... glavni lik iz serije, ja devojčica koja ... ne to nego ono nabeđivanje krivice ne bi li lečili svoje komplekse na drugima, u prevodu daj da se ja osećam super a tebe ko jebe. Graniči sa ispiranjem mozga.
- Kako nisam videla da si takva osoba? Zaljubila se ćurka i ne gleda. u pozadini cepa neka narodna žalopojka - Nije baš tako jednostrano bilo, da se odmah razumemo. - A bio si mi sve na ovom svetu. šmrc - E ne padam na patetiku. Uostalom, ti si mene zvala. Ako ćemo da se vidimo možemo popričati o svemu ali ne pokušavaj da mi nabijaš nešto. - Ne znam da li sad imam vremena za tebe. - Još bolje. Ćao mala, čuvaj se. - Ali eto može u Padrinu u sedam.
Novo umetničko ime naše dobre pevačice Gordane Lazarević.
Gordani Lazarević je, po njenim rečima, „pun klinac“ dekadentnih i degeneričnih MTV novotarija, i rešena je da se zamaskirana u MTV zvezdu umeša međ „tu nekrst, našminkanu gamad, pedere, kurve i drogeraše“ i da tako zamaskirana iznebuha iskoči „ko iz trojanskog konja“, te im svojim anđeoskim glasom „razbuca golubarnik“.
„Kad ta mala i buljava sidašica bez manira može sebe da naziva damom, ne vidim zašto ja, jedna umetnica, ne bih mogla sebi to da dopustim. Ja sam pevala i Slobi i drugu Titu, on mi je čak i sisu šašoljio jedared“, objašnjava Lejdi Goga i najavljuje novi hit: „Pošto Lejdi Gaga i ostala gamad pevaju jedino kao robovi tehnologije i nju veličaju, čuli ste već, neki telefoni, klinci, palci, i ja sam rešila tako da krenem, samo u drugom smeru. Moja pesma govori o mladoj devojci sa sela, kojoj su kupili vibrirajući mobilni telefon. Ona tu kreće da ga koristi za neke stvari za koje on nije bio predviđen, onda se on kvari i ona od tuge oboljeva, vene i umire, a ja u refrenu pravim osvrt u korist prave ljubavi i muške ruke, nasuprot plastici i silikonu... ovaj, silicijumu. Treba dati omladini do znanja da se i kroz muziku vrši reklamiranje raznih proizvoda, i da se kapitalizam tom obriši-si-dupe muzikom samo služi ne bi li promovisao kroz nju svoje proizvode i replicirao sebe i svoju filozofiju.“
„Ovako ja objavljujem rat kapitalizmu i zapadnim vrednostima“ - ističe Lejdi Goga srčući polako svoju rakijicu. „Treba još da izvršimo i riarejndžment pesme Vidovdan, tu nećemo mnogo da trubimo o Kosovu, jer to više ne pije vodu, pevaćemo o bogu Vidu, Svetovidu, staroslovenskom božanstvu, koje će da objedini sve Slovene na planeti i kapitalistima i jevrejima stati nogom za vrat. I šta me, više koj klinac ispituješ? Sve sam ti rekla, aj mrš u dupe!“ - zaključuje Lejdi Goga.
Kraj. Došao si do kraja. Stigao si konačno na kraj teškog puta. Priteran si do kraja i više nemaš gde.
Izraz je nastao u vreme JNA (Jugoslovenska Narodna Armija). Vojnicima JNA nije bilo dozvoljeno da u kasarnam drže civilna odela, niti da u njima izlaze u grad ili odlaze kući na odsustva. Vojnik JNA je uvek i svuda po celoj bivšoj SFRJ bio prepoznatljiv po uniformi. U vreme SFRJ je bio ponos i dika nositi vojničku uniformu JNA. Kada bi se vojniku približio kraj vojnog roka, on bi pisao kući, da mu pošalju civilno odelo u kome će izaći iz kasarne. Od tada se kaže: Piši kući za odelo.
Profesionalna transformacija sportista. Tokom njihove karijere rade različite stvari pa tako dospevaju iz rubrike u rubriku. Uglavnom preskaču rubriku kulture i nauke. Neki od njih ne stignu do naslovne nego život završe u hronici. Posle smrti, svi se vraćaju pored rubrike sporta sa koje su krenuli na ovaj veliki put, u čitulje.
Sport - Naša mlada teniserka Ivka zauzima sve više pozicije WTA liste (2004. godina) - Ivka osvojila Grend Slem turnir (2008. godina)
Zabava - Ivka postaje manekenka (2010. godina) "Manekenstvo mi je uvek bilo hobi" - Ivka se udala za španskog košarkaša (2011. godina)
Čudnovata senzacija koja se javlja kod individua koje su barem malo upućene u muzičku umetnost (dovoljno je gradivo muzičkog obrazovanja za osnovnu školu) i koje imaju neuobičajenu naviku da slušaju muziku u toku muzičke numere(!?). Manifestuje se kao specifičan oblik fenomena nazvanog „Déjà vu” koji nastupa na sledeći način : 1. Faktor: Pomenuta osoba se zadesi na određenom mestu gde nije u prilici da utiče na izbor muzike koja se pušta (privatna žurka, sedeljka; Javni ugostiteljski objekat popularnog karaktera, idt.) 2. Faktor: Sa zvučnika se čuje muzika lišena autentičnosti (MTV hitovi, tkz.Šljam-narodna, kvazi-rock, kvazi-pop, skoro sve vrste elektronske muzike (pogotovo se javlja u podžanru nazvanom “house”), R’n’B ( u modernom značenju), Primitivno-animalno-materialistički rep i sve što ima imalo veze sa evrovizijom. Spisak ide u nedogled i neke sorte nisu vredne ni pomena tako da ćemo pokušati da ih zaokružimo formulacijom :”Sva muzika koja ima emotivni spektar jednog (ne toliko obdarenog) infanta”) 3. Nyan Cat: Opisana osoba sve vreme dok se nalazi u opisanim okolnostima i svaki put kada se nađe u opisanim okolnostima čuje samo jednu pesmu > http://www.youtube.com/watch?v=p5PiXt6INSM sa manjim, čak neznatnim varijacijama.
Terapija za osobe sa ovim simptomima, kao i posledice koje proističu iz zanemarivanja terapije će biti objavljeni naknadno.
Kod mladog gospodina Petra Petrovića koji godinama podnosi senzaciju "Nyan Cat" bez ikakve terapije pa čak i bez ikakvih sredstava za omekšavanje stvarnosti primećeno je metastaziranje hroničnogog cinizma u sve domene privatnog i socijalnog života.
Narandžastom ladom-karavan skoro da je ušao u ulaz solitera. Pre nego što je ugasio motor desetak puta ga je isturirao, kako bi ujutru lakše upalio. Otvorio je vrata i izašao u prljavoj majici bez rukava i bos. Zatim je obuo papuče i proizveo karakterističan krkljavi zvuk, posle koga je ispljunuo nešto zeleno na trotoar, tik ispred komšijske dece koja su se tu igrala. Ugledavši ''to'' na trotoaru, deca su se vrišteći razbežala. Nasmejao se, prdnuo, a zatim otvorio gepek i jednom rukom izvadio kantu sa gorivom, a drugom živo, vezano prase. Prase se skičeći pobunilo, pokušavši da se oslobodi, ali bez uspeha. Temeljno je zaključao kola i jedva se provukao pored njih da bi ušao u ulaz.
U liftu je prase toliko skičalo i otimalo se da je oborilo kantu iz koje se prolilo malo benzina. Iskobeljao se iz lifta na devetom spratu, psujuću prasetu celu moravsku lozu, sve do jorkširskih rođaka. Zastavši ispred stana iz koga je dopirala neverovatno glasna (i neverovatno turska) narodna muzika, izuo je papuče i ostavio ih među gomilom ostale izuvene obuće koja je tu stajala. Nogom je otvorio već odškrinuta vrata i ulazeći gotovo pao saplevši se na kokoške koje su zobale mrve u predsoblju. Vikanje i psovanje pomešalo se sa skičanjem i kokodakanjem.
Sad je već i najgluvlji komšija saznao da je kući stigao... GRADSKI SELJAK
Tiho pevušenje naših političara kada navuku nekog stranog bogatuna da investira u našu zemlju.
- Izvolite, sedite gospodo Belgijanci. Rakija, meze? - Ne, hvala. Došli smo da sklopimo posao. Spremni smo da uložimo 100 miliona u izgradnju bolnice, 50 za izgradnju vrića i još 40 za izgradnju sportskih terena. - Pa to je divno. :naivno se smeška: - Znači bolnica će biti gotova do 2013? -Biće! - 3 vrtića do kraja 2012? -Biće! Biće! - I sportski tereni do kraja ove godine? - Biće! Biće! Kako neće. - Onda smo se dogovorili! - Jesmo! :sebi u bradu: Nova jahtica, bugati... U Dunav bolje da ste pare bacili... - Šta to pevate? - Ma jedna narodna pesma kojom mi ovde u vladi proslavljamo svaku uspešno dogovorenu investiciju.
U našoj muzički obdarenoj zemlji, oldskul ultimativna definicija kompletnog pevača, odnosno pevačice. Svojevrsni štambilj koja se udara samo najkvalitetnijem pevačkom grlu. Jednostavne dve reči i dva veznika koji su skupa predstavljali tajnu zagarantovanog uspeha rendom glasovno nadarenog ljudskog primerka na vokalno-umetničkoj sceni diljem bivše Jugoslavije, verovatno i šire.
Naime, pre nego što su kojekakvi belosvetski pešovani i ćelavi muzički producenti izmislili kurčevi "stajling" i "scenski nastup" kao esencijalno-krucijalne elemente u karijeri jednog vokalnog umetnika/ce, ova kratka ali nedvosmislena floskula iz naslova otelotvoravala je idealne karakteristike primerka koji ne samo da je umeo dobro da peva ( i to bez da mu masa napaljenih tinejdžerki na čelu sa Vladom jebenim Georgijevim to kaže ) već i da prisutnu publiku, kako mušku tako i onu žensku, ozbiljno razmrda - da ne kažem - "naloži" pokretima svog "zmijskog tela", što je svakako dodavalo celokupnom duševno-telesnom ugođaju.
Ne budimo, doduše, baš previše vulgarni. Ljudi sa ovih meridijana su nekada imali mnogo rigorozniji muzički ukus i trebalo je biti dobar "svirač na glasnim žicama" da biste im izvukli koji dinar iz njihovih sindikalnih, prugastih košulja. Tek pošto bi se uverio u to da prisutni pevač ili pevačica odistinski zavređuju pažnju njihovih ušnih školjki, cenjeni auditorijum bi se prepuštao udovoljavanju i drugih čula, dakle, ne isključivo samo onih iz "auditivne" kategorije. Ipak, kao i sve ostalo, i to je jednom moralo da ode u kurac. Odjednom je pojam počela da bude izvesna Ibarska magistrala sa svojim po zdravlje opasnim pevaljkama-kuravelama i pevačima-vulkanizerima-lečenim-ili-šoderom-trežnjenim-alkoholčarima koji su oborili nivo optimalnog pevanja k'o sankcije tadašnji dinar i praktično ga dovele na isti level sa arlaukanjem Kromanjonaca u špicu jebene sezone parenja.
Da ne grešim dušu - ima i danas ljudi koje je zaista zadovoljstvo slušati ali, nažalost, sve je više onih koji su tu da bi svojom sisom ili pramenom ( ili oba ) zaradili kuću na Ledinama i onda otvorili kafić u jebenom centru pičkovca iz kog su se dovezli na porodičnom moto-kultivatoru. Čast izuzecima, ako ih ima.
- Ajd' idemo, kume... - Ma, čekaj, kume, da joj zadenem još jednu 'iljadarku! - Eh, a meni nekad pevala Silvana a ja ćut'o i sluš'o...
Svijet je ovaj tiran tiraninu a kamoli duši blagorodnoj, a naš ti je čovjek goluždravi tužna tica iskrivljena lika i poklonik sjaja svakakvoga, u vekovnoj borbi bednik: gura jadnik da uniđe u prvi kanal i jarugu pakla, da oseti miro original parfijuma svežeg mongolskoga, al stalno bi vraćan od profesionalnih izbacivača što ga prezru, nemilog pogleda, bez ozlijeda, ne udostojivši ga, ni objašnjenja ni razloga, pa se na kraju mučenik i preda:
Pređe u drugi kolosek, odijel za sirotinju, traka za spora vozila, traka zaustavna, zabrana prilaska Leni Kovačević, ukrajinski zejtin, estonski riblji ćevapi, sardele Beograd Rijeka Crnojevića, Narodna kuhinja je ok stvar, mandarine s neba pale naša vrata zatrpale.
I uvide naš junak, baš na dan svetoga Ivana L. Lalića, da korak ne može održati sa svim tim belosvetskim sjajem i šljaštanjem svuda okolo, sa potražnjom i ponudom, da redovno gubi, ispada smiješan, neprilagođen i nedostojan preliva sjajnih pogleda koji ga potvrđuju kao člana čopora. Uviđajući dakle svoj poraz, pritešnjen, on rešenje konačno nađe u preziranju svih tih carskih mrvica lažne kinske krune, baca izbledelu od pranja porfiru i zaključava se na Mansardu, pali tv lampaš crno beli, pušta Drugi, zaglavljuje dugme na daljinskom i frlja ga negde na tavan.
I od toga dana blagosloveno gasi dotadašnji godinama sklapani nakaradni razum i polako se budi ono iskonsko kulturno siortinjsko u njemu – period inkubacije nekoliko nedelja – čisti se kulturom ko kefirom i semenjem lana, kenja zavijutke skočkova, skida sve naslage visokorezolutne pohotnosti žudnje koja nikad nije mogla, uvek gladna, da se ispuni.
E eto me pijem 7 kafi na dan 28 cigareta i 19 votki, čuveno pravilo 7-28-19, koje ustvari označava 28. jul 1919. kad je Toša Manojlovič poručivši špircer poždrignuo u kafani, u Moskvi, u Beogradu, onda pustim Drugi i surfujem na kulturi: Trezor, manjine, oslobođene mečke, kulutra, hemijski eksperimetni, Branislav Radivojša Platiša, Vavilon, Tv mreža, Čitanje pozorišta, Kulturni dodatak, Metropolis, Izbor beloruske poezije na romskom, onda otvorim prozor da prhne iz ruke stvorena ofucana gugutka umazanih krila naftom i uđe snježna princeza Bojana Maljović da sredi po kući, isprazni pepeljare i zadovolji neke čisto ancilarne ljubavne potrebe, posle je otpremim mesecu nazad dok njen otac Branimir Brstina pomalo nervozno šilji brke u oblaku i govori ajde ajde.
U nedostatku čitaj (lenjosti) ili manjka želje za korišćenjem domaćeg glagola - prebaciti - česta pozjamljenica iz engleskog jezika. Veoma zvučna i čini se jako efektna jer realno gledano rečenica poprima totalno drugi oblik kad se ovaj glagol upotrebi. Ponekad i jako komičan jer ljudi pogube kompas k'o Kolumbo pa koriste izraz gde treba i ne treba verovatno u želji da ostave utisak pametne persone.
Narodna banka Srbije je transferisala 100 miliona dinara lokalnim samoupravama za slučajeve elementarnih nepogoda. –––––––––––––––––––––––––––––––––– - E odlično Petroviću, sedi baš smo tebe čekali. - Vidiš firma je u gubitcima i potreba za nekim radnim mestima je smanjena, tako da smo mi odlučili da te transferišemo na Biro. - Ne kaže se transferovati nego prebaciti gospodine. - Ko si bre ti? - Profesor srpskog jezika. - Pa šta ćeš na sastanku odbora kad si profesor? - Ja sam iz servisa, došao sam da popravim klimu.
