Muzički ukus je svojstven svakom omladincu. On ga žigoše, obeležava u masi slušalaca, pripisuje mu stereotipe vezane za sve ostale sledbenike njegovog muzičkog žanra i neretko ga ograničava. Odatle proizilaze predrasude prema svemu novom i sam čin odbacivanja svega što pokuša da se uvuče u njegov životni sklad i što mu drugi, kako on kaže, nameću. Sam čin ravnodušnosti prema ostalim žanrovima pretstavlja lakomisleno osiromašenje sopstvenog života. Nastaviće da siluju svoj pravac, oblačiće se u stilu istog kako bi drugima stavili do znanja da je to način života koji su odabrali i osećaće gadljivost prema svemu i svima koji sa tim nemaju veze ili ih to jednostavno ne zanima. Ponekad će iznenada čuti pesmu koja će im se svideti, ali koja ne pripada njihovom načinu života i odevanja, tako da će kratak komentar tipa 'Sranje' biti dovoljan kako bi se zamaskirala njihova zainteresovanost i uklonila svaka pretnja od narušavanja njihovog dugo izgrađivanog ega. Kada malo porastu, verovatno će se manuti tih 'klinačkih pizdarija' (ovakvo mišljenje se prečesto razvija nakon što omladinac 'sazri'), a u poznim godinama postaće najverovatnije poklonici Granda i Duginog posela, ako to već nisu bili.
Narodnjaci, zabavnjaci, metalci, rokeri, pankeri, hoperi itd...
