Ženomrsci su momci ili muškarci koji mrze devojke ili žene. Smatra se, i utvrđeno je, da je glavni uzročnik mizoginije patrijarhalno društvo. Međutim, klasični ženomrzac je evoluirao u modernog i predstavlja posebnu sortu: to je hejter ženskog lika i dela koji koristi svaku priliku da joj ga zabidži, makar to bilo samo verbalno, i najčešće se na tome i završi. Iz toga se može zaključiti da je on opsednut ženinom PIIIP!, ali ne ume da svoju opsesiju kanališe, niti da je učini konstruktivnom, što dovodi do transformacije opsesije u mržnju. Da bismo bolje razumeli ovu pojavu, moramo da znamo odakle potiče. Naime, moderni ženomrzac je postao to što jeste iz 4 moguća razloga: 1) Kad je bio u osnovnoj školi, njegova simpatija nije dala bombonu njemu, nego siledžiji iz odeljenja koji je osvojio njeno srce, a on joj to nikada nije oprostio (a, bogme, ni nama ostalima) 2) Kad je bio mali, pitao je majku: „Mama, šta je to PIIIP!?“ i dobio odgovor: „Au, sine, to je nešto mnogo ružno, beži od toga k’o đavo od krsta!“ 3) Dugo nije skinuo mrak, pa je ubedio sebe da je objekat njegovih želja (PIIIP) u stvari njegov smrtni neprijatelj i 4) Družio se sa drugim ženomrscima. Moderna mizoginija se manifestuje tako što lik koji od nje pati prvo prepozna svoje sapatnike, pa se onda u novostečenom društvu nadmeće pokušavajući da dokaže da je baš on najveći od svih ženomrzaca ismejavanjem, ponižavanjem i ogovaranjem žene (neke i svake). Da skratim, Frojd bi se upiškio od sreće. Ne znam, doduše, kako bi ga on izlečio, ali tvrdim da bi, kada bi prešao sa reči na dela i počeo da bidži u stvarnom životu, ženomrzac prestao da bude ženomrzac.

Na prvi pogled, neki bezvezni crtani za malu decu. Ali je zapravo šou u kome ima više nasilja i tuče nego u svim delovima "Rokija".

Naime, jednoga dana, neki profesor je odlučio da napravi decu i da to obavezno budu devojčice. Pošto je verovatno bio impotentan ili ga ni jedna nije htela jer je bio zaluđenik, uzeo je "sugar", "spice" i "everything nice" i sve to sipao u šerpu. Potom je u taj bućkuriš slučajno prosuo hemikaliju X i od toga su nastale tri glavate devojčice bez noseva, bez prstiju na udovima, ali sa super snagom, razarajućim laserskim očima, ledenim zadahom i ostalim bakračima od kojih bi se i Pokemoni uplašili.

I naravno, one su super-heroine, i bore se protiv zla (neki majmun sa ogromnim mozgom; neki polu-đavo, polu-tranvestit; medved koji svira bendžo; razmažena klinka koja je ćerka nekog tajkuna itd.). Način na koji se bore protiv zla nije ni malo naivan. Udaraju, lome koske, izbijaju zube, leti krv (nešto od ovoga se može videti i u uvodnoj špici, pa posle razmislite kakvu poruku šalju maloj deci).

Tu je i gradonačelnik (verovatno pedofil) koji ih zove stalno kad god, iznenada napadne neko čudovište veličine Avalskog tornja ili kad banditi pljačkaju jednu od hiljadu banki u tom gradu. Ruše sve po gradu, a onda u sledećoj epizodi, grad potpuno obnovljen i čitav. Nema čak ni razbijenih prozora. Tu je i gradonačelnikova bebisiterka Miss Bellom, kojoj se nikada ne vidi glava pa tako kad se ona pojavi u kadru, možete videti njene silikonske grudi, uzak struk i noge koje su toliko dugačke, da je to verovatno razlog zašto joj se ne vidi glava, a farbu za kosu pozajmljuje od Zorice Brunclik.

Crtać se nekada prikazivao na Cartoon Network-u.

Namćor, zloća, zakeralo, nadrkan tip.

Muška rabota koja se nerijetko dešava, i mnogo iritira onoga ko je zadužen za čistoću WC-a. Ukoliko je promašeno ispred ili pored WC šolje, onda svaki muškarac svim snagama negira svoju krivicu za to, a ukoliko je preko šolje onda će svaki muškarac "sramno" prihvatiti krivicu, ponekad čak i pristati da očisti ono što je (možda on) uradio, sa ciljem da ostavi utisak na pripadnice ženskog pola koje slušaju razgovor.

Iako smo u prethodnim delovima već bili duboko zagazili u područje običaja koje imamo zadovoljstvo da delimo i sa ostalim stanovnicima ove naše blagodarne planete, ipak ću vas zamoliti da se najmanje još jednom sastanemo unutar granica ove naše blagodarne države i proučimo jedan od najlepših, najduhovnijih i definitivno najređe praktikovanih rituala u čitavom folkloru naroda serbskog.

Elem, iako oficijelno “neobeležen” u crkvenom kalendaru i nezaveden čak ni pod tačkom “Razno” u pomalo izgriženoj ali svejedno dostatnoj dokumentaciji Etnografskog Muzeja u Beogradu, pomenuti ritual se ipak kako-tako dâ proglasiti postojećim, za šta postoje minimalni ali dovoljni dokazi. Oni se, naime, nalaze u svakom od nas, duboko pohranjeni u predelima podsvesti za koje nismo ni znali da postoje, sakriveni od okružujuće nas javnosti kao najveća tajna ikada čuvana. Treba samo malo džarnuti tu i tamo da bi izbledela sećanja ponovo dobila boju i sjaj vremêna u kojima su i nastala...

Sećate li se?

Ukoliko i ne uspevate u tome, trud je ono što se ceni. Uostalom, iako su reči iz naslova terminologija poznata svakom iole obaveštenom homo-sapiensu ( pa, čak i onom koji ne želi da upiše Filozofski Fakultet u Nišu; prim. prev. ), ko može da vas krivi što niste u poziciji da se setite jedne od ukupno tri ili manje večeri u 16-ogodišnjem državnom obrazovnom planu, u kojima ste sa jebenom školom otišli na neki od pomenutih hepeninga i na pljeskavicu/picu posle? Pre ćete se setiti te pljeske u Makedonskoj ( jebiga, zatvorili ih posle zbog opšteg trovanja mesa/mesom ) nego što ćete ponovo proživeti “akciju oplemenjivanja duha” kojoj ste isključivo telesno prisustvovali par minuta ranije. Ko ima obraza da vam uopšte zameri na tome što u državi koja je donedavno bila u kandžama Komunizma ( a, čini se, i dalje je ) nemate ili imate skoro NIKAKVU mogućnost da ukoliko imate pare za bacanje ( a trebalo bi da ih imate ) iste potrošite na vrhunska dela umetnosti, stvorena od strane vrhunskih umetnika radi vrhunskih dometa, a potom sve to namah zaboravite?I ko sme da se usudi da vam kaže da TA devojka nije bila vredna vaše žrtve i odlaska na “Labudovo Jezero” ili “Rigoleto” ( Đuzepe Verdija, ne “želudca” ), iako vam posle nije dala željeni organ?

Mislio sam na “srce”, baj d vej...

Bilo kako bilo, situacija nije alarmantna. Postoje i drugi vidovi prokletog zabavljanja duha, običaji koje možete izvoditi u sopstvenoj kući, pred sopstvenim ekranom sa određenim priključkom, bez i najmanje opasnosti da vam se pridrema ili da vas neko opomene ( da ne kažem, "prikenja" ) što blebećete telefonom usred jebenog Trećeg Stava Treće Simfonije nekog mrtvog Ješe. A i balerine nemaju sise, reala...

Jedan od načina da diskoteka (kafana, klub) profitira prilikom gostovanja nenadarenih bendova, pevača ili pevačica... (veliki broj estradnih umetnika kojima pevanje uživo nije najjača strana, u 'Jetsetu' je to najbolje objašnjeno)

Kada šegrt nešto opako ujebe majstora, pa ovome dogori do štapina, i krene sa namerom da ubije ili bar smrtno rani antragara:
1. Dok još pomoćnik čuči okrenut leđima, on zategne polutku cigle poput diska. Promaši malog. Ovaj se ustane i pita: "Šta se desilo."
2. Onda majstor potegne kantu cigli poput kugle.
4. Ali antragar skoči u dalj.
5. Onda majstor zategne mistriju poput kladiva i opsuje.
6. Ali se antragar sagne i mistrija odleti kroz prozor. A zanjom iskoči i šegrt postavljajući rekord skoka u vis sa 2. etaže
7. Onda majstor izleti kroz vrata i potegne onu lopatu pored mešalice poput koplja za antragarom, a ovaj startuje kvalifikacije 400 metara sa preponama, preskačući fosne, džakove cementa, mešalice, kolica i već sve što feng šui propisuje za gradilište. A svo vreme pominje šegrtovu majku, radnog konja koji bi obezbedio da njegov sestrić bude kentaur i tajlandsku masažu majkine majke, koju bi u lumbalnom delu trebao da uradi sam đavo.
8. Ako majstor ne ugane zglob do ulice ili livade, nastavlja se trka na 800 metara gde triumfuje startna prednost i kondiciona priprema šegrta te se on izdvaja iz skupine i forsira ka 'orizontu.
9. Kada majstor odustane i krene brzim hodom nazad na gradilište, zazvni mu mobilni telefon, a sa druge strane šegrt pita:"Šta sam sjebo?"
10. E, ako mu majstor kaže u telefon da se vrati: Onda antragar napravi sprint od 200 metara, pre nego što majstor ubode onim svojim ćevapom od prsta crveno dugme za prekidanje veze na aparatu.

Izraz za ultimativnu ružnoću.

Osoba koja ne čuje "iz prve" ono što bi trebala čuti, a sigurno čuje ono što ne bi trebala.

Demonsko biće iz naše narodne tradicije. Odgovorno za sve vrste bolesti i boleščina koje su vekovima harale srpskim zemljama. Kako drevna mudrost nalaže, ime mu se nikad ne pominje da se ne bi "izazvalo zlo".

Situacija u kojoj glavni lik posle popijenih batina dobija flešbek iz celog života, zarumeni se u licu kao majmunsko dupe i počne da bije kao Brus Li.

Odnos između stvarnog, poštenog odnosa političara prema ovcama koje su ih izabrale i njihovih monstruoznih plata, putnih troškova, odborničkih doprinosa i ostalih kuracpalac privilegija koje su sebi obezbjedili šišanjem tih istih ovaca.

Po ko zna koji put otvaraš oči. Uvjeravaš se da sanjaš. Zelena čoja odaje utisak stvarnosti pod desnom rukom, a čaša u lijevoj ti govori da je đavo odavno odnio šalu. Nos iritira dim raznih cigareta. Luster se klimavo drži jednom žicom na plafonu.

Pred tobom pokeraški sto. Gomila para na sredini. Crvene kapljice po papirnom novcu. Šest stolica, računajući i tvoju. Tri su prazne, ali na njima i dalje neko sjedi. Četvrta se upravo oslobodila uz glasan prasak. Malo krvi sletje na tvoju svilenu kariranu košulju. Pokušavaš da je očistiš. Razmazala se. Ionako nema veze.

Dvoja vrata, teško čuvana. Znaš na koja si ušao. Iz onih drugih izvire sijeda starica. Kupi ostatke lobanje i čisti krv sa stola.

Tvoj je red. Iskapljuješ šta god da ti je bilo u čaši. Prolazi par trenutaka. U glavi ti prolaze slike. Pogled skreće dole desno. Tu stoji oružje. Uzimaš ga. Zavrtiš burić. Hladan dodir cijevi na tvojoj sljepoočnici izaziva jezu i strah u čitavom organizmu. Slike postaju film, film u kome je sve što ti je u životu vrijedilo tu - ljudi, predjeli, mirisi osjećaji, dodiri, igračke, poljupci...

Strah odjednom postaje nebitan. Tvoj život je vodio do ove tačke. Ako će se nastaviti, sad je red da to saznaš. Ako postoji sudbina, njeni otisci prstiju su po svemu ovome, pa ako te je ona u ovo uvalila, izvućiće te. Na ovaj... ili na onaj način. Svjestan ovog saznanja, udahneš duboko, progutaš kneglu i sa smrknutim izrazom lica, umalo odajući osmjeh, povlačiš obarač...

Mogao sam da napišem i karijeristkinja i da u toku kucanja dva puta pogledam u tastaturu(elektronsko lomljenje jezika xexe) da li pravilno kucam tu reč ali neću. Jebe mi se, moja dekfka-moja pravila. Ionako mi i te rodne ravnopravnosti idu na kurčev živac ali o tome nekom drugom prilikom.

Karijera, kažeš, emancipacija? Frljamo se izrazima, a? Šta si ti ono beše po zanimanju, piar? Konsalting menadžer? Menadžer bilo čega? Sajmovi, konzilijumi, kongresi, okupljanja, sastanci, kontakti, asistenti... Jel znaš ti, poslovna ženo, da zaviješ sarmu, da te ja pitam? Naravno da ne znaš, nisi gledala majku kako kuva nego seks i grad, jebo selo tamo samo blata ima.

Umesto da si pravila kolače kao tinejdžerka i pisala recepte u svesku ti si jurila popuste po berškama i teranovama, kucala esemesove i mejlove i razvlačila žvake po fakultetima i zadnjim sedištima napucanih likova sa beogradskog asfalta. Sada recepte čitaš na netu i pitaš se zašto su ti kiflice kao guma a za podvarak misliš da je "ono na kolima ispod onog metalnog što si platila 170 evra kad se pokvarilo".

I ta kola. Jebo te ko ti je reko da ih kupiš i ko ti je dozvolu dao. Samo ti nabadaj papučice u štiklama i polako...imamo mi vremena da ti uteraš MANa sa dve prikolice na to "malo" parking mesto, čemu žurba pa svi smo krenuli na Obilićev venac da pijemo produženi sa mlekom i ogovaramo ljude, to je esencija života.

Posle se pitaj zašto nemaš dečka. Ili imaš ali je pomalo gej i ne jebe kako valja. Pa ne bih ni ja jebao kako valja da jedem supu iz kesice, dao bih ti kurac u kesici pa ga kuvaj dok ne nadođe a onda mi kaži jel isto "iz kesice" i domaće, masno. Muškarac spremio sebi da jede, opeglao sebi majicu i jedva našao čarape pa da jebe kako valja? Juče. Pa sam sebe gleda ko pederčinu, umalo nije zavuko sebi pastu za zube u buljsona posle kupanja.

Gde su ti deca? Jebo ženu koja troje nije rodila. Nemaš dece jer su obaveza? Pa i tebe je neko odgajio i posvetio ti se...dobro, možda te je trebao malo više tući ali svako ima pravo da pogreši. Dece nemaš jer nemaš ni muža a ako imaš muža onda ne možeš da planiraš decu kada još nisi zamenik zamenika zamenikovog zamenika nekog kurca u nekoj firmi sa imenom profy, inter, global pa neki đavo... Nek imaš platu ko Milka Forcan ali ako dece nemaš koji će ti? Letovanja, krpice, izlasci... A imaš kucuuu. Jaoj slatkica voli životinje... Volim ih i ja ali im ne titram muda i ne hranim bolje nego sebe. To treba da ti bude ljubimac a ne gazda i ako uopšte porediš džukelu sa detetom zaslužuješ da nemaš dete.

Da, izlasci. Pregazilo te je pola grada jer si ti emancipovana, samostalna, jaka, sama sebi dovoljna žena? Ne, ti si kurva. Kako god da sročiš opet si kurva. Tj drolja, kurve poštujem. Pohvali se ovim kada te "startuje" neko, svideće mu se veruj mi.

Koliko god napredak civilizacije bio dobar ima i svoje loše strane a ova je jedna od najlošijih. Mrzim i muslimane ali šerijat je iz raja izašao. Dobile ste i pravo glasa. Al ste ga izglasale jebale ste mu mamu, bitno da oni imaju lepe frizure i čestitaju vam Osmi mart preko teve prijemnika. Što su arapi puni love? Nafta? I to se potroši, ali nema ko jer žene ćute i rade šta im se kaže.

Toplo porodično gnezdo, ručak miriše 200 metara oko kuće ili stana, muž došao sa posla i seda da popije rakiju pred ručak, doneo skromne ali pune kese, deca dolaze iz škole, ljube mamu i tatu, sedaju svi zajedno da ručaju i pričaju o tom danu, kuća sređena pod konac možeš je za katalog slikati, gledanje slagalice posle ručka, pomoć deci za domaći zadatak, šetnja parkom, porodično pecanje, odlazak kod babe i dede, idila...to je idila a ne ono što juriš i šta sanjaš.

Definicija pisana za mizantrophy.

- Mama i tata su me odveli na selo kod bake. Igrala sam se sa životinjama i pomagala sam baki oko poslova. Upoznala sam Maju, ćerku bakine komšinice. Igrala sam se sa njom celo leto. Super sam se provela i jedva čekam da dođem opet.
- Otišla sam sa mamom i tatom na more. Tata me je naučio da plivam. Sakupljala sam kamenčiće i školjke. Jako su lepi i šareni. Poneću ih kući. Čuvaću ih zauvek. Mama mi je kupila narukvicu od školjkica. Jako volim moju mamu. Neću skidati narukvicu.
- Hteli su da me pošalju kod babe na selo. Odbila sam. Tamo je prljavo i smrdi. One svinje su odvratne. A i nemam društva. Samo ona dosada. Valjda se Maja zove. Otišla sam sa mojima na more. Jes' da će biti smor, ali bolje i to nego selendra.
- Naterali su me da idem na more. Mrzim ih. Bolje mi je da sam ostala kući. Upoznala sam neke domaće i probala svoje prvo pivo tu, ispred hotela. Ćale me je uhvatio. Zavalio mi je zujku, glava mi je otpadala. Nikad više sa njima.
- Tražila sam kintu za more od mojih. Otkačili su me na ladnjaka. Kaže, para nema. I još su hteli da me pošalju u onu selendru. Odvratno. Pokidala sam narukvicu. Koji će mi moj. I ovako je bila plastično govno. Celo društvo ide samo ja ne. Blam potpuni.
- Ovog leta ostajem kod kuće. Nema se para. Moram da položim onaj ispit, đavo ga odneo. Srela sam onu Maju sa sela. Da je ne prepoznaš. Sredila se, kaže udaje se na leto. Za nekog bogatog matorca koji joj daje sve što poželi. Bole je. Pokušala sam da pronađem onakvu narukvicu sa školjkicama. Nema da se kupi. Koji sam moron bila kad sam je pokidala. Zbog društva. Zbog mode. I sad mi ostaje celo leto da mislim koliki sam kreten.

Dobar način da završiš razgovor sa likom voli da priča i kuka samo o svojoj bolesti ili nekoj povredi, pod uslovom da su to stvarno neke gluposti a ne nešto ozbiljno.
Naravno, rečenica se izgovara uz pogled ka nebu ili sa kažiprstom uperenim u isto čisto da zna da je smorio.

Ženski ekvivalent dobro poznate ''pustio mudanca'' (umanjenica sa svrhom, prim. aut.). Ako se sva hrabrost kod muškarca po narodnom predanju akumulira u skrotumu, onda se verovatno ženski kuraž i nadmenost mora nalaziti u njenom najupadljivijem i najelastičnijem delu tela punjenog sočnom prirodom ili silikonskom industrijom - u predelu oko njene areole.

Premotavati odgovarajuće inspirativnu scenu iz rendom nićpora sve dok ista ne izazove krajnji efekat kod svog korisnika. Uglavnom, zanimacija za oba gornja ekstremiteta...koji god od njih ti za šta služio, hehe.

Čine ga bračni par + još jedan, treći činilac.

Konstatacija djevojke za udaju na opasku da troši silne novce na gluposti.