Prvi uvozni superlativ srpske reči "odlično" pojavio se osamdesetih u vidu reči SUPER.
Život u Srbiji bio je skoro pa savršen. Ali, znaš Srbe, mora nešto da fali. Kao nacija pravi smo primer jin-jang filozofije, ne može da bude skroz dobro, a ni skroz loše. Pa nam je u nedostatku nekog realnog problema zasmetala reč dobro, odlično, sjajno itd. Sa povećanim brojem automobila na naše ulice ušetala je reč super i sve je postalo - super!
Džaba su nam učeni i stariji ljudi govorili da je to tuđica i da čuvamo svoj jezik.
Ali, avaj! Do devedesetih SUPER se izlizao, postao dosadan, javile su se nacionalne strasti i eto nama prave domaće STRAVE (drugi superlativ od srpske reči odlično). Odjednom, počeli smo da nosimo strava patike, strava frizure, da idemo na strava zabave itd. itd.
A onda je u novom milenijumu opet postalo nepopularno koristiti domaće reči... Sa približavanjem Evropskoj uniji bilo je potrebno pokazati naš internacionalni karakter pa smo uveli treći superlativ - EXTRA, a sa njim smo počeli šopingovati aksesoare u extra molovima, po extra cenama i dajningovati sa extra facama po ekskluzivnim i ekstravagantnim hotspotovima. I sve je postalo extra...
I to bi bila tri jahača, četvrti bi trebalo da izroni ovih dana. Kako će zvučati - ostaje da se vidi - ali se već sasvim sigurno zna da će imati dupla sloowa.
Otac ('62 godište): Baš su ti, ćero super te patike. Pošto su bile?
Majka ('71 godište): Strava im je boja! Koliko reče da si ih platila?
Ćerka ('91 godište) : Ma cena je bila ekstra!
Baba: Šta reče, skupo, a? A koje su đavolje boje? Crna ćero, jesu to tebe prevarili u dućanu?
Beba iz kreveca: Woow!
klinikli, aj reci da bi ova mala rasturala sa smernicama, hahahahahahaha
devojko, ženo, ovoga trenutka postajem tvoj najveći fan!!!
Bravo, Jeco, evo i zvezde! A ovo woow baš extra zwuči, ono znači extra!