
Još jedna u nizu internet budalaština koja je trebalo da bude smešna. Na slikama Dart Vejder, Đavo, Katarina Rebrača i ostali pripadnici tamne strane vas zovu na kolače. Đoku kolače. Kad prelaziš na tamnu stranu prvo mora da pređeš obred inicijacije. Što uključuje da uđeš u jednu veliku dvoranu gde se svi masovno jebu, ima nekih matoraca u crvenim odorama, nose neke jezive maske, pričaju nekim jezikom za koji si siguran da nije govoren hiljadama godina. I onda da budeš deo njih teraju te da biješ krv od rasplodnog bivola, zakolješ 14 tinejdžerki, i to sve u pentagramu. Dobro, nadaš se da će te nagraditi kolačima, pa to i uradiš. I onda izgovoriš neku molitvu gde se zaklinješ da ćeš sejati zlo i onda bend (svi su goli) sviraju Hotel Kalifornija unatraške. Seješ zlo, obaraš berze, izazivaš ratove, žrtvuješ jaganjce obučen u kostim žapca Kermita...A NIKO TI NE DAJE JEBENE KOLAČE!
S početkom dva'es prvog veka i masovnog korišćenja mobilnih telefona stigao nam je i ovaj genijalni izum nekog još genijalnijeg lika iz Telekom Srbije. Kako bi se prekratilo vreme čekanja na ostvarenje poziva, tj. dok se ti, napržena konjina koja je kupila telefon i sad je neko mudo javi, omogućeno je postaviti pesmu po ličnom izboru koja će da svira i para uši jadnom pozivaocu. Jest' da se ovo sviranje plaćalo đavo i po mesečno, bilo je kul imati. Jedina prednost halo tona je u tome što govori mnogo više o osobi koju pozivamo nego sve reči sveta, te čuva dragoceno vreme koje bi bilo protraćeno na dalje upoznavanje.
Žarko: Ona je boginja! Njena inteligencija je nadljudska! Njen vokabular sadrži najmilije, najdubokoumnije i najslađe reči što čovek može imati!
Čmarko: Sereš, brate... Pričaj, sise, dupe?
Žarko: Ne! Ona nije takva! Ona je božanstvo! Njene oči sjaje poput svetionika u 'ladnoj zimskoj noći na Jadranu... Njenu belu kožu su lično anđeli tkali... Njeni rumeni obrazi su zrele jagode... Njena crna kosa je dar s neba, samo meni poslata...
Čmarko: Ma da, njeno govno ne smrdi... 'Aj' zovi tu Snežanu sa sedam patuljastih anđela, ak' je taki anđeo, taman prababu da mi pozdravi tamo na nebu.
Žarko kuca broj... Iz telefona izlaze zvukovi nalik na klanje tek rođenih mačića.
,,To je ona slatka mala
koja zivi od skandala
Svakog drugog, treceg dana
njena naslovna je strana''
Čmarko: E, jebeš ga...
Put kojim se ređe ide.
Tu i đavo kopita lomi.
Doš'o red da se definiše i ova retka zverka. Dakle,...
Prepička. Pička na kvadrat. Najfinija riba međ' ribama. Žena-ubica i još mnogo toga. Jednom rečju - kapitalni primerak idealnih proporcija. Najviša kategorija jebozovnosti, boginja požude, ekspert za vođenje ljubavi i stručnjak za lepotu. Dokaz da i Bog i Đavo postoje. Naravno, i potpuno neuhvatljivo i nedostižno biće. Nju jebe samo najveći frajer, ženi ćelavi mafijaš iz kraja dok ekskluzivno pravo na nedeljno ispijanje kafe u nekom urbanom kafiću ima isključivo njen najbolji prijatelj, koji je ujedno i gej i neki modni kurac. Plodna je koliko i autonomna pokrajina Vojvodina ( ako ne i više ) i zato decu izleže ne za 9, već 6 meseci. Obzirom da joj zbog njenog apokaliptično-božanskog fizičkog izgleda i ribarska mreža stoji elegantno, jedna Prepička se i ne trudi previše oko sopstvenog oblačenja - naime, čemu to. E sad, kada bi sve ovo makar i malo bila istina, mi, muškarci na Zemlji, uopšte ne bismo znali za postojanje ljubavi. Zato, neka vam te vaše Prepičke, uzmite ih slobodno. Ja ionako VOLIM ovu moju nakazu...
- Uuuuu, brate...divi ovu prepičku što prolazi...
- Brate, jesi li ti ikad voleo...?
Onaj koji uživa u rakiji bez nabadanja kakvog mesa na čačkalicu.
- Mezni, bre, malo pršute, to je dedina prepečenica, ljuta k'o đavo, ošurićeš grlo.
- Neka, volim kad me dere...
Redovan ritual osoba koje pate od okularne hipertenzije, odnosno, od izbegavanja kuvane hrane. Ovaj obredni ritual se vrši bar jednom dnevno, kod nekih osoba i više puta s tim da je jednako zahtevan proces, iako ne zahteva prisustvo organa sveštenstva.
I da... Smrdi k'o đavo.
Nekada davno, u zemlji serbskoj, kada su čast, ponos i poštenje živeli u duhu naroda, načini Bog pticu - belog orla da bdije nebom plavim. Načini, da hrabri narod svoj, da utisne slobodu, junaštvo i dostojanstvo. Pa mu dade još jednu glavu za opreznost, dade i krunu za dostojanstvo, mač i štit za junaštvo, i načini ga dvoglavim carem neslućenih visina, plavog neba da štiti narod serbski. I imaše Serbi pored Boga, „Orlovskoga cara zaštitnika“.
Al' ne beše samo car naroda, već to beše i car drugih orlova što nadgledaše narode svoje. Služahu njemu za čast i slobodu zlatnu.
A to beše vreme davno, gde đavolja je želja bila, da se svrgne car Orlovski i načini jama tamna. Da se zbaci narod serbski i uzvisi svaka tama. I tu baci đavo seme sumnje, greh i laži. I posadi u srca njihova. Ohol beše i osvetu traži, da ubije i razdvoji svaku draž sto ih snaži.
Kako vreme dalje teklo srca serbska pokoriše se tami. I sami iz neznanja, i bez vere prave, svrgnuše Orlovskoga cara u ognjenu jamu tame, gde mu đavo dade okove i lance. A narodi behu nemoćni i slabi, tražiše pomoć al' je ne mogoše naći. A u njima osta samo spomen ptice, što na nebu bdiše i za pomen urezaše lika, Orlovskoga cara i njihovog zaštitnika. Kroz vekove i godine i do dana zadnjeg, gledaše ga Serbi na zastavama, zidinama i predmetima raznim.
I ne znadoše simbol dvoglavoga orla, te u ime njegovo padoše na bojna polja. Umesto da žive, izginuše mnogi, udario brat na brata, jer narod serbski tama u propast vodi. Svaku slobodu platiše smrću, a u smrti behu najbolji međ njima. I okovani car Orlovski, što s' istoka, što s' zapada okovi mu rascepaše grudi, služi caru tame, služi i orlovima drugim.
Druže, možeš da mažeš ove kisele vukajlijaše ali mene ne. Živiš sa roditeljima u nekom selu kraj šapca i kao ti bi da se izvališ par milja za zenba što ćeš da koristiš 3 mjeseca a održavaš cijele godine. Bolje ti je zasadi kupus il šta već ide u tom tvom selu il te pare investiraj u short selling kakvi bazeni druže Dalilud city? . Tačno se vidi kad neko nema love po ovim maštarijama neracionalnim. Idi sređuj život treba se ženiti zajebi brčakanje u nekim bazenima nisi ti taj nivo još dosego, nemoj da te đavo prevari da se upustiš u takve investicije ni za 2 života tvoja. Svako dobro
Vrsta udobne muške obuće namenjena za neformalne (casual) prilike. Tanke, lagane i bez pertlanja - nazuvaju se. Njihov pravi naziv je mokasine (prema staroj indijanskoj obući na koju podsećaju), ali u našem narodu "od milja" su dobile naziv mokasinke. Iz nekog razloga postale su omiljena obuća ljudi sa sela koji su se tek doselili u grad, kao i gastarbajtera. To važi za stariju generaciju, mlađi se danas ipak radije odlučuju za Air Maks.
Prirodno, braon, crne ili žute mokasinke u kombinaciji sa belim čarapama (omiljena kombinacija prosečnog gastosa) postale su sinonim lošeg (nikakvog) ukusa u oblačenju. Ljudi koji smatraju da imaju bar malo ukusa beže od njih kao đavo od krsta.
Opšte je poznato da svaki istinski Srbin gaji fobije prema zimi. Zato, sa prvim znacima jeseni, poseče više šuma nego što stigne da izraste za deset godina. Koliko god da se stavi u peć, malo je. Može još, treba još. Mora još. Čak i kada ćerka pobegne od kuće i mačka doživi toplotni udar, ima da se puši iz odžaka. Zar komšije da pomisle da štedi na grejanju, pa da mu se smeju? Ne, ima da pocrkaju od vrućine, al' da se vidi da im se može. Iako je temperatura takva da se ni sam đavo ne usuđuje da proviri u ovaj dom, otvoriti prozor bilo bi ravno samoubistvu,a da ne pričam o globalnom zagrevanju i topljenju lednika.
Uvreženo verovanje da bendovi poput AC/DC, Iron Maiden i Black Sabbath šire satanističke poruke u svojim numerama i da se one mogu čuti ako se traka pusti unazad. Kada jednom ovakva priča stigne do naših roditelja, baba, deda, tetki, prvo se svi prisutni prekrste, a onda počnu da kukaju i galame u panici.
Tada ne pomaže nikakvo argumentovano prigovaranje da nisu u pravu, iako nisu ni čuli pesmu. Baš naprotiv, sve će više biti uvereni da tu ima nečega, jer iako mi ne prihvatimo svesno poruke koje nam je lično đavo uputio, crna magija (tri puta pljunuti i prekrstiti se) može uvek da deluje sa diskova i memorija naših omiljenih uređaja.
Ukoliko nas neko u porodici vidi da koristimo slušalice, stari će odmah razviti teoriju po kojoj mi krišom potpadamo pod uticaj satane i usput oštećujemo svoj sluh.
Ozzy Osborne: Has he lost his mind? Can he see, or is he blind? Can he walk at all, or if he move, will he fall?
Mama (upravo upala u sobu): Juu! Sine, kakve to sataniste slušaš? Odmah to ugasi.
Baba (upada odmah posle mame): Odmah se prekrsti i te đavole da više nisi pustio. To nije bogougodno.
Tetka: Juu! Moramo odmah da zovemo popa da okadi kuću! Sotona može nesreću da nam donese.
Mama: Ju, Sotona će mi uzeti dete!... kuku meni...
Mislili ste da je pivo iz krmače (dvolitre) najgori način da se napijete? Jbg, niste probali Vino u tetrapaku. Ali za dno svakog dna važe oni plastični unučići sa žestokim pićem koje možete kupiti na trafikama, naročito oko železničkih i autobuskih stanica. Plastika ambalaže je rebrasta, tako da iz daleka liči na skup kristal. Asortiman pića u ovom pakovanju je širok, imate votku (čiji je ukus nalik na medicinski alkohol pomešan sa blagim rastvorom step soka od limuna), pelinkovac (ukus kao tečnost za sudove), konjak i brendi (slične boje i ukusa kao tovatna mast rastvorena u alkoholu) i tome slično.
Osim ako niste u poodmaklom stupnju alkoholizma i zaista mizernih prihoda, bežite od žestine u plastici kao đavo od krsta!
Klošar tetura do pulta trafike na železničkoj, istresa gomilu sitnine i kaže prodavačici:
"Ima tu, valjda, 150 dinara... Daj mi jednu onu votku, ajd leba ti... I neku pornografiju..."
Iritantna fora izrabljivana do koske od strane Zorana Kesića. Široke narodne mase svršavaju na nju, pa su i oni počeli da je citiraju kao što citiraju replike iz domaćih filmova. Al' aj kao ne moram da je slušam ako neću ,prebacim kanal i gotovo.
Đavo ne miruje, GSP se setio kako može da uzme lovu od Foksa (Prve srpske), pa su ubacili u bus 72 ,tako da svako hteo ne hteo mora slušati to sranje dok se vozi na posao ,u školu, faks, do grada svaki put kad se otvore i zatvore vrata, dakle na svakih 2 minuta. Prosto moliš boga da bus uleti u popodnevnu gužvu da malo odmoriš mozak.
Kataklizma.
Najtolerantniji ljudi su najveće zlo koje postoji, kada im konačno pređeš crtu. Bež' tada k'o đavo od krsta. Kad se mentalni skelet slomi u njih, a ti si za to krivac, budi spreman da budeš podignut metar u vazduh, a bačen 5 u rikverc.
Dobričine imaju taj talenat da mogu da trpe enormne količine govana od random ljudi i da sve to apsorbuju kroz osmeh, šalu, anegdotu ili pivo, inteligentnu ideju i analizu.
Sad, postoji caka kod te sorte.
Za razliku od normalnih ljudi, koji imaju kratak fitilj i prekorače mentalni limit svake nedelje, brzo popizde a još brže ishisterišu i vrate se u mrtvu rutinu, dobričine to rade drugačije. To se skuplja godinama, ponekad čak decenijama, negde pod neki tepih u kori mozga. Nema delete opcija, samo se gura na C particiju, megabajt po megabajt, nesvesno. A kad se hard jednog dana zatrpa do poslednjeg bita, e onda ide zabava.
Ako su normalni ljudi kašikara po pitanju eksplozije, dobričine su onda neutronska bomba. Od nasmejanog brke do ludački nasmejanog brke sa nasumično pokupljenim alatom iz radionice u par sekundi.
Ekstremno trpljenje govana dovodi, logično, do ekstremnog pražnjenja nad govnima, što opet, logično, dovodi do zadovoljavanja neke kosmičke pravde, iako ima haos potencijal da u toku radnje bude napravljeno mnogo prekršaja za dugotrajnu robiju.
vražja posla; stalna potreba za radom, često u korist sopstvene štete
ne da mu đavo mira
Izuzetno namazana persona. Manipulator. Prodavac magle. Fukara. Ona prevejana.
Zarad svog interesa mimikrično će kupovati razne sorte ljudi rečima, od sveštenih lica do ubica.
I to sofisticirano, krajnje uverljivo. Verbalna baraba.
Vokabularno naoružano glumački prepredeno stvorenje. Opasnije je ako je žena.
I Đavo može citirati Sveto Pismo za svoje potrebe.
Radnja koja se priziva nad objektom , predmetom , koji te izneveri baš kad ne nije trebao .
Piš 'o se đavo i u kola , šta sad neće da upale , lomim se tri meseca oko male Maje i sad kad konačno treba da pokupim plodove svog truda i rada , ono govno neće pa neće ! Piš 'o se đavo i u fabriku što ga sastavi i u onog što ga je napravio ! A kad me vozio tri meseca da rintam , tad je palio krv mu jebem !
To je ključ! Bez obzira da li je u pitanju riđokosa prsata pekarka kojoj uvek pipkaš kažiprste dok ti vraća kusur ili ljubazna gđa Milf iz stana ispod: pravilo je univerzalno. Čak i ona bakica preko puta. I ona bi neki đavo da se oseća posebno, iako je namirisala čamovinu.
Tu činjenicu su utvrdili najveći ljubavni teoretičari, tzv. Lav-koučevi, overila Opra, a u praksi pokazali ričardi giri, znači istina 100%.
Dakle, nemoj da dopustiš da ona bude samo jedna od sto, srce ti da, ti daš joj bol. Ne! Svako živo biće je individua za sebe i svaka ženka zaslužuje poseban tretman, koji će je izdvojiti iz roja bezličnih jedinki i postaviti je na pijedestal koji zaslužuje. Priredi joj stoga nešto što će je iznenaditi, izdvojiti i učiniti pionirkom, jedinstvenom, unikatnom. Posebnom.
:Par sveća ovlaš osvetljava štirkani stolnjak. Dirljivi zvuci Sergeja Ćetkovića miluju čekić, nakovanj i uzengiju:
- Ovo je baš neko lepo vino, zar ne? Hvata baš, hihihi...
- Aha, Sovinjon, pravi francuski.
- Hihihi, to je tako romantično. Ali što hvataaa.
- Želeo bih da se osećaš posebno...
- Ooooh... Zaista, awwww.
- Da, ovo nijednoj nisam radio, a mnogima sam kose pleo.
- M? Šta ti je to?
- Deder, namaži se i stavi ovaj šlem na glavu, bićeš spavana u dupe krotko.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.