Kladioničar koji nikad nema predstavu šta bi mogao da stavi na tiket, pa prepisuje od koga stigne.

Gora verzija narkomana. On se čak i ne skriva, jer je on kao moćan, šprica se u venu pa ima snagu. On sme da puši i cigare, koje se ne prodaju na kiosku. Ali to i nisu cigare, nego trava, a oni da ne bi bili glupi šo puše travu, zovu je vutra. Često ne obraćaju pažnju na ponašanje i idu neočešljani, ja mislim da oni ne vole da se ogledaju. Bake govore unucima da se klone njih, a roditelji ih zovu kloošarima. I ako su drogeri, ne viđam ih da se biju, verovatno zato što su sitni. Usvakom slučaju ne dopustite sebi da vas zovu droger.

Neobičan fenomen koji se dešava kad god šetate pored bandere koja je funkciju osvetljenja postavila na iste principe keo EPS-ovo snabdevanje strujom devedesetih. Dakle fenomen se svodi na to da bandera reaguje na svakoga koga prođe tako što automatski gasi ili pali svetlo što može rezultovati problemima ako su sve bandere u parku postavljenje na tom principu, jer onda ćete se osećati kao Dambldor koji gasi svetlost u "Kamenu Mudrosti" sem što nećete moći da odbijete mračna stvorenja iz parka prostim mahanjem štapića osim ako nije velik kao prosečna letva. Niko još ne zna kako to bandere uspevaju tako da reaguju, neki tvrde da je to tajni plan komunalnih službi al' se većina ljudi slaže da je ovo stanje bandera prokleto nervirajuće...

Pretposlednji stadijum nerviranja iskazan gromoglasnom psovkom kad majstoru zidaru ili moleru ne ide baš sve od ruke, padne kapa u polikolor ili svež malter, pa mora da prepravi špaklom ili mastarom ono što se ne da prepraviti.
Poslednji stadijum nerviranja ogleda se u tiho izgovorenoj, ali odlučnoj rečenici:
- Bacam alat, neću više da radim, au pičku materinu...

Djordje Miljenovic, Winegal. Clan grupacije Bad Copy. Zavrsio neku muzicku skolu i muzikant je. Svira vise instrumenata. Izdao nekoliko solo albuma, a Ortaci Ne Znaju(zadnji solo album) razbija. Kvalitet brate. Inace saradjivao sa Marchelom, Prti Bee Gee i ostalima. Kazem-kvalitet brate. Bajdvej, ovako se pravilno pishe.

To su sve one sijalice koje se u srpskim domaćinstvima odviju i odlože, do nekog narednog slavlja.

Kaže se za one koji su se uspešno provukli kroz osnovnu i srednju školu (neretko i fakultet) uz pomoć štapa i kanapa. Prosečan produkt našeg obrazovnog sistema: u ranoj mladosti su savladali upotrebu puškica, razvijali svoje sposobnosti uporedo sa razvojem tehnike, master copy-paste/a, doktorat iz muljanja, a priča se da neki mogu da hodaju po vodi..

Muzika danas jako popularna nastala verovatno kad je nekoga zajebavao kompjuter pa je primetio da se od error zvukova u dobrom ritmu moze napraviti muzika i zaraditi pare.
Tokom evolucije ove muzike danas su to error zvukovi u ritmu sa copy/paste refrenima poznatih pesama.
Ali u svakom slucaju, na nasu (ne)srecu mi imamo narodnjake.

Naprave stvorene simbiozom kompjuterskog misa i desne sake, koje zbog provedenih deset hiljada godina na Vukajliji misle da su upili svu duhovitost ovoga sveta i onda je zivot postao toliko dosadan da je sve sto procitaju nezanimljivo. Svakih 20 sekundi refresh-uju stranicu "Definicije" i ne mogu da docekaju da stisnu palac na dole, pomisle "Au, pogle' ovoga..." i iseru se u komentar.

Најобимнији и најзахтевнији домаћи задатак који сте током школовања дали својим родитељима да вам ураде.
Ако не желе, увек можете платити некоме да то уради уместо њих (и вас), само прво проверите да то није неки од професора који су вам у комисији. :D
У случају да морате сами, ту је стара добра Wikipedia, и copy/paste техника.

Ovo je oglas koji naivni studenti iz provincije treba da preskoče jer iza njega stoje stanodavci sa neobičnim manirima.

Prekinuti nekoga u govoru metodom, pak, sopstvenog govora. Ne sačekati da individua s preke strane završi svoju mis'o, već se na krajnje indiskretan način ubaciti usred njegove ili njene rečenice, odnosno rečenica. Konsekutivna reakcija "prekinutog" može varirati od one unutrašnjo-misaone do one spoljno-prekogubične, ako me razumete.

Elem, svojevrsna odlika nevaspitanih, neurastenično-kompulzivnih, narodnih poslanika, političara uopšte i Žike Seljaka. Au, kakva je to čobančina, ljudi moji...

Израз који се користи за огромно испаљивање које се граничи са понижавањем. Екстремно неиспуњавање датих обећања, поспрдавање са твојим ликом и дјелом.

Наиме, Роберт Џордан је неки тамо писац епске фантастике, творац Точка времена, књиге са једанаест дијелова и хиљаде страна. Човјек је одлучио да своје фанове почасти огромним уживањем, па им је намијенио дванаест књига. Написао је првих једанаест, до зла бога заплео радњу, разрадио причу, довео до самог расплета.

Али авај, све би то било добро да није умро прије него што је стигао да напише последњу књигу, од неке болести са запетљаним именом и тако оставио своје фанове огорчене, кивне и надасве тужне.

Јебига брате, могао си сачекати са умирањем бар док не напишеш и ту последњу...

Pojednostaviti stvar.

Najgori mogući način da vam neko čestita rođendan. Obično vam na ovaj način čestitaju potpuni neznanci pomoću COPY-PASTE (na kraju obično dobijete srce). Kad vam neka osoba na ovaj način čestita, znači da joj je do vas stalo kao do godišnje aplitude procenta vlažnosti u Gani.

Antiplagijatorista i veliki borac.Strah i trepet vicomana i onih sto pisu glupe fore.
Njeno glavno oruzje je recenica copy/paste kojom razara sve pred sobom i ne ostaje ziva dusa na komentarima kada to napise!
Kada to napise taj je primoran da brise tu definiciju.
Verujem da su svi zaljubljeni u nju zbog toga sto je tako opaka i ostra!

Nešto što je staromodno, prevaziđeno, demode. Objedinujuća definicija svih prošlih, zaostalih vremena i generacija koja nimalo ne odgovara savremenom, ultra-sofisticiranom svetu. Totalitarno voluminizirani izraz koji možda baš zbog toga najradije i koriste najplemenitiji predstavnici istog: kvazi-intelektualci i intelektualke, metroseksualci, homosi i, uostalom, svi wannabe pripadnici urbane društvene kaste ljudskih imitacija i moralnih nakaza. Doduše, obzirom da termin iz naslova direktno potiče sa francuskog govornog područja, pomenuta voluminiziranost se donekle i može razumeti. Au-revoir.

Rođen davne '61 pod imenom Saíd, od ćala Alžirca i keve Francuskinje, masovnoj publici poznat kao Daniel Morales, iliti ''onaj melez šo vozi taksi i priča u fazonu ž ma te pa bufle ame vua, hehe''.
Elem, poenta bi bila da je lik uvek bio, i biće, jedna od najvećih dileja među evropskim slavnim ličnostima.
Čovek sa dosijeom po' prsta deblji od Tihog Dona, umnom nadarenošću da pored njega članovi Mense izgledaju k'o da im je mesto iza mešalice, ali i količine nerava za realizaciju proporcionalne količini empatije u Džefrija Damera.
Da ne tupim više, ''ukratko'' ću prepričati njegov tajmlajn, od devedezosme (godina snimanja prvog dela kultne francuske komedije Taksi) pa do dana današnjeg.

Himna vojnika Izraela kad krene u pojas Gaze.

Nešto što sigurno ne želite da čujete dok ste kod zubara. Vašu sigurnost u bezbolnost postupka koja je ionako utvrđena višegodišnjim žalbama ljudi na n + 1 zubara u okruženju izjava tipa "Šta je ovo, sad ćemo mi..." blago poljulja, a kasniji komentari tipa "Uf" i "Au..." kod osoba sa slabijom tolerancijom na bol dovode do drhtanja, trzanja i fokusiranog, prestrašenog pogleda koji teraju odgovornije zubare da užurbano traže antiepileptike.