Kratak, ali jebitačan odjeb kontrolora Bus Plusa.
Četiri muve jednim udarcem; a pritom i on ne mora da se muči da ti postavlja pitanja posle tvojeg "Nemam kartu".
Duža verzija:
- Kartu?
- Nemam.
- Idi kod vozača da kupiš.
- Neću.
- Imaš neka dokumenta?
- Imam, ali ne dam.
- Izađi iz vozila.
- Neću.
Kraća verzija:
- Kartu.
- Nemam, neću, ne dam, neću. Hvala na pažnji, i doviđenja!
(u slučaju da ne odustane):
- A bre?
- Nemam kartu, neću da kupim kod vozača, ne dam dokumenta, neću da izađem iz vozila. Hvala na pažnji, i doviđenja!
"Zarobljen penis". Pojava da se mišići vagine, pod uticajem autonomnog nervnog sistema, zatvore oko penisa prilikom heteroseksualnog odnosa i oneomoguće(nezavisno od erekcije) njegov izlazak iz vagine. Kod ljudi, ova pojava se fizični može dogoditi, ali su primeri retki i uglavnom potiču iz novinskih članaka. Parovi se uglavnom "odvajaju" lokalnom anestezijom, međutim, nekada se par mora umotati u ćebe i prevesti do obližnje klinike radi anestezije veće površine delovanja. Kod kučića se dešava gotovo svakodnevno ili ja baš imam sreće sa pronalaženjem istih.
Sa obzirom na to da je malo neprijatno zvati hitnu pomoć da vam pomogne oko "razdvajanja" sa devojkom/dečkom(pogotovo ako niste sami kod kuće), daću vam besplatni savet: S obzirom na to da je grč vagine isti kao i grč svakog drugog mišića, korišćenjem taktike plivača, može se otkloniti bez većih problema. Potrebno je da dečko ubode(čime god, ali ne preterano jako-više bocne) svoju devojku bilo gde u senzitivnoj regiji(guza je najsigurniji predeo) živca čija motorna grana inerviše mišić sfinkter vagine.(mora da bude dečko, da bi bilo neočekivano, ne radi ako se devojka pripremi na ubod). Ubod bi trebalo da na trenutak prekine tonus mišića, nakon čega mišić treba da ostane opušten. U slučaju da se mišić ponovo stegne, uvek ostaje hitna pomoć...
Za mladence, predstavlja inicijaciju, ritual koji, ako prežive, mogu da nastave sa svojim bračnim životom. Nakon što jedno drugom stave burme, mladenci staju ispred nekog lepo ukrašenog dela rastorana, gde započinje ritual. Prvo mama i tata. Njegovi, pa njeni. Pa onda sa njegovima i sa njenima, zajedno. Onda isto tako, ali još dva puta, u slučaju da je neko trepnuo. Uvek neko jebeno trepne. Onda kumovi. Isto dva, tri puta. Onda mama i tata, zajedno sa kumovima. Sledeća je ista, samo mlada sa leve strane, hoće da ima jednu gde je ona do kuma. Triput, da neko ne zažmuri, naravno. Već si se malo zamorio, ali shvataš da imaš puno rodbine, i da su svi došli, mamu im jebeš. Isto tako, shvataš da imaš i priličan broj prijatelja, jebo sebe kad si ih sve zvao. Tristo dvadeset zvanica, na kurac ih nabiješ. Sa njene strane. Kod tebe ih ima još više.
Dok fotograf prelazi dalje na užu rodbinu, ulažeš nade u to da će da mu nestane baterija ili da mu crkne foto aparat. Ma daj. Foto aparat od 5 hiljada evra i 5 rezervnih baterija izneveriće samo tebe. Od sevanja blica pred očima krećeš sa povremenim foto-taksičnim pokretima trzajem rukom ili nogom. Kako ritual odmiče, slika pred tvojim očima beli sve više, a mijelinski omotač na tvojim nervnim završecima postaje sve tanji. Do stanja Filipa Višnjića deli te još možda samo desetak sevanja blicem. Nakon oko sat vremena, negde na pola rituala, više ne vidiš i ne čuješ, grliš automatski one koji staju do tebe kada te dodirnu, i pokušavaš da bolni grč na licu transformišeš u nešto što će da liči na kakav-takav osmeh. Posle bezmalo dva i po sata, ritual je konačno gotov.
- Može još jedna sa taštom i sa čika Vasom, komšija moj, da imamo nas troje?
- Naravno da može! Šta mislite ovde, pored ovog bunara? Baš je lep.
Isus u svetu salama.
Prvi put se na tržištu pojavila daleke 1974. i time postala prva pileća salama. Napravljena je u fabrici Perutnine Ptuj koju je osnovao Valentin Rajnhard 1905. godine. Da li je to tačno, ne znamo, jer postoji teorija koja kaže da ju je Bog napravio sedmog dana i time kompletirao svoju to-do listu.
Neki još ekstremniji izvori tvrde da su bogovi sa Olimpa verovali u Poli, i da odatle i potiče grčka reč poli - više, što jasno upućuje na postojanje višeg bića. No, to nije relevantno za ovu moju priču. Pa da nastavimo...
Iako je prilično neutralnog ukusa, potpuno neočekivano, poput Španske inkvizicije je dostigla planetarnu popularnost. S obzirom na to da je 2013. godine prestigla heroin na listi najzajebanijih izazivača zavisnosti, priče da postoji klinika za odvikavanje od Poli salame i nisu nerealne. San svakog pileta je da postane njen deo, ali za sada nije poznato koliko pilića je ostvarilo svoje snove.
Iako englesko plemstvo izbegava mešanje sa običnim smrtnicima, kraljica Elizabeta je više puta uhvaćena u poteri za Poli salamom u marketima u neposrednoj blizini Bakingemske palate, što je izazvalo opšte oduševljenje javnosti. Spada u top tri omiljena poslednja obroka zatvorenika koji čekaju izvršenje smrtne kazne i broj jedan meze uz konjak vlasnicima kazina u Las Vegasu. U svakom slučaju, neizostavni deo svakog sendviča koji drži do sebe.
Za kraj moje ode ovom magičnom parčetu mesa, citiraću jedan odlomak iz Biblije.
"Jer se sav zakon izvršuje u jednoj reči, to jest: Ljubi bližnjeg svog kao sebe i daruj mu Poli salame", Pavlova poslanica Galatima, glava 5:14.
- Ćale, diši brate, udavićeš se. I prekini da sereš o HAARP-u leba ti.
- Sine, da ti kaže ćale nešto. Mene samo Poli salama sme da ubije. A sada ćuti i mrš napolje da si srušio onaj stub tamo ispred kapije. I da reč nisam čuo. Ščuo?
Pravljenje grudvi i gađanje istim, praktikuje se svuda u svetu. Ovaj vid "zimske radosti" za decu u Srbiji, predstavlja uvertiru za iživljavanje i masakar.
Trajanje naivnog, dečjeg grudvanja, koje prethodi karambolu smanjuje se iz generacije u generaciju. Nakon toga sledi jedan od uobičajnih scenarija.
Verzija prva
Dečaci napravili klan i krenuli u poteru na devojčice. Krvnički im sa razdaljine od metar, gruvaju ledenice u glavu. Klinke uplašeno vrište, neke hrabrije, pokušavaju da uzvrate. Ishod: Devojčice mokre i uplakane, nema veze, naplatiće im za desetak godina petostruko.
Verzija druga
Klinci se dele u dva klana. Jedni su za Željo, a drugi za Sarajevo. Odpočinje razmena projektila i traje sve dok "najveća faca" klinca, neko ne pogodi ledenjačom u oko. Tada Napoleon uplakan naređuje svojim trupama da krenu u borbu "prsa u prsa". Ishod: Opšta tuča. Modrice, posekotine i ukori od strane učiteljice.
Verzija treća
U ovom slučaju, celokupno društvance usmerava svoju mržnju prema dežurnom, odeljenskom neprijatelju broj jedan. Da bi dobio tu titulu, klinac mora da ispuni bar jednu, od podonje navedenih normi: debeo je, ima klempave uši, nosi naočare ili sluša "one metalike". Rulja, obično nakon poslednjeg časa, bombarduje nesrećnog klinca, baca ga na zemlju, dok ga pojedine male, ljigave jajare, bodu đonovima u bubrege. Klinac, isprovociran i ponižen, uzima prvi čvrst predmet koji mu se usput nađe. Zaslepljen uticajem adrenalina i besa, klinac manijački satire sve svoje tlačitelje, koji se nađu u blizini. Ishod: Masakar. Ozbiljne povrede. Novinski članak o incidentu.
O, te dobre stare zimske čarolije...
Svi ti govore da staneš. Čekaj, razmisli malo, dosta imaš u rukama, nemoj to sve da ti padne u vodu. Nemoj da si večiti gubitnik, koji kao da srlja u poraze. Kažu ti da ako nastaviš, da si mazohista običan i da nisi ni vredan bilo čije pažnje i drugarstva. Sve sabiti u momentu, ej!
Pušiš cigaretu i gledaš ih u izmaglici. U glavi ti se mešaju neke reči koje jedva dopiru kroz tvoju pijanu glavu. Da li da ih poslušaš? Ipak je mnogo u pitanju. Daj, stani, razmisli. Ipak ima nečega u ovome što ti govore. Možda i nije vredno rizika, a sigurno da nije vredno tolikog gubitka. Ipak su u pravu, zaključuješ jedva. Poslušaću ih, kažeš sebi.
I zamalo i da uradiš tako, da ti se nije javila misao: Ali onda će ONI biti u pravu. Kako da im kažem da su u pravu? Sa druge strane, ako i pogrešim, pogrešio sam jer sam to uradio U INAT njima. Da me nisu toliko pritiskali, ne bih to ni uradio. U svakom slučaju, ako izgubim, oni su krivi, ako pobedim, zasluga je samo moja.
Ali ipak... Treba razmisliti, mada nema još mnogo vremena, sve je manje vremena. Zbog čega bih rizikovao sve ovo? Kome i šta više da dokazujem? Dosta je bilo od mene, i mlađi su videli kako se radi i kako treba postupiti. Mada, ako uspem... A i oni su mi krivi ako ne uspem, baksuzirali su me... A i nema šanse da ne uspem...
U tom trenutku u sebi ponosno uzvikneš "E, sad neću ni kako ja hoću!", nekako se setiš svog datuma rođenja, i razdereš se:
"Mali, sve na dvaespet!", i gurneš celu hrpu žetona ka krupijeu dok se kuglica točka neumitno okreće... Svima dah zastaje... Kuglica staje...
Dok se teturaš pešice do kuće, pun pića na račun kuće, pušiš poslednji Marlboro koji ti je ostao u džepu, setio si se da si mogao da ustaneš sa stola sa petnaest hiljada evra u džepu. Kad vratiš sve dugove, ostaje ti dvanaest. Ko gospodin! I svi su ti i pričali.
Ali onda ne bi mogao da napraviš onaj šmekerski kez kad si im video uznezverene face dok su te gledali kako u jednom potezu bacaš celu svoju budućnost, i dok im je u glavi kako ćeš opet od njih da se žicaš za pljuge i da ti plaćaju hranu u studentskoj menzi. Ne bi im se smejao u faci dok ti psuju mater nenormalno i jedan po jedan ljutito odlaze od tebe.
U inat svima!
Jako loša stvar , pogotovo ako se vratiš subotom u 4 ujutru kući pijan ko guzica a sedam sati pre toga si reko da ideš na kafu.
Penješ se uz stepenice , duša ti je u nosu , znaš da moraš da probudiš roditelje da ti otključaju i jebeni rasplet koji sledi. Ustaje ćale , otključava , i počinje da koristi najnenadjebljivije izraze za koje nisi ni mislio da tvoj ćale poseduje u svom vokabularu . Počinje da psuje tebe , sebe , kuče , Miloševića , svevišnjeg , komšiju u guzicu rutavu , seme , pleme i ostalo . Ti ulaziš , počinješ da se smeješ do jednog trenutka dok ti svevišnji ne pokaže svetlost kojom trebaš da budeš vođen (u ovom slučaju pravo do daske za peglanje iliti vc šolje ) dok ćale i dalje spominje užu i širu familiju pogotovu tetku iz Novog Sada koja se slikala sa flasom tekile i tobom u naručju neposredno posle tvog prvog rođendana . Da si poneo ključeve od kuće , otključao bi vrata , upao ko gospodin čovek bacio peglu u lavor pored kreveta i lego da spavaš .
Svježe premlaćena osoba, prekrivena šljivama.
- De si, matori, šta ima, nema te 100 godina...
- Opaaa, vidi ga Šljivančanin! Evo, s faksa, krenuo kući da odmorim malo.
- Šljivančanin? Jeste da se nismo dugo vidjeli, al' da si mi prezime zaboravio, to mi nije jasno...
- Ma Šljivančanin, šljive, konjino. Ko te to ispresavij'o, a?
- A to, ma ćuti, saznala ova moja za komšinicu Maju, ubila boga u meni.
- Au, brate, oklagija?
- Pegla, matori...
- U jebote, dobro si ti i proš'o. Šta ćeš sad?
- A ništa, šta ću. Valjda se iskulira malo, u najgorem slučaju ću da iscimam Maju opet, da se malo oporavim...
- Taj rad.
Jedan ili dvoje ljudi, ortaka iskusnih u polju verbalnog tovarenja, ubijanja u pojam i generalnog savetodavstva, bivši dežurni psiholozi za Kurtu i Murtu koji su imali potrebu da istresu sav svoj jad i teskobu baš na njima. Sudbina im udeli dvosekli mač, savršenu sposobnost sklapanja psiholoških profila i lociranje izvora problema, ali im udeli i zdrav razum i savršenu sposobnost da oteraju sve to u majčinu i postanu Seksolozi - poštena, dobronamerna gospoda koja će uz pivo i smešak svaki vaš problem koji im iserete pred noge, pseudofrojdovskim metodama rastumačiti kao blokadu uzrokovanu raznoraznim manama u vašem seksualnom životu.
-Momci jel' imate dva minuta, moram nešto hitno da vas pitam, vas kao muškarce mislim.
-Pitaj pobogu, tu smo da pomognemo!
-Pa evo onaj moj Miljan...čovek mi se ne javlja već dva dana! Ne mogu da verujem da je još uvek ljut zbog onoga u subotu i...ja ne znam šta da radim. Ja njega volim i ne želim da misli da sam neka droljetina, ne razume da je kriva drugarica, a ja ne znam kako da razgovaram sada sa njim, on je ljut i kaže da je razočaran i...
-Stani. Jesi ti njemu dala guzu?
-Da? Šta? Ma nisam bre, nemoj da me zajebavaš!
-Slušaj, saosećam u potpunosti sa tvojim bolom i najiskrenije ti predlažem sledeće: daj mu guzu.
-Šta bre?
-Slažem se kolega. Daj mu guzu.
-Fuj!!!
-Šta bre fuj? Hoćeš poverenje? Daj mu da ti ga surdukne u rč, odigraj mu malo rigoleto i eto svadbe! Provereno jebote, pa da li ti mi delujemo kao da bismo se zajebavali za takve stvari??
-Joooj ne znam...aj' hvala vam u svakom slučaju, idem da ga zovem pa ćemo da vidimo, ćaooo!
-Još jedno dobro delo danas. Evo ruke.
Prelepa banatska ravnica pod svojim majčinskim skutima gaji najzagađeniji vodotok u Evropi, takozvani Begej. Naravno, to se demantuje, pošto je Begej zapravo kanal, a ne reka (slično kao i DTD). Ostaje Tamiš kao jedina reka koja teče Banatom, a na kojoj pecaroši moraju da skaču po udici kako bi ova uopšte potonula.
No, u svakom slučaju, podzemne vode su priča za sebe.
Odatle se napajamo vodovodom. Nemamo fabriku vode, te je ona postala svojevrsni adut svake političke kampanje: Glasajte za nas i dobićete vodu
Elem, vodovod u Banatu, pogotovo u srednjem delu je verovatno pravljen od tajnih legura korišćenih za Titova atomska skloništa, jer ne postoji element u svom prirodnom obliku koji bi dozvolio da ga miluje i dodiruje banatska voda.
Priča se da je Žeželj na ideju o prednapregnutom betonu došao kada se satro o parče banatske vode.
Nakon sipanja u čašu, nakon što dođe u dodir sa vazduhom, stvara se polje nultog trenja između vode i zidova čaše (staklo je vremenom evoluiralo na novi kvantni nivo) da se čaša ne bi istopila. Kako vreme prolazi, nakon što pivolika tekućuina prestane da se komeša i da pokušava da izađe iz čaše, počinje period segmentacije. Izdvoji se u tri sloja, slično nes kafi sa mlekom.
Srednji, najtanji jeste voda, onoliko koliko se potrudila da to bude.
Gornji sloj su naftne mrlje, pomešane sa ostalim tečnostima koje su lakše od vode, tu počinje horizont događaja sličan onom kod crne rupe, pa još uvek nije utvrđeno šta se još tu nalazi.
Donji sloj, koji se skupi da dnu, mogao bi se koristiti za pravljenje spejs šatlova, jer se tvrdokorno lepi za dno čaše.
Kod banatske vode važi pravilo da se ona može sipati u čašu, a u nekim slučajevima se i čaša može sipati u nju, na većim temperaturama, pošto se banatska voda topi na većim temeraturama od topljenja stakla.
Sosa - Lalo, opet mi je mašina zaribala! Jel sam ti stoput kazala da Kandi kupiš, a ne ovaj Gorenje, to su oni Slovenci, to ništa ne valja!
Lala - Kanda Kandi ne bi bila bolja, prošlog puta je majstor izvadio iz nje kamen velik ko meteorit. Pon'o ga je kući dima uspomenu.
Sosa - Ta mani ga... Ako ideš u prodavnicu da kupiš onaj vim za ruke da operem neke šerpe, navatalo se iznutra k'o na rudara.
