Srpske tradicionalne svetkovine 4 - daća

Tradicionalan običaj koji se održava neposredno nakon sahrane pokojnika, koji smo uspešno pretvorili u paganiju, skaradu, bogohuljenje..Naime, nekada u nedostatku automobila, rodbina je iz udaljenih mesta putovala i po nekoliko dana kako bi stigla na sahranu drage osobe. Shodno tome trebalo ih je nahraniti i lepo ugostiti (koliko je moguće) jer su putovali dugo, naporno i sigurno su gladni i žedni.
Danas medjutim, postoji verovanje da se za dušu pokojnika mora nešto pojesti, kako ova valda ne bi završila u paklu. Zato je linija koja graniči slave od daća postala jako tanka, i ogleda se u tome što se na slavi jedu supa i torta, a na daći čorba i štrudla..
Sve po redu! Kada posetioci daće ulaze u dvorište, prvo peru ruke u lavoru u koji je iz nekog razloga ubačen komad crepa (da pokojnik ne ode u pakao, ili ne daj Bože da se vrati kući).
E onda se čeka pop da očita očenaš, da gosti kažu neka mu je laka crna zemlja, i tu je kraj svakom razumu. Počinje se sa aperitivom za dušu (da ne ode u pakao) i o mora biti rakija. Onda kreću : bela čorba, sarma, pečenje pa štrudla (da pokojnik ne bi otišao u pakao), pa se dalje nastavlja sa dižestivima, obično alkoholnog porekla (da pokojnik..). Sve to vreme pokojnik neće biti spomenut ni po lepom ni po ružnom. Ako se neko i seti po koje anegdote iz života preminulog, ne uspeva da je kaže jer u besedu su uključene teme sa sahrane (sport, seoski radovi, lagani tračevi, vremenska prognoza, politika)..
Uglavnom, bitno je da ima svega i da nikome ne manjka (valda i zato da bi gazda pokazao da kuća nije siromašna i da je domaćin čovek). Kada se dobar deo gostiju dovoljno napije, kreće glasniji razgovor, u nekim situacijama malo fali i da neko zapeva, a dogodi se i to da se napije i pop (poražavajuća istina) i tada i sam kreće da se smeje i priča lakrdije sa ostalim prisutnima. Pojedini zgadjeni gosti moraju da ćute kako ne bi napravili skandal i rasterali ljude kući (jesi normalan, ovo je dedina daća, oteraćeš ga u pakao..). Kada gosti krenu kući, sa njima ni slučajno ne smeš da se pozdravljaš ili da ih ne daj Bože ispratiš do kola, makar to bila i braća iz inostranstva koju nećeš videti naredne tri godine. To je strašan greh! Po verovanjima, njih će zadesiti nesreća, njivu, stoku i živinu pošast, ti ćeš uvrediti i samog Boga (familiju i da ne pominjem), a pokojnik zbog toga može otići u pakao..

- Kretenu jedan bezočni! Pa šta radiš!? Čorba nije bila dovoljno kisela! Štrudla je ispala tvrda! Pečenje se ohladilo! Tata zbog pritiska nije mogao ništa za dušu da popije! Još se ti pozdravljaš i pratiš, a nisi ništa za dušu dedi ni pojeo! Jao majko mila, svi ćemo otići u pakao! Oprosti nam Bože grešnima!