Iako je to širok geografski pojam nekako deluje jadno. Zna se šta su takmičenja, nacionalni prvak, osvajač Lige šampiona, evropski prvak, svetski prvak, pobeda u glasanju mesne zajednice Kostajnica.
A: Šta si to osvojio?
B: Trofej Balkana u gimnastici.
A: Brate tamo su Bugari...
Ne, život ti se jednostavno posere po glavi i nemaš ti tu šta osim da kukaš.
Ćale prokockao dve godine varenja radijatora u Sočiju, na dominama, zabran, sve ovce i traktor. Šatro furaš starke već tri godine, malo morgen moda, nema za šta pas da te ujede, pičkama prodaješ priču da preskačeš vijače. Sve ti se čini da svet oko tebe ulazi u famoznu 2017-u, žive bolje, grickaju kašičice s ukusom espresa a ti mučenik od punog džaka pičke za kurac se hvataš. Rizespor nije došao, Beroe ti ga uterao do balčaka, Bugari jbg. Nikako na to jutrenje da odete, projektovano iver ne pada dalje od klade. Kukaj! Vrišti na sav glas, goljo, nesretniče, kukaj!
- Snimi malu što tera makinu.
- Gde, šta? E jebiga, nisam video, ne mogu da se skoncentrišem, svrbi bulja brate nema tople vode već peti dan, tarzančići k'o klenovi sve po trista grama hahaha
- Odvratan si jebeno, kako da očekujem da mi se desi nešto tipa da me njih tri pozovu u kabriolet pa da snimamo spot za leksington po livadama i na haubi njenog auta, kako kad s kim si takav si.
- Pa ko te jebe bre sedimo ovde tri sata se žickamo za pljuge piši propalo Gorane. E vidi, je l' one?
- JOOOJ TATA VRATI MAMU!!!
- Brate, nekad me blam tebe.
Šifrovani način na koji stari Vranjanci psuju Bugarima majku(tipična balkanska komšijska ljubav), a da ovi ne mogu da ukapiraju o čemu se radi. U stvari, to je deo jednog istinitog i krajnje komičnog "političko-ratnog" događaja, koji ide ovako:
Neki Cane Vranjanac koji je u doba "Tršćanske krize" 1947.(ono kad smo bili toliko jaki da smo i Italiju spopadali da joj uzmemo grad Trst) bio mobilisan u vojsku, pošto je tada imao 18 godina, pa se tako zatekao sa svojom jedinicom na opsadi Trsta.
Vojske k'o vojske(i Italijani i naši), po celu noć su se pičkarale preko grudobrana i rovova u kojima su bili, pošto pucnjava nije bila dozvoljena...dakle samo verbalno vređanje. :-)
On, taj Cane, dete iz unutrašnjosti, miran tih i povučen preko svake mere, nikada se nije drao na Italijane kao njegovi drugari iz čete. Verovatno zato što je tada po prvi put u životu i video Italiju i Italijane, pa i nije imao neko određeno mišljenje o njima.
Jedne večeri, to je dosadilo njegovim drugarima i počeše da ga nalivaju rakijom i da ga teraju da se i on razdere preko zaklona i nekom strašnom uvredom "pogodi" Italijane...
Ovaj je dugo razmišljao, smišljao koja je najgora koju zna i onda sastavio ruke u oblik trube na ustima i viknuo najjače moguće:
"Eeeeee!!! Italiano!!!"
Sa druge strane se začu:
"Que cosa?"
A Cane se tada razdra sa ogromnom mrznjom u glasu:
"A...Italijani...jebem li vam majku Bugarsku!!!"
Naravoučenije, svako ima nekog svog Bugarina ili Italijana, zar ne? :-)
Danas se upotrebljava u kafanama u Vranju, kada odnekud upadnu Bugari unutra...
(čuje polupijani glas sa susednog stola)
"Khm...A italijani, majku li vam..!"
Ovo je rečenica kojom svi razgovori sa ukućanima počinju i završavaju se, a tiču se tebe. Kada se okreneš u prošlost, cela tvoja familija 10 kolena u nazad su bolji od tebe. Kao novi Ajfon i Nokia 3210, s tim što si ti ta mala Nokia.
Krenimo od pradede. On se školovao do 4. osnovne. Jebiga, smetovi, vukovi, vile i drekavci ga omeli na tom putu. On je sve mogao da postigne. Pošto su mu oca zadavili Bugari u ratu, na njemu je ostalo sve. Morao je da se brine o majci, bratu, sestri Marici, sestri Ljubici i sestri Nadeždi (koja se udade za onog što mu se ime ne spominje u kući, ali to je duga priča). Namirivao je stoku, kosio, orao i kopao, ali je ipak bio čovek.
A sad, deda. Sa dedom je već druga priča. On se čovek školovao za mašinbravara, upoznao u Trstu tvoju babu, oženio se, dobio tvog ćaleta i strica, radio u državnoj firmi, dobio stan, fiću na čekove i dočekao penziju. Jednom reči, pravi porodičan čovek. Pa, ti vidi.
I na kraju, ćale. Gradski šalabajzer. Odrastao na kaldrmi, završio fakultet, koji je u to vreme bio duplo teži nego ovi vaši, jebiga, komunizam, radilo se i učilo. Jurio cice, radio noćnu i završio u roku. Na radnoj akciji upoznao tvoju kevu, naravno, seksa nije bilo dok se nisu uzeli, pljuge nije ni mirisao, trenirao rukomet čovek, nije bio jebivetar kao ti. I da, služio je vojni rok 2 godine, nema tu tih civilnih i koje pičke materine.
Ti. Ti si danas besan. Spavaš do kada hoćeš, izlaziš, vratiš se pitaj kurac kada. Ne juriš devojke, na produženoj godini studija si, ne šljakaš nigde, vojsku nisi ni služio (izvukla ti kevina koleginica sa VMA potvrdu da imaš deformitet cevanica i tabana. Prc, evo vam kurac da ja idem šest meseci po gudurima).
E, sad. Danas deda ima bolove u kostima, pije one kapi za vene i gleda Žikinu šarenicu. Ćale postao tehnološki višak, keva ga izdržava, puši tri pakle dnevno, juri Poljake iz iksa i dva plus drugo poluvreme. E, a kakvi ćemo mi biti...Da li će i nama naša deca biti besna i raditi sve pogrešno, ostaje pitanje na koje čekamo odgovor...
Verovatno najčešće opsovana država u srpskom govoru.
-Pu! Primiše ga ovi Bugari u devedeset desetom minutu.
-Govna, jebem im ja majku.
Psovanje je prirodni i svakodnevni način izražavanja svakog "normalnog" srbina. Ako ne upotrebiš bar 20-tak psovki tokom dana onda nisi pravi srbin. To je veština koja se uči od malih nogu. Osnova svake dobre psovke u Srbiji vezana je za seksualne radnje i određene životinjske vrste, npr. : jebem ti..., puši..., sisaj..., liži tj. ti si jedna... pa onda ime životinje. Srbi se ponose velikim spektrom svojih psovki koje koriste čak i drugi narodi, npr: slovenci, hrvati, bošnjaci, bugari idr. (s obzirom da kod njih ta vrsta sporta nije razvijena u punoj meri). Jedna od prvih stvari koje stranac nauči na srpskom jesu: jebem ti mater i puši kurac. Svakom srbinu se srce ispuni u tom trenutku. To je naše nacionalno blago koje ljubomorno čuvamo i kojim se ponosimo do neba.
Stajati uvek na stranu jačeg
Poznato je da su u ratovima Bugari uvek stajali na stranu onih koji su u tom momentu pobeđivali...
Eufemizam za isprdjivanje i blentavljenje uvodjenjem novog realiti šoua bez dva grama mozga i ič koncepciju.
-Ovo je novi format koji smo mi licencirali i očekujemo da će zgrnemo kodža lovu kad ga uvalimo na Bugari i Hrvati!!!
Vuci/Guraj-natpis na vratima radnje
(Bulgarian version)
Kako su samo dobri, već na ulazu te savetuju da im drpiš nešto u prodavnici. E, ti Bugari, vazda su nam bili braća :P
Poslednje u procesu prenosa informacija.
- Brate, Bugari ušli u Sofiju!
- Ej, bate, koji si Koštunica, bate, pa to znaju i ptice na grani, bateee.
- Sve li ja zadnji saznam...
