
Свјеже премлаћена особа, прекривена шљивама.
- Де си, матори, шта има, нема те 100 година...
- Опааа, види га Шљиванчанин! Ево, с факса, кренуо кући да одморим мало.
- Шљиванчанин? Јесте да се нисмо дуго видјели, ал' да си ми презиме заборавио, то ми није јасно...
- Ма Шљиванчанин, шљиве, коњино. Ко те то испресавиј'о, а?
- А то, ма ћути, сазнала ова моја за комшиницу Мају, убила бога у мени.
- Ау, брате, оклагија?
- Пегла, матори...
- У јеботе, добро си ти и прош'о. Шта ћеш сад?
- А ништа, шта ћу. Ваљда се искулира мало, у најгорем случају ћу да исцимам Мају опет, да се мало опоравим...
- Тај рад.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ocena kilo!
+
Može +
Фала људи. :)
Kul primer.
+
Sav u semaforima +
Може! :)
Lolo, Šljivančanin bio nadređen mom ćaletu u ratovima 90ih... +++
Плус на израз. Иначе, ови вам примери (многима) све неки исти фазон. Завршава се са "тај рад", "шупичку материну", "ако ме разумеш"... Смарају ме, престаћу да их читам. :Д
Tako o srbskom heroju? Sutra ćeš vako pisati o Arkanu, sramota!
Стари ти палио по Вуковару опааааааа
Serija?
+
Заред'о мало. :)