GRADSKI SELJAK

Narandžastom ladom-karavan skoro da je ušao u ulaz solitera. Pre nego što je ugasio motor desetak puta ga je isturirao, kako bi ujutru lakše upalio. Otvorio je vrata i izašao u prljavoj majici bez rukava i bos. Zatim je obuo papuče i proizveo karakterističan krkljavi zvuk, posle koga je ispljunuo nešto zeleno na trotoar, tik ispred komšijske dece koja su se tu igrala. Ugledavši ''to'' na trotoaru, deca su se vrišteći razbežala. Nasmejao se, prdnuo, a zatim otvorio gepek i jednom rukom izvadio kantu sa gorivom, a drugom živo, vezano prase. Prase se skičeći pobunilo, pokušavši da se oslobodi, ali bez uspeha. Temeljno je zaključao kola i jedva se provukao pored njih da bi ušao u ulaz.

U liftu je prase toliko skičalo i otimalo se da je oborilo kantu iz koje se prolilo malo benzina. Iskobeljao se iz lifta na devetom spratu, psujuću prasetu celu moravsku lozu, sve do jorkširskih rođaka. Zastavši ispred stana iz koga je dopirala neverovatno glasna (i neverovatno turska) narodna muzika, izuo je papuče i ostavio ih među gomilom ostale izuvene obuće koja je tu stajala. Nogom je otvorio već odškrinuta vrata i ulazeći gotovo pao saplevši se na kokoške koje su zobale mrve u predsoblju. Vikanje i psovanje pomešalo se sa skičanjem i kokodakanjem.

Sad je već i najgluvlji komšija saznao da je kući stigao... GRADSKI SELJAK