Oblik zavisnosti,slicno kocki.Naime,dok normalni ljudi zamene telefon tek kada im crkne,ili kad toliko omatori,da izaziva podmeh okoline zbog svojih gabarira ili nedostatka funcija ,bolesnici(u koje spadam i ja),non stop menjaju telefone,bez obzira na njihove funkcije. Kao i svaki kockar,ovakva osoba ce pre ili kasnije da izgubi lovu,jer ce ga neko vec zajebati ili ce on to sam uciniti,kada bude dao nesto ispravno za neko govno koje ce da mu crkne za par dana.
Jebiga ,pocne kao zabava,pa kad se navuces,non stop pucas neku lovu ,te za novu bateriju,te kablic,te maskica....
Pokušaj da jedan tužan dogadjaj pretvorimo u paganiju i skaradu. Naime, jedna od redjih prilika da vidiš dalju rodbinu sa kojima sticajem okolnosti ti i tvoji ne održavate najprisnije kontakte, iako se ničim niste zamerili. Da, hteli vi to ili ne, saznaćete sve aktuelnosti iz prve ruke - cenu žita, kako je rodio kukuruz, ko se po selu s kim jebao a nije trebao, gde je u stvari pogrešila reprezentacija Srbije na svetskom, ko nam kroji kapu, ko e u vladi koliko korumpiran i kakva se sad zavera kuje protiv Srbije po nekim mračnim prostorijama (Ljudi se nisu videli dugo, pa pošto su odneli sveću i peškir i stavili 500 dinara, izjavili sauešće, moraju i da se ispričaju).. Da, neće vam promaći ni razgovori sredovečnih žena, od kojih će neke primetiti da nije dugo krečeno, da kisela nije dovoljno hladna i gomilu tračeva, saveta u vezi sa oblačenjem, pravljenjem kolača, postavljanjem prema pijanom mužu kad se u 3 noću vrati kući i još svakakve pikanterije.. Da, tvoji će primetiti ko nije plakao ili je plakao malo pored sanduka, ko je šta napisao na vencima, ko nije došao (zamerka za čitav život), ko se koliko ucrnio i koliko su ih odrapi za sanduk, venac, cveće, 50 litara čorbe i ostale potrebe da bi se obavio ovaj neprijatan dogadjaj.. E da, neko je i umro. Pokojnika će uglavnom pominjati bliža rodbina, dok će se roditelji ustrčati oko onih koji su došli da im ništa ne zafali, a ostali će samo konstatovati kako je pokojnik bio star čovk, došlo je i njegovo, bitno je samo da ide po redu i daj da pričamo o nečem veseijem, na primer fudbalu.. Kada sahrana krene iz dvorišta obavezno se razbija tanjir, formira se kolona koja ide sporo i koja se četo iseče u nekoliko manjih grupa i raštrka, zaustavi se saobraćaj, a oni koji prate pokojnika u poslednjio šetnji u početku ćute ili progovore nešto tiho, ali kasnije uz žagor nastavljaju razgovore koji su započeti još u kući ili dvorištu pokojnika. Neko će svakako konstatovati kako sahrana ide sporo i kako bi moglo da se požuri, što će u onima koji nose krst i barjak na čelu (obično unuci) izazvati neodoljivu želju da im iste zabiju u srce na licu mesta. Kolona staje kod svake kuće čiji je domaćin spreman da plati popu da otpeva kratku molitvu (da, zapamtiće se i pričati i ko je spustio sanduk ispred kuće a ko nije). Na groblju se potrudite da ostanete povučeni kada krenu svadje strina, baba i tetaka oko toga da li sme da se prodje iza groba, da li preko groba sme nešto da se prenese ili bi u stvari i trebalo, i pokušavajte da zamislite da je popu u stvari stalo do pokoja duše dragog raba božijeg, da peva sa osećanjem i da ne razmišlja koliku cenu će da odrapi (postoje izuzetci, ipak sve redji).
Sahrana je tužan dogadjaj kada se zauvek rastajemo od nekog koga smo voleli i koga pokopavamo u hladnu, crnu zemlju.
Ultimativni, do jaja, kul, svrš u gaće pozdrav. Viši nivo od rukovanja. Znak da si sa nekim na jebem ti sestru u pičku. Nenadjebiv osećaj te obuzme kada njegova pesnica udari u tvoju. Imaš osećaj da ste sada kao Koja i Mlata, Divac i Paspalj, Čeda i jednorog, tetkica i vim. Ruku ne pereš dok ne počne koža da otpada sa nje, jer na njoj stoji trag početka jednog divnog prijateljstva. Mnoge pijane i besane noći u najavi. Crnkinje u Amsterdamu, Moldavke u Bugarskoj. Tuče u Budvi. Dodavaće ti loptu na fudbalu i kad niko neće. Dao ti je znak. Zajebancija počinje.
- De si brate :pesnica o pesnicu pozdrav: - De si... (oh, moj novi najbolji prijatelj) - Šaka mi prljava brate, pa da te ne isprljam...
Prva balistička raketa na svetu koju su razvili nacisti 1944. i sa njom bombardovali London nekoliko hiljada puta. Originalno kreacija Vernera Fon Brauna, koji je u njenom građenju upotrebio robovsku snagu stotina ljudi, koja je dovela do smrti većeg dela iste populacije (što ipak Amerikancima nije smetalo pa ga nisu poslali na Ninberg). Braun je na osnovu njenih nacrta Zapadu dao mogućnost da izgradi interkontinentalne rakete sa bojevim glavama, a kada su Sovjeti lansirali Sputnjik, i mogućnost da pošalje prvog čoveka na Mesec...
29. novembar su slavili odredjeni iskonski komunisti kao moj deda koji je siroma žarko želeo dao ode kod ljudi na slavu i išao, a morao je da nadje povod i da ugosti ljude u svovoj kući. Tako je on i mnogi drugi ipak našao način da ostane socijalno prihvatljiv i da prodiskutuje politiku uz gledanje boks mečeva turnira Beogradskog Pobednika. Slava je najviše imala smisla i bila interesantna u vreme višepartijskog sistema pa sve do ukidanja praznika. Moj deda ne slavi više, živ je, nije to, samo su ubili taj praznik.
-Udri ga, to, to, leva, leva! -E bre kad se izvidesmo na ovu tvoju crvenu slavu, aj živeli!
Znaš li, ti prijatelju što ovo čitaš, ima svega nekoliko stvari koje se nikada neće promeniti. Čovek je takvo biće, da hteo to ili ne, uvek će imati onog crva sumnje i nepoverljivosti prema osobi koja dolazi iz druge kulture, drugačijeg društva. U suštini, hteo bi on da prihvati tu drugu osobu, samo, deli ih zid.
Jebiga, loše je to. I svi su toga svesni. Ali su svesni i da i onaj sa druge strane tog zida ispred sebe ima isti taj zid. Nije tu stvar o kastama. Jednostavno, društvo te godinama truje pričama o tim drugima, o tome kako su oni ovakvi ili onakvi, znaš, truju te ljudi kojima veruješ, a koje su trovali ljudi kojima su oni verovali, i tako u nedogled. Jesi od njih kupovao pirate i jesu oni dali Hristo Stoičkova, ali znaš ti dobro prijatelju da oni zabijaju nož u leđa. To je postao aksiom. Verovatno je i Brut bio Bugarin. Jeste, jeste da nije religiozan ovaj lik, ali jebiga, vidiš šta rade po svetu, nikad ne možeš biti siguran ko je od njih zaista onakav kakvim se predstavlja. Dobar i fin dečko? Ma ne, nemoguće da je on napravio sranje. Auuuu.
Vidiš, svi mi znamo da stereotipi često nisu daleko od istine, ali isto tako, ne znamo da pored onih stereotipnih, postoje i oni koji malo iskaču iz mase. Znamo i ti i ja da je glupo nekoga okarakterisati kao ovakvog ili onakvog, iako ga ne poznaješ dobro, ali najčešće je potrebno da te taj neko po sred face raspizdi osobinom koja je kontradiktorna stereotipu, da bi joj ipak dao šansu da pokaže kakva zaista jeste. Samo, znaš, nisi joj ni za to dao priliku, jer si pun predrasuda.
"Stajali smo tamo na Kališu, negde na stepenicama. Pili smo pivo, pričali i zajebavali se. Bilo je tu mnogo različitih osoba. Većinu nisam poznavao ili sam ih znao ovlaš. Interesantno, u neku ruku, iz nekih priča, te ljude sam na neki način i poznavao. Ali opet, čudno je sve to.
Vreme je prolazilo, pored nas je prošlo par grupica ljudi. Ja sam ubijao četvrto pivo i nastavio priču sa par osoba koje su se našle pored mene. Sve ovo mi je bilo pomalo čudno. S jedne strane, gledam gomilu osoba koje su se ovde našle da zableje sa bićima koje ne znaju, a sa druge strane gledam one druge grupacije ljudi koje opet nemaju takvu priliku. S jedne strane, ni sam ne znam što sam došao ovde, i kada bih bio neutralni posmatrač u celoj ovoj priči, ovo bi mi bilo zaista neshvatljivo. Čak i sada jeste u dobroj meri. S druge strane tu sam, gledam one obične ljude i ne mogu da se otmem utisku da su svi isti. U meni se bore Vukajlijaš i čovek."
Dijametralna suprotnost od tajsonke. Nemaš ti šta vidit', doslovno žena zmija. Identična neuhranjenoj šurenoj ćurki, ni u supu ne valja. Blijeda k'o krpa, bazen pijavica ne bi izvukao iz nje 0,3 ml krvi, 'nači kad bi joj čvarak dao, čvarak bi nju pojeo. Ne može se ni razmnožavat više, četkica za zube joj utihne vapaj za kurčetinom. Idealna za modnih revija, gdje su najbolje anoreksične mlade sudanke oboljele od hepatitisa, HIV-a i malnutricije i češke kurvetine na dopu.
-Zipa cupija, kako bi joj mališa ukrotio bibca, joj. -Daj čovječe, pa ti bi vreću krompira naguzio, vidi kakva je, sto posto na dijalizu ide dva puta sedmično. -Šta sereš, ne traže se više debele 'ćerke bestidnice bogatih industrijalaca 19. vijeka. Malokrvnost je jebozovnost. -Pa vidi kakva je žlipava k'o švargla, jebote sunce. -Ne kenjaj, odoh joj jedan dvojni C platit'. ---------------------------------------------------------------------------------------------- Kafana "Kod Kumašina", slava Blagočasne Verige.
-Ćao mala, čije li si prase tanano, hehe? -Je l' ti mene malo zezaš, ha? -Ma ne, samo ti Seljačku Bunu citiram, obožavam poetične stihove. -Hehe, takoc znači. Šta se radi? -Evo, paprike zaliv'o, izvini zbog ove kaljavosti, al' mor'o sam doć' kumu slavu čestitat', inače vlasniku ove divne kafane. Će popiješ nešto? -Možica, dupli vinjak s kišobrančićom. -Kelner, podaj gospodi, meni i pivčugu ponesi. Izvini, ako sam nepristojan, al' što si tako žlipava? Da se zna meni si par ekselans. -Manekenka sam, ali vjeruj ne daj da izgled zavara, mogu vepra ustrijelit' iz jednog hica s kilometar.
Lik kome su oči uvek veće od stomaka, arhigrebator, u stanju je da pojede pregaženog tvora, samo ako mu ga putari daju džabe, i da popije Frutela Cola koja je stajala otvorena šest dana na klupi pored terena za basket! Kažu da je jednom u životu dao pare kada je ekipa skupljala za sok... Sledećeg dana je dobio boginje! Nema ni braću ni sestre, pojeo ih je, a komšije i žive u strahu još od dana kad su mu izrasli mlečni zubi.
Prodavnica negde u kraju, tri druga preturaju po džepovima tražeći sitniš da kupe grisine! Bora pokušava da uhvati bolesnog goluba i ne odgovara na poziv drugova da se učipi!
Jerema: Jedi Đole jebo te bog, jedi!
Đole: Ma ne mogu više čoveče, slano ti ovo govno mnogo!
Jerema: Jedi molim te!
Bora pokušava da zgrabi kesicu!
Đjole: Ma ne mogu, šta si zapeo toliko??
Jerema: Ma jedi, samo on da ne jede majku mu jebem!!!
