29. novembar su slavili odredjeni iskonski komunisti kao moj deda koji je siroma žarko želeo dao ode kod ljudi na slavu i išao, a morao je da nadje povod i da ugosti ljude u svovoj kući. Tako je on i mnogi drugi ipak našao način da ostane socijalno prihvatljiv i da prodiskutuje politiku uz gledanje boks mečeva turnira Beogradskog Pobednika. Slava je najviše imala smisla i bila interesantna u vreme višepartijskog sistema pa sve do ukidanja praznika. Moj deda ne slavi više, živ je, nije to, samo su ubili taj praznik.
-Udri ga, to, to, leva, leva!
-E bre kad se izvidesmo na ovu tvoju crvenu slavu, aj živeli!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.