Reči koje opisuju čoveka kome je nemoguće ući u trag. Mobilni mu je sve vreme isključen, ili još nije nabavio novi od gubitka poslednjeg pre par meseci. Ako ga nazovete na fiksni, javlja se njegova majka koja nema pojma gde joj se sin nalazi. Ne poseduje ni svoj e-mail, a kamoli fejsbuk stranu. Zajednički prijatelji kažu da ga nisu videli ni čuli već mesecima. Jedina mogućnost da dođete u kontakt je slučajan susret u gradskom prevozu u delu grada u kojem ga nikad ne biste očekivali.

Malom modifikacijom ovog opisa može se dobiti i pretnja od koje se ledi krv u žilama.

Tehnološki hendikepirana osoba kojoj su uskraćeni širom sveta dostupni dečiji nestašluci.

Ne, nema veze sa onim pajpom. Izraz nastao iz odbojkaškog pajpa. Pajper je osoba koja se ubacuje iz drugog plana, jebe otpozadi, na mala vrata ulazi i onda pravi bum. Njega nema, ne znaš da je tu, ne primećuješ ga. Onda ga primetiš, ali uvek kasno, kad te je već sjeb'o.

Najveći kompliment koji može da se udeli. Jer ako je kao da si ga ti napravio znači da je veličanstven kao i ti. Jedini problem je što taj termin retko koriste ljudi kao Djovak a previše često gubitnici tranzicije, alkoholičari i tome slično što smrdi na znoj.

Onomatopeja pljuvanja. Ništa telesna tečnost, samo reč. Koristi se kada objekat pljuvanja nije zaslužio čak ni da ga zaspemo salvom psovki i uvreda. Razočarao nas k'o Mijatović devedes'osme, izčup'o nam srce špic-klještima. Kada bes predje u jed!

U našim vazda svinjoljubivim krajevima (ruralnim, pre svega) ova etiketa se prišiva izrazito sitnim i mršavim ljudima, takozvanim kikirezima. Nemaš ga šta videti, što bi se reklo. Drugim rečima, neko ko u poljoprivrednoj sredini nema previše šanse za opstanak.

Odbrambeni stav u borbi sa termitima porodičnog stabla. Ljubav za ljubav, a sir za pare.

Filozofija seksualnog predatora labilnog mentalnog sklopa, čoveka koji ne preza ni od kakvih moralnih načela zdrave seksualne kulture.

Plan postojanja tipičnog grandž benda.

Izraz koji seljanke (i poneki seljak) koriste za prihvatanje nastale situacije koja je pogrešna, ali ih mrzi da je isprave. U suštini označava lenjost.

Jedan od najjačih halucinogena. Sintetisao ga je Albert Hofman 1938. god.
Ali tek 5 godina kasnije, počeo ga je ozbiljno proučavati. Testirao ga je na sebi, i upisivao zapažanja u dnevnik. Jednog dana je zapisao:

Što manje vaši matorci znaju da ga koriste to bolje po vas.

Sorry na srpskom. Ne ište praštanja poput izvini, a insinuira jedno dvosmerno strujanje podrazumevanja da smo svi u istom kotlu.

Popuši ga ciganu

To je jedno sebicno i razmazeno deriste koje nema obzira ni prema cemu i ni prema kome.Sto ga majka vise ljubi i voli i sto mu vise poklanja skupe igrackice sve je gori i gori!Njegova idealna zenska mora da kuva ko njegova mama,da pere ko njegova mama,i da mu sve udovoljava kao sto mu je udovoljavala njegova mama,a kad mu nesto nije po volji on onda gromoglasno vikne iz svojih najcesce debelih gramzivih alavih usta tako da se zemlja zatrese samo sto ne zaplace.Taj je kao mali cmizdreo,valjao se se i lupao o pod u prodavnici da mu kupis ono sto on hoce.Misli da je centar svemira.

Pičkasta verzija popularne narodne izreke "Ko ga jebe".

Rečenica koja prva pada na pamet nakon dugog čekanja autobusa ili taksija.

Običaj da se pre ili posle ručka popije alkoholno piće karakteristika je velikog dela civilizovanog sveta. U nekim situacijama nalazimo se pod pritiskom da to piće odbijemo, a onda stupa na scenu domaćin sa ovom izrekom dajući nam oslobađajuću kartu za laganu intoksikaciju.

Najveći strah u Srba.
Srbi se plaše promaje vise nego dušmana, kolere ili političara. I na najmanje strujanje vazduha u prostoriji skaču kao opareni i sklanjaju se sa promaje ili zatvaraju vrata ili prozor. Oni dobrovoljno pristaju da klime i ventilatori duvaju direktno u njih, ali kada je promaja u pitanju to je druga priča. Od detinjstva nas plaše nečim sto nazivaju facijalis. Čak nam i demonstriraju kako će nam se lice ukočiti i kako ćemo izgledati strašno. Prete nam i upalom ušiju, mozga, ukočenjem mišića, oduzimanjem delova tela. Kud promaja okom, tud mi skokom. Mrdne li se malo zavesa na 40 stepeni i dune li kroz kuću, nastaje opšta pometnja, veća nego da je tu zavesu pomerio masovni ubica koji se iza nje sakrio u nameri da nas sve istranžira.

Dejan Cukić određenog društva, kada on dođe niko neće ni da se pozdravi sa njim, ne jer ga ne podnose nego ga jednostavno ne primete. One koji su prisniji sa ostatkom društva, će psovati jer su na mrš u pičku materinu tj. toliko su bliski da sve shvataju kao šalu, dok će one, manje popularne ispsovati stvarno.