Možeš da isteraš mene iz sela, ali selo iz mene, nikada.
I zato nikada neće bedni Čivas da mi bude bolji od domaće rakije. Nikada neutralna pavlaka sa 0.0001% masti da mi bude bolja od kajmaka. Gorgonzola sa plemenitim sranjima koja se zelene nikada neće da zameni sir što ga pravi baba. Nikada neće da mi bude draža pačja džigerica od jagnjeta sa ražnja. Ni jedan Kjanti ne može da se poredi sa domaćim vinom iz pradedinog bureta. I nikada ni jedan klub sa takozvanim "kvalitetnim pičkama" neće da zameni kafanu sa konobaricom koja ima velike sise i jednu kraću nogu. Da ne pominjem makijato i tursku sa ratlukom.
Jebiga. Nije to pitanje kvaliteta, već porekla. Hteo ne hteo uvek će da mi bude draže ono uz šta sam odrastao. Nema tu nekih komplikovanih i zamršeniš psiholoških sranja, jednostavno tada nisam mislio ništa kao som jer problema nisam imao. Tako da me ti mali detalji vrate u to nekada, kada je život bio lakši. Nije da je sada težak, ali baš je bilo lepo ne misliti ništa. Čini mi se da sada kapiram one što kmeče za Brozom, jeb'o ih on u dupe komunjarsko.
Nije to patetika, nostalgični proser uz peti vinjak, srpsku zastavu i četničke pesme dok u pozadni Žika Seljak nagovara mlade bračne parove da prodaju tetkinu garsonjeru i vrate se na selo, to je samo realno stanje stvari. I mislim da ne važi samo za mene, seljaka, nego za sve. Verovatno nekome smog Londona nije isti kao onaj u Beogradu ili nekome možda nedostaje pančevački zagađen vazduh. U suštini gde god da si rođen to će te pratiti dok si živ. I to je to, povuče me rodna gruda u svačemu. Više volim da kroz prozor vidim brda i planine nego ravnicu, svaka reka po nečemu liči na Moravu a svaka šuma podseti na Šumadiju.
Odlično banjalučko pivo. Šteta što ga nema u Srbiji. Još veća šteta što u Banjaluci mnogi prelaze na Jelen iako Nektar ni po čemu nije lošiji (meni se lično Nektar više sviđa od Jelena). To je vjerovatno samo zato što Jelen ima bolji marketing pa je samim tim postao "in", a takođe naš narod uvijek više poštuje stvari koje dolaze sa strane nego one domaće. Po mom mišljenju najbolji ukus ima Nektar od pola litre, takozvani zidarski.
Prvi uvozni superlativ srpske reči "odlično" pojavio se osamdesetih u vidu reči SUPER. Život u Srbiji bio je skoro pa savršen. Ali, znaš Srbe, mora nešto da fali. Kao nacija pravi smo primer jin-jang filozofije, ne može da bude skroz dobro, a ni skroz loše. Pa nam je u nedostatku nekog realnog problema zasmetala reč dobro, odlično, sjajno itd. Sa povećanim brojem automobila na naše ulice ušetala je reč super i sve je postalo - super! Džaba su nam učeni i stariji ljudi govorili da je to tuđica i da čuvamo svoj jezik.
Ali, avaj! Do devedesetih SUPER se izlizao, postao dosadan, javile su se nacionalne strasti i eto nama prave domaće STRAVE (drugi superlativ od srpske reči odlično). Odjednom, počeli smo da nosimo strava patike, strava frizure, da idemo na strava zabave itd. itd.
A onda je u novom milenijumu opet postalo nepopularno koristiti domaće reči... Sa približavanjem Evropskoj uniji bilo je potrebno pokazati naš internacionalni karakter pa smo uveli treći superlativ - EXTRA, a sa njim smo počeli šopingovati aksesoare u extra molovima, po extra cenama i dajningovati sa extra facama po ekskluzivnim i ekstravagantnim hotspotovima. I sve je postalo extra...
I to bi bila tri jahača, četvrti bi trebalo da izroni ovih dana. Kako će zvučati - ostaje da se vidi - ali se već sasvim sigurno zna da će imati dupla sloowa.
Otac ('62 godište): Baš su ti, ćero super te patike. Pošto su bile? Majka ('71 godište): Strava im je boja! Koliko reče da si ih platila? Ćerka ('91 godište) : Ma cena je bila ekstra! Baba: Šta reče, skupo, a? A koje su đavolje boje? Crna ćero, jesu to tebe prevarili u dućanu? Beba iz kreveca: Woow!
Četvrtaste kvadraste usmrdele babetine od 110kg u gradskom prevozu. Teška kategorija. Opremljene su teškim arsenalom sa lokalnih ili kvantaških pijaca, u isti spadaju cegeri, džakovi, torbekanje, one karirane neprobojne. Ulaze na sva vrata i obično vrlo uspešno sklanjajući svaku živu prepreku pred sobom. U slučaju momentalnog ne sedanja na željeno mesto, tu je i biohemijsko oružje - beli lukac. Pucaju od zdravlja, crvene u licu od luka i domaće rakije, pritisak bolji nego moj, ustaju svako jutro u 4 i 20, mogu volu rep da isćupaju.
Čim udju kukaju kako ne mogu da stoje i kako im je teško, a pritom vucaraju od bajlonijeve pijace po 5 prepunih cegera, svaki zapremine od po 15 litara. Ja toliko iz bendža dižem. Jedva.
naočare protiv Sunca (insistiram na ispravnom nazivu proizvoda) su i nastale kao potreba zvezda iz zlatnog perioda Holivuda da im malo manje smetaju blještavi reflektori u studijima (dakle, zatvoren prostor), da odmore oči nakon napornih snimanja. valjda su i 'stakla' pravljena od celuloidnih filmskih traka. a onda je neko sa dobrim smislom za zaradu obnarodovao izum. veći je problem što su nekad zvezde nosile tamne naočare, a danas naočare nose njih, tj. precenjene, naročito, domaće zvezde.
Figurativno rečeno.. Kec adut. Najjača karta u špilu, nosi sve pred sobom i dominira u svakom pogledu. Najčešće služi kao rezerva, tojest kao misteriozni kec u rukavu koji je tu sa ciljem da se zakrpe rupe na brodu da isti ne potone ili pak da opstane i ispliva na površinu. Posmatrajući kartu iz drugog aspekta, vidi se samo flaša domaće rakije kao lajt motiv u predstojećim pregovorima...
- Oooo... Mileee.... Kojim dobrom? - Đe si Stole kućo stara... Evo doš'o da se dogovorimo oko onog tvog placa. Vidim da ga prodaješ pa reko da vidim koja je cena? - Pazi Mile, plac ima osam ari, tako da može da prođe na petnaes' 'iljada 'evreja. - Mnogo bre Stole pička mu materina, daj smanji malo... - Ne mere manje od toga... Jebi ga zatrpah se u dugove, ne mogu maknut. Tako je kako je... - Khmmm... Dobro, ajd' onda kod mene u kafanu na po koju. - Ajde, ajde.. ..... - Jaro daj bocu ljute ovde...
Petnaestak minuta kasnije...
- ...Iii kaaddaaa bi očiiiii zavezaliiiii mojee, pozn'oooo bih teeee međ' hiljaduuuu ženaaaaa...!!!! - Ala pevaš :hik: svaka ti čast... :hik: - Ma idi bre, :hik: Negooo šta ćemo :hik: sa onim placem? Mere li za.. :hik: des' iljada'..? - Ma mere komšo.. :hik: Sve za tebe. - Aj potpiši... - :škkškškškk: E'o, tvoje je! - Tako je bre komšo... :hik: U kurac te ljubim!
Sexality vlasnika kafane kad tražiš još koju turu na recku. Odsvira fajront k' orkestar Mikice Kurtovića. U pravno-obligacionom smislu, poduv'o si vuvuzelu. U prevodu, moš da kljucaš tuki ako nemaš da iskeširaš cirkularno napijanje. Ugostiteljsko munem.
-Ćao Majo, neisrcpni izvoru mog blamiranja, daj nam 4 domaće ali nas upiši tamo. Rek'o mi je Đoko Tambura da može. -Ok, momci, stiže ______ posle 9 tura ______
-Majooo, daj ovde isto, i odvrni malo tog Tozovca, k'o da nije doručkov'o.
______ posle 17 tura ______
-Majoooo, oči mamine, srećo moja pravoslavna, donezde vamo četri rakije al da budu ljute ko Terijeva žena, upiši to što treba, i što je najbitnije, dođi bre da te poljubim u sisu. -Rekao mi je Đoko da nema više upisivanja, morate prvo da platite ovo do sad -Šta bre da platimo? Pitaj ti njega el se on seća kad su moj deda Rozimir i njegov stric Arnaut trčali na izvor da donesu čiča Draži bokal vode? Da vi'm šta će da kaže... A evo ga, je li bre ti Đokice, pa jesam li ja zaslužio vaki tretman? Ti meni lepo reče da mogu da se upišem. -Pa može za 3-4 ture, jok za 25. Svi bi da se upišu, nisam ja leksikon, pička li vam materina.
Specijalna vrsta rakije koju ne možete naći u skupim prodavnicama alkoholnih pića i međ' novim srpskim brendovima koji potenciraju rakiju u fensi flašama sa žigovima. Ona se nalazi samo u podrumima nečijeg dede, koji je za nju te šljive ili kajsije sam brao i probirao.
- Mićo, imaš li još one tvoje jake domaće od prošle godine? - Kako ne, moja stomatološka kamenac skida!
Prevarant, funjara belosvetska, al' domaće sorte. Nalickani plejboj s automobilom na strane table, koji bi rođenoj majci marn'o 100 evrića ispred nosa, a šatro ih otresanjem nosa zaradi tamo odakle je došao i napravio uspešan biznis. Govedo svetske klase, izveštačenih manira, dok jede kulen sanja podrigušu. Uglavnom uvaljuje bofl i bavi se naočigled čistim poslovima, koji su, u stvari, prljaviji od zapušene kanalizacije Meksiko Sitija. Ime dobio po arhilupežu Marinku Bidžiću a.k.a. Mariu Marku del Tintoretu, liku iz nesrećnih ''Srećnih ljudi''.
- Vidi, vidi, Mišel se vratio iz Francuske. Nova odela, nova ženska, nova kola. Opasan je on, kaže da je avanzovao tamo na poslu. - Jeb'o te Mišel, taj je za mene uvek Milojica. Video ga Dragi u Lionu, čisti kanalizaciju. Sigurno je izvarao one naše nesrećnike tamo za grdne pare. - 'Ajde, nemoj tako. Šta ti je nažao učinio? - Ma, ništa, samo kad idem iza njega miluje me prazilukom iz guzice. Ništa ti ne razumeš, to je teška lopina...Onomad Trišu zajeb'o za 500 evra, kao trebalo mu za put, misliš da se ikad setio....More!
vrlo jeftin ali bogat vid prehrane osmisljen od strane pijacnih alkosa.Citava mudrolija se sastoji od grebanja i ljigavog osmeha zacinjenim laznom ljubaznoscu.Prvo se ogrebete nesto sice za pola kile svezeg hleba,stavite ga pod misku i krenete da probate sve sto vam srce pozeli.Zalogaj sira,malo hleba,malo kajmaka,pa opet malo hleba,pa neko povrce zbog vitamina i ostalo je rutina.Dok si rekao keks zeludac je pun zdrave i domace fine hrane...
