Đavo je naš'o strašni sud i na drugoj strani. S jedne strane krst, a sa druge cenjeni vladika. Zlo na beskonačnu potenciju tako da je đavo mala maca.

Kada vam je teško da se setite bilo čega, tu je đavo kao zamenica.

Odlična stvar da se izvučete iz neprijatne situacije.
Kad god ste u sosu recite da je za to odgovoran đavo. Pogledajmo primere.

Anđeo koji je aterirao. I shvatio da mu je tako lepše. Generalno gledano, prezaposleno biće, veoma. Živeo je nekad u Sodomi, a imao je letnjikovac i u Gomori. Međutim, nakon Božije intervencije vatrenim ognjem kodnog naziva "Pustinjsko srce", morao je da ide u izbeglištvo. I otad je postao nomad. Luta gradovima, ređe selima. Čast krivac preljuba, krađa, ubistava...
No, ako pitanju đavola priđemo sa naučno-filozofske strane, sasvim je opravdano pitati se da li pored božije čestice postoji i đavolja čestica. E mislim da je tu đavo odradio pos'o. Uš'o je ne neki način u genetski kod čoveka i pustio da sve ide svojim tokom. Pa nije on lud da se bavi običnim smrtnicima na dnevnoj bazi. Verovatno sada leži negde na peščanim plažama Akapulka, dok mu neka Končita donosi tekilu sanrajz, i smeška se gledajući nekog Pereza kako onaniše u vodi zverlajući u dojkare majke maloletnog Dijega. Dijego, doosha mala, uz'o tubu kreme za sunčanje, i gura pesak u nju, a đavo se razdraga i pomisli:"Biće nešto od njega"!

Univerzalni odgovor na sve ono što nas kopka, neće da nam da mira, ili ne možemo da setimo kako se zaboga kaže - ono, ono bre, neki đavo.

Najvažnija komparacija u Srbiji.

Ljudi, ne znam mnogo o njemu, ali u jedno sam siguran...
Kad ova naša generacija bude "odlazila", Đavo će raditi u tri smene...

Narodsko poređenje ultimativne negativne konotacije. Ustvari, sumnjam da bih nešto mnogo pogrešio ako bih izraz iz naslova turio i na pijedestal svih negativnih poređenja jer, reala, 'de ćeš gore od Sotone lično, jebem mu majku stvarno.

Uglavnom korišćena pri opisivanju širokog dijapazona fenomena, senzacija i opažanja koje jedan ljudski primerak može doživeti u domenu praktično-empirijskog iskustva (ja se izvinjavam), naslovna kategorizacija svoju neprejebivost međ’ sličnim ili prividno sličnim floskulama iste primene bazira upravo na svojoj rečci sâm, koja tu stoji, nagađam, kao nedvosmislena potvrda jednog jedinstvenog identiteta Antihrista, a obzirom na činjenicu da pomenuti samo na TV Pink ima oko dvadesetak avatara, uopšte da ne pominjemo koliko poražavajući je broj istih u moderatorskom timu, ovde na Vukajliji.

Princip žigosanja pojava i ljudi etiketom Sâm Đavo®, razume se, varira od jedinke do jedinke, ali pretežno su to realno-opravdane situacije, možda i iz liste onih koje su nam bile usađene u glavu onda kada i nismo bili svesni svoga postanja, da ne kažem, po difoltu. Zdrava logika pod tim svakako nameće i određeni afteršejv straha, kao, uostalom, sasvim prirodne reakcije naroda kojem je Princ Tame kriv za sve&svja.

Bilo kako bilo, i nemojte rimovati na to, srdačan.

Egzorcistička dijagnoza šire i uže familije devojke čije se ponašanje u poslednje vreme prilično izmenilo. Tek kasnije će shvatiti da je đavo zapravo bio niko drugi do Đoletov tukidid.

Lik kome je više sranja napakovano nego što i zaista jeste kriv.

Izraz nastao od naziva knjige Lorin Vajsberger "Đavo nosi Pradu ", a predstavlja kratak opis danasnjih popova, episkopa i ostalih sveštenih lica, kojima je cilj iskljucivo sticanje novca i besnih vozila, kuća sa bazenima , ličnog obezbeđenja...

Dugo sam istraživao poreklo starog izraza "Đavo mu kriv". U vezu sa Srbima prvi ga dovodi Teodor Metohit u Izveštaju o poslanstvu krajem XIII veka. Ranije ga još pominju i Psel u Hronografiji (XI vek), i još pre njega Porfirogenit u Knjizi o ceremonijama (X vek), a van Vizantije na Zapadu ga nalazimo takođe i kod Huga Grocijusa u delu O pravu u ratu i miru (XVII vek), verovatno preko nekog vizantijskog izvora prebeglog posle pada Carigrada. Imao sam priliku da pogledam redak zapis Grešnog dijaka Grigorija iz VIII veka, na marginama mineja Petrove crkve. On, međutim, ne nudi poreklo, već primer upotrebe izraza. Ovde doslovno navodim pomenuti zapis:

Čovek za kog se Đavo moli Bogu da ne završi u paklu, da ga ne bi sjeb'o i uz'o mu tron.

Kao beba je drugim bebama voleo da stavi cuclu u usta pa da im zapuši nos. Kao klinja je gurao mačkama zapaljene dinamitare u dupe ili ih besio iznad vatre za noge, pa lagano spuštao ka vatri.

U osnovnoj je pokušao nekoliko drugih klinaca da ubije šestarom, a prve eksperimente na ljudima je radio već na početku srednje. Uglavnom su to bili eksperimenti vezani za sečenje ili davljenje.

Prvi otrov koji ubija za ispod trideset sekundi dizajnirao je pred kraj srednje. Probao ga je isti dan na nekoliko ljudi. Naravno uspešno.

Drži delove ljudskih tela u teglama, a ponajviše je fasciniran kurčinama i očima, pa se ponekad igra tako što stavi na sto nečiji kurac i doda mu dva oka kao jaja. Voli to da slika i kači na fejs, mada niko ne kapira da su tu pravi organi.

Umobolnik. Jebeni psihopata. Pije krv. Voli da se seče. Ima pirsing na rču. Sluša ploče unazad. Degen.

Merna jedinica za skupoću.

Bapski odgovor na sve što prema njihovim shvatanjima ne bi nikako trebalo da se pojavljuje na malim ekranima.

Pokriće za senilnost.

On čeka. :)
Još jedna narodna izreka, i misli se na to da đavo nema drugog posla, do da vreba priliku kad će vas uhvatiti nespremne i zajebati.

Onaj lik koga u većini slučajeva volimo da oklevetamo za budalaštine koje sami uradimo.

Templejt odgovor prosečnog stanovnika sa ovijeh prostora na neobjašnjivu promenu u dotadašnjem ponašanju i(li) delanju određene ljudske jednine, odnosno množine. Ad hok rešenje nepoznate, u trenutku kada se iscrpe svi logički pristupi rešavanja iste.

Ono - mora da rogati batica do jaja štuca tamo dole koliko ga spominjemo ovde gore...

Sinonim za bol.