaš!" Nekad kažem, nekad samo pomislim.
Obično se javlja u oblicima:
"Lako je tebi, ti...
...radiš, primaš platu, nisi udata, sve potrošiš na sebe!" (A ti vraćaš 2 kredita, plaćaš pola kirije, vučeš na grbači bolesnog roditelja i mlađeg brata koji se školuje)
...živiš u inostranstvu!" (Gde radiš kao perač prozora u hotelu 12 sati dnevno, u 23. godini imaš proširene vene i išijas, svi te gledaju kao je*enog dođoša, građanina 66. reda, i tako rmbačiš cele godine da bi došao da vidiš familiju i da ti neko kaže da je tebi lako)
...si završila fakultet!" (Gladna i žedna, gola i bosa, 5 godina slušala nadrkanu gazdaricu koja ti je zadnje pare izvlačila, dan-noć visila po hodniku fakulteta gde su te handrili u zdrav mozak za neki usrani komad papira, s kojim sad dan-noć visiš na birou, Čekajući Godoa)
...si mlad i zdrav, možeš sve!" (ove dve reči najčešće idu jedna uz drugu, mada ne znam gde to piše da mladost obavezno podrazumeva i zdravlje?! Elem, dok završiš fax, nađeš šljaku, dođeš do stana, ako ikad dođeš, osnuješ porodicu, više niti si mlad niti zdrav. Preostaje ti jedino da nađeš slušaoca pa da mu sereš isto ovo)
I još bezbroj slučajeva gde je ljudima lako... I tako...
DEMOKRATSKA STRANKINJA
Cura iz stare građanske, beogradske porodice (bez obzira što živi u Nišu, recimo) čiji je jedan deda pre rata posedovao polovinu svega, a drugi deda drugu polovinu. Ipak, ona shvata da su se vremena promenila. Da Srbija treba da bude modernija. Ona traži muškarca koji ima svoje mišljenje i čvrst stav, i koji je spreman da ga menja u zavisnosti od situacije i pravcu duvanja vetra. Ona je lepa, fina i zaljubljena. Ne u tebe, doduše, već u predsednika stranke. Pre toga je bila zaljubljena u predhodnog predsednika stranke. Treba da joj objasniš da se i ti, na prihvatljiv način, diviš lepoti predsednika stranke i da možete zajedno da ga pratite po Srbiji, i uživate u njegovoj pojavi i veštini da govori nekoliko sati , a da ne iznese nijedan konkretan stav.
RADIKALKA
Sviđa ti se radikalka? Pa, dobro... Ima ljudi koje pali da ih nego gazi štiklom, ima onih koji vole kožu i gumu... Nisam ja tu da sudim. Ako želiš da je, kao slučajno, sretneš, ne propuštaj gužvu u busu, na pijaci, niti naučne skupove u Sava centru (sledeći je na temu "Vojislav Šešelj protiv smrdljivih kurvinih sinova - govnara, a u borbi za istinu"). Radikalka voli sve što je narodsko (a pogotovo narocko). Lakše malo sa sapunom, a oštrije sa rakijom. Ubedi je da si njen princ u narandžastom "stojadinu" iz 1979. sa kojim će jedne nedeljie ići kod njenih, a druge kod tvojih na selo. Reci joj da maštaš o petoro dece koja možda neće biti stalno sita, ali će biti nacionalno svesna. Zamišljaš vaš radikalski stan. Jednosoban, sa drap tapetama, i stalnim mirisom domaće kuhinje.
KOŠTUNIČARKA
Ovako stoje stvari, DSS cura mašta o gotovo istim stvarima kao i Radikalka, a razlikuju se po tome što je Koštuničarka završila neki fakultet (istoriju, recimo). Put do njenog srca vodi preko njenog duhovnika. Dakle, prvo moraš da se dopadneš njenom svešteniku. Ona ništa neće uraditi na svoju ruku dok se ne konsultuje sa popom. E sad, bitno je ne naleteti na popa kome se dopadaju osmogodišnji dečaci, jer tu nemaš prođu. Ako si i to sredio, ostaje ti samo još jedna "kvaka 22" - DSS ženu može da privuče samo muškarac koji ne misli na žene, nego je posvećen nacionalnom i duhovnom. Čim ti nju muvaš, biće da si nekakav komunista, ili liberal u duši, a takav joj ne treba. Pročitaj nešto od Bećkovića, on zna kako se to sređuje...
VUKOVKA
Iako se SPO promenio do neprepoznatljivosti, cure članovi to ne priznaju i ne odobravaju. One traže ravnogorca sa dugim stažom. Nekoga ko poviše od Valjeva roštilja i šenluči od 1990. i čiji je deda isto to radio tokom Drugog sv. rata na tom istom svetom mestu. Da bi stekao njene simpatije, moraš da nabaviš izuzetno skup komad hardwarea. Treba ti "Draškovićizator". SPOpadija jednostavno pada u trans kada čuje glas svog lidera. Draškovićizator se priključi na mikrofon i sve što izgovoriš on spušta 2 oktave niže, pretvara automatski u deseterac, a savremene izraze zamenjuje arhaizmima koje ni najstariji sveštenici SPC ne poznaju. Opcija prevođenja na engleski priča je za sebe.
CURA IZ DRUGE SRBIJE
Pred sobom imaš šetačicu, udaračicu (u šerpe i poklopce, nažalost) i nezadovoljnicu opšte prakse. Bila je u DS-u, bila je u GSS-u, ali sada je našla svoj pravi politički dom. Shvatila je ono što i tebi treba da bude jasno, ako želiš da je smuvaš. Ona svim svojim bićem voli i želi Čedomira Jovanovića, i jedini način da je imaš je da budeš Čedomir Jovanović, lično i personalno. Možeš da gostuješ u "Peščaniku" svake nedelje, možeš imati najviše postova na web forumu B92... sve je to lepo, i ona će misliti da si cool i ok ali dok god nisi Č. Jovanović nećeš osvojiti njeno srce i dušu. Moraćeš da se zadovoljiš samo telom, što uopšte nije utešna nagrada, jer u ovoj pratiji imaju vrhunske kadrove po ovom pitanju. Srećno.
G17 + PROVIZIJA
Ona je i DSS i DS i SPO i leva i desna i sve što treba. Za kintu, naravno...
